Ustavna istorija (509-133. pre Hrista)

Nakon pada Rimske kraljevine uspostavljena je Rimska republia i Rimljani su birali dva konzula svake godine. Tokom 501. pre Hrista po prvi put je uspostavljena nova funkcija rimskoga diktatora. Tokom 494. pre Hrista usledila je Prva secesija plebejaca, kada su se plebejci odvojili na Sveto brdo i tražili su od patricija pravo da i oni izabiru svoje službenike. Secesija se okončala popuštanjem patricija, pa su plebejci od tada imali pravo da izabiru narodne tribune. Narodnim tribunima su dodani i pomoćnici zvani plebejski edili. Tokom 443. pre Hrista uspostavljena je funkcija rimskoga cenzora, koji je postao nadležan za obavljanje cenzusa. Nakon desetogodišnje borbe patricija i plebejaca 367. pre Hrista proglašeni su zakoni Licinija i Sekstija, po kojima je jedan od konzula trebao da bude plebejac. Plebejci su se opirali sprovođenju toga zakona, pa su zato kao kompromis 366. pre Hrista uspostavljena dva nova magistrata za patricije. Bili su to pretori i kurulni edili. Pretor je preuzeo sudsku vlast od konzula.

Oko 350. pre Hrista usledio je period harmoničnijih odnosa narodnih tribuna i Senata. narodni tribuni su dobijali nova zaduženja, pa su tribuni zbog toga bili zahvalni Senatu. Senatori plebejci su sve češće počeli da osiguravaju funkciju tribuna za članove svojih porodica. Oko 350. pre Hrista narodna skupština je proglasila Ovinijev zakon, po kome pravo izbora senatora prelazi sa konzula na cenzore. Osim toga po istom zakonu cenzori su bili dužni da sve novoizabrane magistrate imenuje za senatore. Na taj način porastao je broj senatora plebejaca. Stvorila se nova plebejska aristokracija, a ona se ubrzo mešanjem sa starom patricijskom aristokratijom.

Treća secesija plebejaca usledila je 287. pre Hrista, a okončala se usvajanjem Hortenzijevoga zakona, pa više nije trebao da daje saglasnost pre nego što bi zakon išao na glasanje u narodnu skupštinu. To nije bio prvi zakon koji je omogućavao da zakoni narodne skupštine važe i za patricije i plebejce. Postojao je takav zakon iz 449. pre Hrista. Značaj toga zakona je bio da su patriciji izgubili sredstvo, kojim su mogli ometati donošenje za njih nepovoljnih zakona u narodnoj skupštini. Konačno je kontrola nad državom prešla u ruke nove patricijsko-plebejske aristokratije. Hortenzijev zakon je rešio veliko političko pitanje i nakon njega nije bilo značajnih političkih promena za preko 150 godina, sve do 133. pre Hrista. Kritične zakone je još uvek donosio Senat.

Zakonodavne skupštine

Rimske skuštine bile su političke institucije Rimske republike. Pored skupština na kojima se glasalo, postojale su i konvencije, na kojima bi se svi okupili za debatu ili za političku kampanju. Građani bi mogli da govore samo u slučaju zakonodavnih ili sudskih pitanja i to tek po odobrenju predsedavajućega.

Nakon konvencije okupljanje se vršilo po centurijama, tribama ili kurijama za centurijatsku, tributsku ili kurijatsku skupštinu. Okupljanje bi se vršilo za zakonodavna, izborna ili sudska pitanja. Većina glasova unutar centurije, tribe ili kurije određivala bi kako je ta jedinica glasala.

Centurijatska skupština imala je 193 (kasnije 373) centurije. Samo je centurijatska skupština mogla da bira konzula, pretora i cenzora, mogla je da proglasi rat i mogla je da proglasi cenzus. Iako je imala pravo da proglašava zakone to je retko činila.

Tributska skupština je imala 35 triba. Tribe su bile oblik teritorijalnoga povezivanja i nisu bile etničke ili rođačke grupe. Odgovarale su modernim izbornim jedinicama. Tribatskom skupštinom obično bi predsedavao konzul, a skupština je birala kvestore, kurulne edile i vojne tribune. Iako je imala pravo da proglašava zakone to je retko činila. Narodna skupština je bila podskup tribatske skupštine i imala je istu organizacionu strukturu, sa izuzrtkom da su njeni članovi bili samo plebejci.

