Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Uroš Predić (1856—1953)  (Pročitano 24516 puta)

Van mreže Aleksandar

  • Administrator
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1049
  • Ugled: +122/-0
Uroš Predić (1856—1953)
« poslato: 15.01.2013. 16:11 »
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

UROŠ PREDIĆ
(Orlovat, 07.12.1856 — Beograd, 11.02.1953)

Uroš Predić — akademski slikar, rođen u Orlovatu 07.12.1857. godine. Bio je onakav kakav je mogao da bude sin banatske ravnice. Širok kao nebo, plodan kao njive i miran kao Tamiš. Njegove slike predstavljaju najviši domet akademskog realizma u srpskom slikarstvu s kraja XIX veka.

... Detinjstvo je proveo u Orlovatu gde je i završio osnovnu školu. Dalje školovanje nastavio je u Pančevu, a slikarstvo je studirao u Beču. Svoj umetnički rad ostvarivao je u Beogradu i u drugim mestima Srbije, a posebno u Vojvodini. Vezu sa rodnim Orlovatom nikad nije prekidao. Bio je onakav kakav je mogao da bude sin banatske ravnice. Širok kao nebo, plodan kao njive i miran kao Tamiš. Njegove slike predstavljaju najviši domet akademskog realizma u srpskom slikarstvu s kraja XIX veka.
 
Njegova platna, savremeni potezi kista, skladne boje i oblika kao da su izvirali iz rodnog Orlovata odakle je crpeo teme slušajući svoje seljake, njihove priče, jadikovke, veselja, pesme i legende i bio "živopisac" onakvog kakvog su oni želeli i imali predstavu o sebi. Za života osporavan zbog stila, ali hvaljen zbog tehničke čistote i izraza, stvarao je u vremenu intenzivnih promena u slikarstvu kada stilovi moderne stvaraju nove stranice umetničkog izraza, ne shvatajući i ne prihvatajući ih, premda je bio poznavalac svega novog, ali sumnjičav u odnosu na njihove vrednosti.
 
Hvaljen i preuveličavan od strane konzervativne kritike i podržavan od neobaveštene publike kako su govorili modernisti, osporavajući njegovo delo u srpskom slikarstvu, govoreći da će njegove slike, njegovo delo, živeti samo sa njegovim vremenom i da će poput najbanalnije, nevredne literature biti zaboravljeno već posle prvog čitanja. No, još za života svrstan je u velikane srpskog slikarstva. Sa njegovim delima, delima Paje Jovanovića i Steve Todorovića akademski realizam dostiže najviši nivo. Teme koje je radio Predić su raznolike i kreću se od portretskog slikarstva preko istorijskih i crkvenih motiva, do kompozicija iz svakodnevnog života zbog kojih je postao popularan i omiljen kod naroda.
 
Kao portretista Predić se dokazao još kao student skrenuvši na sebe pažnju platnom "Moravkinja" i studijom dečije glave nazvanom "Naburena devojčica". Teme istorijske sadržine i one koje su inspirisane narodnom poezijom, slike: "Bosanski begunci", "Starina Novak", "Srbi oko guslara" i dr. su rađene zvučnim koloritom, zanatskom besprekornošću, ali i kako pojedinačni kritičari kažu bez dubljeg smisla, premda je očigledno da je u te radove uneo sav svoj talenat. Sredinom osamdesetih godina, boraveći u Orlovatu, Predića su počele zaokupljati teme iz narodnog života, na kojima će raditi narednih nekoliko godina.
 
U tom razdoblju Predićevog stvaranja nastaju čuvena i poznata dela : "Deca kod bunara", "Deca pod dudom", "Banaćanin pred vratima advokata", "Biće belaja", "Vesela braća, žalosna im majka", "Siroče na majčinom grobu" i dr. Na svim navedenim radovima može se uočiti izvrsno poznavanje slikarskog zanata, razvijeni smisao za humor i blagonaklone pouke. Ovim kompozicijama Predić, kako je sam govorio, želeo je da šiba greške naroda i da ih nasmejava, jer će ih na taj način najbolje podučiti. Posebno ćemo se osvrnuti na period zivota i umetničkog stvaranja Uroša Predića nazvanog vojvođanskim razdobljem. To razdoblje je obuhvatalo dvadesetak godina, pravedno raspoređenih između dva veka.To je vreme pune Predićeve umetničke zrelosti. Većim delom, stalno je nastanjen u Orlovatu gde je radio pejzaže i studije iz banatske seoske svakodnevnice.
 
