Istorija > Rimska republika

Bitka u Vogezima - 58 p.n.e.

(1/1)

Konstantin:
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Pokreti rimske i germanske vojske u Alzasu

Bitka u Vogezima ili bitka u Alzasu odigrala se septembra 58. pre Hrista između rimske vojske pod zapovedništvom Cezara i germanskoga plemena Sveva pod zapovedništvom Ariovista. Bitka predstavlja deo Galskih ratova, a okončala se rimskom pobedom, a Svevi su nakon poraza pobegli na istočnu obalu Rajne. Pobeda je omogućila Cezaru da neometano nastavi sa svojim pohodom u Galiji.

Germani se pod komandom Ariovista naseljavaju u Galiji

Galska plemena Sekvana i Arverna su zbog stalnih sukoba sa Heduanacima tražili od germanskoga vođe Ariovista da im pritekne u pomoć. Izgleda da je Ariovist sa germanskim plemenom Sveva prešao Rajnu 71. pre Hrista. Najpre je oko 15.000 Germana prešlo Rajnu, ali tokom dužega perioda oko 120.000 Germana je prešlo Rajnu. Malo pomalao sve više Germana je prelazilo Rajnu i naseljavalo se u Galiji, koja je bila mnogo plodnija. Heduanci su se u početku uspešno suočavali sa Germanima, koji su bili saveznici Sekvana i Arverna. Heduanci su bili teško poraženi 15. marta 60. pre Hrista u bici kod Magetobrige. Izgubili su celi senat, plemstvo i konjicu. Heduanci su morali da Sekvanima predaju taoce i da se obavežu da neće tražiti pomoć od Rimljana. Heduanci i Sekvani su bili rimski saveznici. Tokom Cezarovoga konzulata 59. pre Hrista Ariovist je bio priznat i kao kralj i kao prijatelj rimskoga naroda.

Predstavnici Gala traže pomoć od Cezara

Cezar je sredinom 58. pre Hrista vodio rat sa Helvećanima, pobedio ih u bici kod Bibrakta i prisilio da se vrate u svoju postojbinu Helvetiju. Nakon pobede kod njega su došli predstavnici galskih plemena, da traže pomoć. U ime njih sa Cezarom je govorio Divicijak, jedan od heduanskih istaknutih vođa. Tražio je od Cezara da pomogne galskim plemenima, koja su morala da slušaju Ariovista. Tvrdio je da su pobednici Sekvani isto tako loše prošli, odnosno da su se Germani najpre naselili na trećini njihove zemlje, a da je Ariovist onda naredio Sekvanima iseljavanje i sa druge trećine, da bi omogućio naseljavanje 24.000 Haruda.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Ariovist odbija Cezarov ultimatum

Cezar je odlučio da interveniše najpre diplomatski. Smatrao je da germanske migracije preko Rajne mogu da izazovu nestabilnosti i da naruše ravnotežu u Galiji, kao u vreme seobe Cimbra i Teutonaca. Poslao je izaslanike Ariovistu tražeći da sastanak sa njim na neutralnom terenu, ali Ariovist je odbio i tražio da Cezar dođe kod njega. Cezar je onda od Ariovista striktno tražio da ne dovodi više Germane preko Rajne, da Heduancima vrati taoce i da se ubuduće uzdrži od pretnji i napada na njih. Ariovist nije bio spreman da prihvati Cezarov ultimatum, tj smatrao je da on kao osvajač ima ista prava kakva imaju Rimljani na osvojenim teritorijama. U to vreme do Cezara su stigle i vesti da se pustoši teritorija Heduanaca, a Treviri su izveštavali da se mnogo Sveva priprema za prelazak Rajne.

Cezar zauzima Vesoncion

Cezar je odlučio da interveniše. Saznao je da Ariovist namerava da osvoji Vesoncion (Bezanson), najveći sekvanski grad. Grad je bio značajan, imao je jak položaj i u njemu je bilo veliko skladište hrane, što je bilo posebno važno, pa je Cezar preduhitrio Ariovista i usiljenim maršem ušao u grad pre njega. U gradu je uspostavio garnizon. Rimska vojska se obeshrabrila kada je čula za Ariovistove ratne pripreme i za veliki broj Germana koji se skuplja na obalama Rajne. Počeli su da kritikuju rat, koji Cezar namerava da vodi bez odobrenja Senata i da se boje da bi mogli da ostanu bez snabdevanja. Cezar je onda sazvao konzilij centuriona i obratio im se, podsetio ih na disciplinu i odredio vreme pokreta i naglasio da ako ga drugi ne budu sledili da će ga sigurno slediti 10. legija. Vojska ga je poslušala i krenuli su za njim.

Pokreti pred bitku

Cezar je poslušao Divicijakov predlog, pa je umesto brda odabrao ravan, ali 50 milja duži put. Nakon 7 dana germanska vojska je bila udaljena 24 milje. Ariovist je zbog iznenednoga dolaska rimske vojske ponudio pregovore, ali ponovo nije pristao na Cezarove zahteve. Ariovist je svoj logor pomakao na 6 milja od rimskoga logora, a dan nakon toga uspostavio je novi logor na 2 milje od rimskoga logora, odakle je pokušao da preseče rimske linije snabdevanja, koje su prolazile kroz šumu. Cezar je bio odsečen od snabdevanja, pa je pet dana izvodio vojsku izazivajući Germane, ali Ariovist se nije upuštao u opštu bitku, nego se samo ogledao u konjičkoj bici. Cezar nije mogao da ostane na mestu gde se nalazi, pošto je bio odsečen od snabdevanja. Direktan napad na Ariovistov logor bio je suviše riskantan, pa je umesto toga Cezar odlučio da pokuša da ponovo otvori linije snabdevanja. Zbog toga je pokrenuo vojsku i uspostavio je logor na 600 koraka od germanskoga logora, a u tom logoru je ostavio 2 legije. Ariovist je tokom sledećega dana pokušao da zauzme manji logor, ali nije uspeo. Cezar je saznao za germanska vračanja prema kojima će Germani ostvariti pobedu samo ako sačekaju mlad mesec. Ariovist je zbog toga izbegavao opštu bitku.

Bitka

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Bitka u Vogezima

Cezar se konačno odlučio za bitku, pa je celu vojsku razvio u tri reda i sa vojskom je krenuo uzbrdo prema germanskoj vojsci. Ariovist je svoju vojsku razvio prema plemenima, tako da se pominje sedam kontingenata: Herudi, Markomani, Triboke, Vangioni, Nemete, Sedusije i Svevi. Sav bojni red Ariovist je opasao kolima, tako da se vojska ne može pouzdavati u beg. U kolima su se nalazile porodice germanskih ratnika. Cezar je raspolagao sa 6 legija, a elitnu 10. legiju rasporedio je na desnoj strani., gde se i sam nalazio i gde je smatrao da se nalazi najslabija neprijateljska vojska. Bitka je počela iznenada bez uobičajene razmene projektila. Cezar je uspeo da sa 10. legijom na desnoj strani izvrši proboj neprijateljske linije. Međutim germansko desno krilo je isto tako uspelo da potisne rimsku vojsku na levom krilu. Mladi Publije Kras, koji je komandovao konjicom, je pravovremenom intervencijom uspeo da spasi rimsko levo krilo od raspada. On je poslao treću liniju da spasava rimsko levo krilo. Ubrzo nakon toga panika se sa germanskoga razbijenoga krila raširila celom vojskom. Germani su bili poraženi, a Ariovist je uspeo da pobegne preko Rajne.

Navigacija

[0] Indeks poruka