Patriciji nisu glasali u narodnoj skupštini, a u tribatskoj skupštini su glasali patriciji i plebejci. Narodnom skuštinom predsedavao je narodni tribun, a skupština je birala narodne tribune i plebejske edile. Narodna skupština je proglašavala zakone zvane plebiscit i predsedavala je suđenjem plebejcima.

Ustavna nestabilnost (133. pre Hrista—49. pre Hrista

Do kraja 2. veka pre Hrista značajno se pogoršala ekonomska situacija prosečnoga plebejca. Dugi vojni pohodi prisilili su građane da zapuste svoju zemlju. Kada bi se vratili iz pohoda njihove fame su bile u užasnom stanju. Zemljišna aristokratija počela je da po sniženoj ceni kupuje bankrotirane farme. Stvarali su situaciju u kojoj prosečni farmer nije mogao da ima zaradu od svoga imanja. Masa nezaposenih plebejaca počela je da preplavljuje Rim. U skupštinama počeli su da glasaju za kandidata, koji im je nudio najviše.

Tiberije Grah je 133. pre Hrista bio izabran za narodnoga tribuna. Pokušao je da izdejstvuje proglašenje agrarnoga zakona po kome bi se raspodelila zemlja bezemljašima. Drugi narodni tribun Marko Oktavije je uložio veto na taj zakon. Da bi prisilio Marka Oktavija da kapitulira Tiberije Grah je okrenuo masu protiv Oktavija, pa su ga smenili. Agrarni zakon je bio proglašen, a Tiberija Graha su ubile pristaše Senata prilikom njegovoga reizbora. Tiberijev brat Gaj Grah je 123. pre Hrista izabran za narodnoga tribuna. Nakon izglasavanja niza zakona kojima je umanjio moć Senata Gaja Graha su ubile pristaše Senata.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Lucije Kornelije Sula

Lucije Kornelije Sula je 88. pre Hrista bio izabran za konzula i poverena mu je komanda u Prvi mitridatov rat. Kada je narodni tribun Publije Sulpicije Ruf uz podršku Gaja Marija poništio Sulino zapovedništvo u ratu, tada je Sula sa vojskom krenuo na Rim i ponovo je uspostavio premoć Senata. Posle toga ponovo je sa vojskom otišao na istok. Vratio se 83. pre Hrista i ponovo je zauzeo Rim, a 82. pre Hrista proglasio se diktatorom. Taj položaj je iskoristio da bi se izglasale ustavne reforme, kojima se trebao ojačati Senat. Ostavku na položaj diktatora podneo je 80. pre Hrista, a 78. pre Hrista je umro. Sula je faktički vojskom diktirao nadmoć Senata. Kada su za konzule 70. pre Hrista bili izabrani Pompej Veliki i Marko Licinije Kras oni su brzo ukinuli Sulin ustav.

Kada se Pompej Veliki 62. pre Hrista vratio sa pohoda na istoku Senat je odbio da ratifikuje njegove predloge. Gaj Julije Cezar se vratio 61. pre Hrista iz Španije i postigao je sporazum sa Pompejem, a njima se pridružio i Kras, pa su uspostavili privatni dogovor, poznat kao Prvi trijumvirat. Po tom sporazumu trebalo je da se ratifikuju Popmejevi predlozi, Kras je trebao da bude konzul za 60. pre Hrista. Pored toga Cezar je trebao da bude konzul za 59. pre Hrista, a posle toga da dobije Galiju.

Kada je trijumvirat obnovljen Cezaru je produžena uprava nad Galijom za još 5 godina. Trijumvirat se okončao 53. pre Hrista ubistvom Krasa u bici kod Kare. Tokom 50. pre Hrista pri kraju mandata za Galiju Cezar je tražio da može da se u odsustvu kandiduje za konzula. Pošto nije bio zaštićen funkcijom konzula, a ni vojskom pretilo mu je da mu u Rimu sude. Senat je odbio Cezarov zahtev, a u januaru 49. pre Hrista izglasali su da ako Cezar ne položi oružje do jula da će biti smatran neprijateljem republike. Cezar je onda prešao Rubikon sa svojim veteranima i krenuo na Rim. Njegovo brzo napredovanje prislilo je Pompeja, Senat i konzule da pobegnu u Grčku. Cezar je na taj način ušao bez otpora u Rim.