Najznačajniji iz tog vremena mu je ikonostas crkve u Bečeju, vrhunsko ostvarenje u Predićevom crkvenom slikarstvu što je predstavljalo uzor i obrazac za sve njegove potonje radove u ovoj oblasti koja je stalno prisutna u njegovom stvaralaštvu. Između ostalog uradio je ikonostas crkve u Perlezu, patrijaršijski dvor u Sremskim Karlovcima, Njegoševu kapelu na Lovćenu i mnogo drugih. Za vreme boravka u Orlovatu i rada u Starom Bečeju i ostalim mestima Vojvodine, Predić je uradio čitav niz portreta poznatih vojvođanskih ličnosti bogatijih slojeva društava. Time postaje zvanični portretista vojvođanskog građanstva i klera.
 
Do kraja života Uroš Predić, već živa legenda proteklog vremena i umetnosti, živi u Beogradu. Radi i slika predano ne napuštajući realističke vode, ali bez značajnijih ostvarenja. Umro je 1953. godine u Beogradu, dostojno ispraćen od javnosti. Sve do smrti Predić nije prekidao vezu sa Orlovatom. Koliko je bio privržen svojim "dragim Orlovaćanima" potvrđuje i njegova oporuka iz 1949. god. na osnovu koje su njegovi posmrtni ostaci preneseni iz Beograda u Orlovat i položeni u porodičnu grobnicu.
 
Jednoj mutnog februarskog dana dočekali su ga Orlovaćani na železničkoj stanici i poslednji put proneli kroz blatnjave seoske ulice. Ljudi su ćutke i s poštovanjem pozdravljali čoveka koji je svojom kičicom ovekovečio orlovatske ulice, kuće, ljude i naravi.
 
Na malom seoskom groblju preko pruge nalazi se spomen ploča na kojoj piše da se tu za večna vremena nastanio veliki umetnik Uroš Predić.

Van mreže Aleksandar

  • Administrator
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1049
  • Ugled: +122/-0
Odg: Uroš Predić (1856—1953)
« Odgovor #1 poslato: 15.01.2013. 16:19 »
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

KOSOVKA DEVOJKA
ulje na platnu, 88x115 cm | Beograd, 1919. | IB U/179

"Jedna od najpoznatijih Predićevih slika 'Kosovka devojka', započeta je pred svetski rat 1914. a završena po njegovom okončanju 1919. godine. Nastala je prema ikonografskom modelu slikara Ferda Kikereca iz 1879. godine. Predić se od 1914. bavio ilustrovanjem narodnih pesama, pa je i prvu verziju ove slike radio za Kolo srpskih sestara radi reprodukovanja na razglednicama u humanitarne svrhe. Drgu verziju je slikao za oleografsku reprodukciju koju je Adam Čaklović uradio u Zagrebu 1920. godine. Misija ove slike je bila patriotska i ostala više ilustrativno nego monumentalno delo. Predić je predstavio bojište neposredno posle Kosovske bitke 1389. godine, izvukavši u prvi plan devojku odevenu u narodno srednjevekovno odelo, koja pruža pomoć ranjenom srpskom junaku, pojeći ga vodom iz zlatnog putira. Istorijska kompozicija je smeštena u letnji pejizaž, u zoru, kada se na nebu rađa dan, a priroda budi procvetalim makovima. Statična kompozicija obiluje detaljima, palim borcima, realistički prikazanim.

Ova slika pripada malom broju istorijskih kompozicija koje Muzej čuva kao ilustraciju događaja iz srednjevekovne istorije Srpskog naroda. Besprekorno izvedena, slika je primer umetničkog shvatanja koje je ovaj slikar usvojio i negovao od završetka studija na Umetničkoj akademiji u Beču."

