Istorija > Rimska republika

Pompejeva opsada Jerusalima - 63 god. p.n.e.

(1/1)

Konstantin:
Pompejeva opsada Jerusalima odigrala se 63. pre Hrista za vreme Pompejevoga pohoda na istoku kratko nakon okončanja Trećega mitridatovoga rata. Gnej Pompej Veliki umešao se u građanski rat koji su Hirkan II i Aristobul II vodili za tron Judeje (Hasmonejske kraljevine). Jerusalim je zauzet nakon tromesečne opsade. Osvajanjem Jerusalima okončao se period jevrejske nezavisnosti, a Judeja je postala rimska klijentska kraljevina.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Pompej u hramu u Jerusalimu 63. pre n.e.

Nakon smrti Aleksandre Salome 67. pre Hrista njen sin Hirkan II je 67. pre Hrista postao novi kralj Judeje. Poput majke on je podržavao fariseje, a njegov mlađi brat Aristobul II je podržavao saduceje. Aristobul II je započeo rat strahujući da će fariseji da postanu još opasniji i da imaju apsolutnu vlast. Nakon pobede nad bratom Aristobul II je preuzeo vlast kao kralj i prvosveštenik. Hirkanov savetnik Antipatar Idumejac je nagovorio Hirkana II da pobegne kod nabatejskoga kralja Arete III. Hirkan II je od nabatejskoga kralja Arete tražio podršku u povratku krune, a zauzvrat mu je obećavao teritorije, koje je Aleksandar Janej ranije oteo od Nabatejske kraljevine. Hirkan II je uz vojnu podršku od 50.000 nabatejskih vojnika izvršio invaziju i nakon toga počeo da opseda Aristobula u Jerusalimu.

Pompej je nakon okončanja Trećega mitridatovoga rata Siriju pretvorio u rimsku provinciju. Pompej je u Siriju poslao Marka Emilija Skaura. Aristobul je potplatio Skaura, koji je onda zaustavio 64. pre Hrista Hirkana II i Aretu III preteći im rimskom intervencijom. Kada je Pompej krajem 64. pre Hrista stigao u Damask Aristobul II i Hirkan II poslali su mu izaslanike, ali on je odložio rešavanje Judeje do proleća, Početkom 63. pre Hrista Aristobul II i Hirkan II sastali su se sa Pompejem iznoseći optužbe jedan protiv drugoga. Pompej je odlagao odluku, koga da podrži. Međutim odlučio je da podrži Hirkana II smatrajući da će kao slabiji brat biti pouzdaniji rimski saveznik od Aristobula. Iako Pompej nije objavio svoju presudu o tome koga će da podržava, Aristobul II je posumnjao da će Pompej da podrži Hirkana, pa se zatvorio u izuzetno jaku tvrđavu Aleksandrion.

Na Pompejev zahtev Aristobul je izašao iz tvrđave na razgovore, poslušao je Pompejeva naređenja i predao je Pompeju sva utvrđenja po Judeji delom iz straha, a delom se još uvek nadajući povoljnom razvoju. Aristobul II se onda povukao u Jerusalim. Kada je Pompej Veliki krenuo prema Jerusalimu Aristobul II je obećao da će mu dati novac i predati grad, Pompej je onda poslao Aula Gabinija da primi novac i da mu se preda Jerusalim, ali Aristobulove pristaše ih nisu puštale u grad. Pompej je onda 63. pre Hrista počeo da opseda grad, a pre toga zatvorio je Aristobula.

Unutar Jerusalima došlo je do rascepa. Aristobulove pristaše htele su da ratuju, ali Hirkanove pristaše su smatrale da Pompeju treba da otvore gradske kapije. Pošto su Aristobulove pristaše ostali u manjini povukli su se u hram, koji je bio posebno utvrđen deo Jerusalima odvojen mostom i provalijama od ostaloga grada. Hirkanovci su nakon toga otvorili kapije i propustili rimsku vojsku pod komandom Pisona u grad. Pison je zauzeo Jerusalim i carsku palatu, ali hram je ostao pod kontrolom Aristobulovih pristaša. Pod kontrolom Aristobulovaca bio je i Davidov grad južno od hrama. Pošto su Aristobulove pristaše odbijale da se predaju i iza sebe su porušile most Pompej je započeo sa opsadom hrama.

Pompej je smatrao da je najbolje da pokuša osvajanje sa severne strane, iako su i tu bile izuzetno jaki bedemi, visoke kule i duboka provalija. Oko hrama su bile provalije, koje je rimska vojska počela da puni materijalom, ali zbog velike dubine i zbog ometanja posao je veoma sporo napredovao. Međutim Jevreji su posebno poštovali sabat, zabranu rada subotom, tako da su tada smeli samo da brane vlastiti život. Pompej je naredio rimskoj vojsci da subotom nipošto ne koristi oružje, nego samo da zatrpava provaliju ispod bedema hrama. Subotom bi na taj način rimska vojska mogla neometano da puni provaliju, Kada je koančno nakon više meseci ispunjena provalija Pompej je dao da se na nasipu postave visoki tornjevi, a dovukao je i opsadne mašine iz Tira. Uz zaštitu praćkaša i bacača kamena branioce je udaljavao sa zidina i omogućio je približavanje opsadnih sprava. Kule su veoma dugo odolevale opsadnim mašinama.

Tek su u trećem mesecu opsade jedva razorili jednu od kula zvanu Baris i tuda su provalili u prostor hrama. Preko zidina hrama prvi je preskočio Sulin sin Faust Kornelije Sula. Sledila su ga dva centuriona sa dve kohorte i oni su sa svih strana okružili prostor hrama i ubijali sve one, koji su se borili ili bežali u hram. Prilikom osvajanja hrama poginulo je 12.000 Jevreja. Pompej je nakon osvajanja obesčastio hram ušavši ne samo u hram, nego u najsvetiji deo hrama, gde je bilo dozvoljeno da uđe jedino vrhovni sveštenik. Ipak iako se u tom delu hrama nalazilo 2.000 talanata i mnogo svetih predmeta ništa od toga nije uzeo.

Pompej Veliki je Hirkana II ponovo postavio na položaj prvosveštenika. Judeji je oduzeo sve teritorije, koje su judejski kraljevi osvojili u ratovima. Judeja je ostala bez obalnoga pojasa, bez Samaraije i Idumeje. Postala je faktički rimska klijentska državica. Bila je autonomna, ali morala je da plaća danak. Aristobula II je kao zarobljenika zajedno sa njegovom decom odveo u Rim. Aristobulov stariji sin Aleksandar od Judeje usput je umakao, a mlađi sin Antigon Hasmonejac stigao je sa ocem i dve sestre u Rim.

Navigacija

[0] Indeks poruka