Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete




Svi kulturni narodi antičkog doba, počevši od Asiraca i Vavilonaca pa završio Grckom i Rimom, nastaju i nestaju u identičnim fazama. Kao prva faza javlja se herojsko doba u kome ti narodi vode ratove, pobeđuju, i šire granice svojih država. Posle ovog perioda započinje kulturni procvat ili /zlatno doba/. Pripadnici ovih naroda više nisu surovi ratnici već prefinjeni i obrazovani ljudi. Ratove više ne vode, osim ako ne dobiju pobedu diplomatskim putem, lukavstvom i potkupljivanjem. Ovo je doba precvata, nauke, umetnosti i industrije. Nakon ovog dugog perioda nastupa period raspada, koji karakterišu raskalašnost, korupcija, nemoral i sve vrste seksualnih i duhovnih perverzija.
   
Sve navedene faze odnose se na nastanak i nestanak Rimske imperije.
   
Prvi period ili doba republike karakterišu herojstvo, viteštvo, neustrašivost i moralna čvrstina. Brak ne samo da je bio sveta dužnost, već i obaveza čije je neispunjenje izazivalo prezir rimskog naroda. Razvod braka bio je zakonom zabranjen, kao i sve vrste seksualnih perverzija, koje su surovo kažjavane. Mladi rimljani i rimljanke čuvali su svoju čast i devičanstvo po cenu zivota. Kakva je moralna čvrstina vladala dovoljno nam govori podatak da u prvih pet stotina godina od postanka rima, nije zabeležen ni jedan razvod braka. Psihologiju mase u dobu republike karakteriše moralna čvrstina, utvrđena ne samo u zakonima već i u svesti i tradiciji Rimljana.
   
Nakon punskih ratova oseća se blaga erozija morala, koja se još više pojačava dolaskom moralno degenerisanih izbeglica iz Grčke.
   
Livije nam govori da su Grci uneli otrov i zarazu u rimski organizam. Oni su organizovali bahanalije koje su naivnim Rimljanima pokazale sve čari "Grčkog bluda". Grci su imali neočekivan uspeh. Ne samo da ih Rim nije kaznio smrću, već su bahanalije kao magnet privukle sve ugledne Rimljane i Rimljanke, koji su stvorili međusobni tajni savez. Dvostruki moral, koji je preko dana veličao asketizam, a u toku noći uživao u svakojakim perverzijama doprineo je da se ista bolest prenese i na masu.
   
Ova društvena bolest vremenski se podudara sa "zlatnim dobom", procvatom kulture, umetnosti i nauke. Štaviše ona kao da je bila preduslov nastanku "zlatnog doba". Sve ovo dokazuje da ludilo i kultura, kako kod pojedinaca tako i kod mase, opstaju samo zajedno.
   
Doba Rimske imperije proisteklo je kao posedica psihopatoloških promena u masi. Bolesna masa uvek traži bolesnog vođu.
 
Svi rimski carevi su se utrkivali u dodvoravanju mese i u podsticanju njihovog ludila. Organizovane su velike svečanosti po arenama koje su trajale nedeljama, gde je ubijano na hiljade robova i životinja. Predstave su često imale takav scenario, da ne samo da se kose sa zdravim razumom već izazivaju užas kod normalnog čoveka. Masa histerično aplaudira i veliča slavu imperatora koji im je ovo zadovoljstvo priredio. "Hleba i Igara" postaje način vladanja masom. Sve je bilo podređeno igrama, koje su postale primarne u državnim interesima.
   
Oko rođenja Isusa Hrista Rim je bio u velikoj moralnoj truleži. Javni moral je žensku nevinost smatrao nakaznom. O seksualnim perverzijama Tiberija, Kaligule, Klaudija može se napisati nekoliko romana. Neron, koji je živeo u nedozvoljenim odnosima sa svojom majkom, Agripinom, ubivši svoje prve dve žene, naređuje ubistvo majke, da bi oženio bivšeg roba Spora, koga je pretvorio u evnuha i živeo sa njim kao sa ženom. Istovremeno sa ovim, Neron se venčava kao žena sa drugim bivšim robom Pitagorom. Nabrajati perverzije Domicijana, Trajana, Hadrijana, Komodusa, Karakale bilo bi zamorno i izlišno. Ovakva psihopatologija imperatora, i mase koju su predstavljali su doveli ne samo do moralnog uništenja, već i fizickog. Natalitet koji je već stotinama godina bio mali, je direktna posledica nemoralnog i nenormalnog načina zivota.
   
Analizirajući psihopatologiju Rimljana možemo zaključiti da je ponašanje mase uveliko određeno matricom moralnih vrednosti koja joj se nameće. Ova analiza ne samo da nam može pomoći da uvidimo simptome pojedinih društvenih bolesti, vec i da predvidimo nestajanje jednog naroda.