"Pavle Orlović je ranjeni vitez sa čuvene slike 'Kosovka devojka' Uroša Predića iz 1919. godine.
Rudnički vojvoda i jedan od najpouzdanijih Lazarevih ljudi. Prema predanju bio je sin vojvode Vuka a potomak čuvenog vojvode Grgura Orlovića. Takođe, njegovo ime vezuje se za pripadnost viteškom Redu Zmaja. Orlović je, pre nego mu je Lazar dodelio Rudnik i Novo Brdo na upravu nakon rasapa župana Altomanovića, imao feud na Drini kod današnje Ljubovije."

Van mreže Aleksandar

  • Administrator
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1049
  • Ugled: +122/-0
Odg: Uroš Predić (1856—1953)
« Odgovor #2 poslato: 15.01.2013. 21:12 »
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

PETAR I KARAĐORĐEVIĆ
kralj Srbije 1903—1918. i Jugoslavije 1918—1921.
Uroš Predić, 1928. | vlasništvo muzeja u Topoli

Van mreže Aleksandar

  • Administrator
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1049
  • Ugled: +122/-0
Odg: Uroš Predić (1856—1953)
« Odgovor #3 poslato: 15.01.2013. 21:16 »
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

PORTRET KRALJICE NATALIJE
58x44 cm


Istorijat slike

    Natalija Obrenović je najpre bila srpska princeza, a zatim kraljica
    Rođena je u Firenci 1859. kao kćerka ruskog pukovnika Pjotra Keska i princeze Pulherije od Moldavije, potomka stare bojarske porodice
    Godine 1875. udala se u Beogradu za srpskog princa Milana IV, koji je kasnije postao kralj Milan I da bi iz nerazjašnjenih razloga abdicirao 1889. godine
    Natalija je bila regentkinja pre nego što je njen sin Aleksandar postao punoletan. Kako nije odobravala njegovu vezu, a kasnije i brak s dvorskom damom Dragom Mašin, sin ju je prognao
    Po izgnanstvu (živela je u Francuskoj) primila je katoličanstvo i postala časna sestra. Umrla je u Parizu 1941. Svo svoje bogatstvo zaveštala Beogradskom univerzitetu i brojnim crkvama i manastirima u Srbiji
    Njen portret je bečka aukcijska kuća nazvala "Kraljica Natalija Obrenović u Parizu", možda zato što se na njoj (na podu) vidi "Figaro"
    Međutim, na stolu se vide i srpske novine "Domaćica", koje su tada bile hit
    Iz Predićeve biografije, ipak, saznajemo da nije mogao biti slikan u Parizu jer je umetnik tada živeo u rodnom Orlovatu. Zato je verovatnije da je slikan na beogradskom dvoru ili prema fotografiji


    Sliku je lično od Uroša Predića naručila kraljica Natalija
    Portret se nije nalazio na dvoru u vreme majskog prevrata 1903. godine jer ga nema na spisku pokretnosti na dvoru kralja Aleksandra Obrenovića
    Pošto je morala da napusti dvor (bila je u kućnom pritvoru po naredbi svoga sina, kralja Aleksandra), kraljica Natalija je pismeno naložila da se slika uputi Pjeru Lotiju (njenom prijatelju novelisti i kolekcionaru) preko francuske ambasade u Istanbulu
    Naslednici Pjera Lotija prodali su Natalijin portret
    Sretenović je sliku kupio u aukcijskoj kući "Bonhams" 13. novembra 2007. u Londonu
    Srpska javnost je za sliku saznala 25. januara 2008, kada je izložena na izložbi u Generalnom konzulatu Republike Srbije u Torontu



Deo iz monografije "Uroš Predić", autora prof. dr Miodrag Jovanovića, str. 251:
"Godina 1889. izradu tih bečejskih slika otpočeo sam još u Beogradu, još uvek u teskobnom stanu moga brata Stevana. Uzgred, kao uvek, radio sam i portrete. Pomenuću ovde samo portret kraljice Natalije, u celoj figuri malog formata, u njenom budoaru sa svim dragocenim ćilimima i ostalim nameštajem oko nje. Ova se slika izgubila se u katastrofi od 29. maja, kao i one druge dve slike koje je kupio kralj Milan." Kasnije je u svojim beleškama Uroš Predić, verovatno nehatom, pobrojao ovu sliku u registar slika urađenih 1888. godine.

Van mreže Aleksandar

  • Administrator
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1049
  • Ugled: +122/-0
Odg: Uroš Predić (1856—1953)
« Odgovor #4 poslato: 15.01.2013. 21:23 »
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

DEVOJKA NA STUDENCU
1818—36


"U Galeriji Matice srpske u Novom Sadu čuva se slika Uroša Predića "Devojka na studencu". Ona ilustruje istoimenu pesmu Branka Radičevića o devojci koja je dala momku da pije vode, a on joj je razbio krčag.

Slika se sastoji iz dva dela. Zanimljivo je da je prvi deo slike, koji prikazuje momka i devojku i razbijeni krčag, Uroš Predić naslikao je 1918. godine, a drugi deo gde devojka iščekuje momka 1936. Te dve slike uokvirene su zajedničkim ramom za koji je sam autor dao nacrt. Slika je izvedena studiozno u duhu realizma sa koloritom izuzetno živih boja."

Van mreže Aleksandar

  • Administrator
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1049
  • Ugled: +122/-0
Odg: Uroš Predić (1856—1953)
« Odgovor #5 poslato: 15.01.2013. 21:26 »
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

MORAVKINJA
1879

Van mreže Aleksandar

  • Administrator
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1049
  • Ugled: +122/-0
Odg: Uroš Predić (1856—1953)
« Odgovor #6 poslato: 15.01.2013. 21:31 »
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

ZORKA PREDIĆ POPOVIĆ
1911

Van mreže Aleksandar

  • Administrator
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1049
  • Ugled: +122/-0
Odg: Uroš Predić (1856—1953)
« Odgovor #7 poslato: 15.01.2013. 21:33 »
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

TALIJANČE
1882

Van mreže Aleksandar

  • Administrator
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1049
  • Ugled: +122/-0
Odg: Uroš Predić (1856—1953)
« Odgovor #8 poslato: 15.01.2013. 21:36 »
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

HERCEGOVAČKI BEGUNCI
1889 | ulje na platnu, 148x114 cm

Van mreže Aleksandar

  • Administrator
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1049
  • Ugled: +122/-0
Odg: Uroš Predić (1856—1953)
« Odgovor #9 poslato: 15.01.2013. 22:41 »
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

SIROČE NA GROBU
1888 | ulje na platnu, 124x100 cm

Van mreže Aleksandar

  • Administrator
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1049
  • Ugled: +122/-0
Odg: Uroš Predić (1856—1953)
« Odgovor #10 poslato: 15.01.2013. 22:45 »
                                Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
  Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


NADURENA DEVOJČICA 
   
VREDNE RUČICE | 1987 | ulje na drvetu, 15x27 cm

Van mreže Aleksandar

  • Administrator
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1049
  • Ugled: +122/-0
Odg: Uroš Predić (1856—1953)
« Odgovor #11 poslato: 15.01.2013. 22:50 »
                              Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
   Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


SV. SAVA BLAGOSILJA SRPČAD | 1921 | ulje na platnu, 93x130 cm
KNEZ LAZAR SE ODRIČE ZEMALJSKOG CARSTVA | 1900 | vlasništvo muzeja u Kruševcu

Van mreže Aleksandar

  • Administrator
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1049
  • Ugled: +122/-0
Odg: Uroš Predić (1856—1953)
« Odgovor #12 poslato: 15.01.2013. 22:56 »
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

BOGORODICA SA HRISTOM

Van mreže Aleksandar

  • Administrator
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1049
  • Ugled: +122/-0
Odg: Uroš Predić (1856—1953)
« Odgovor #13 poslato: 16.01.2013. 00:32 »
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

SVETI GEORGIJE

Van mreže Aleksandar

  • Administrator
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1049
  • Ugled: +122/-0
Odg: Uroš Predić (1856—1953)
« Odgovor #14 poslato: 16.01.2013. 00:35 »
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

SVETI GEORGIJE