Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Bitka u Kaudijskome klancu - 321. pne.  (Pročitano 3309 puta)

Van mreže Aleksandar

  • Administrator
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1049
  • Ugled: +122/-0
Bitka u Kaudijskome klancu - 321. pne.
« poslato: 05.06.2013. 22:02 »
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Bitka u Kaudijskome klancu odvijala se 321. pre Hrista između vojske Rimske republike i Samnita. Predstavljala je ključni događaj Drugoga samnitskoga rata. Taj događaj naziva se samo formalno bitka, iako nije bilo neposredne borbe, a ni gubitaka. Samniti su lukavim manevrom namamili dve rimske konzulske vojske u klopku. Opkoljena rimska vojska je na kraju morala da se preda i da potpiše Kaudijski mir. Rimska vojska je bila izložena poniženju prolaska ispod jarma, a nakon toga Samniti su ih pustili. Prema analističkoj tradiciji iz Livija Rimljani nisu poštovali sklopljeni sporazum i uspešno su nastavili rat. Moderni istoričari smatraju da je Kaudijski mir trajao do 316. pre Hrista i da su analisti izmislili mnoge događaje da bi oprali sramotu rimskoga teškoga poraza. Taj poraz je za Rimljane bio ponižavajući poput bitke kod Alije i kasnije bitke kod Kane.

Drugi Samnitski rat započeo je 327. pre Hrista. Samniti su bili poraženi 322. pre Hrista i tada su pristali na niz ponižavajućih uslova. Predali su Rimljanima tela vinovnika rata, vratili su Rimljanima sav plen. Samniti su se nadali da će dobiti status rimskih saveznika i pokušali su 321. pre Hrista da sklope mir sa Rimljanima. Samnitski komandant Gaj Pontije poslao je poslanike u Rim, ali ni nakon brojnih samnitskih ustupaka Rimljani nisu pristajali na mir. Rimski konzuli te godine bili su Tit Veturije Kalvin i Spurije Postumije Albin.

Ulazak rimske vojske u klopku

Samnitski komandant Gaj Pontije smislio je varku, kojom je rimsku vojsku navukao u klopku. Preko pastira i zarobljenika namerno je raširio lažnu priču da Samniti velikim snagama opsedaju Luceriju u Apuliji. Do Lucerije Rimljani su mogli da dođu dvama pravcima. Jedan put je bio duži i bezbedniji, a vodio je pored Jadranskoga mora. Drugi put je bio kraći, a vodio je kroz Kaudijski klanac. Dva rimska konzula su odabrala kraći put kroz Kaudijski klanac i krenuli su sa dve konzulske vojske. Kaudijski klanac se sastojao od dve duboke uske klisure, između kojih se nalazila zatvorena ravan. Kada je rimska vojska prošla kroz prvu klisuru, našla se u zatvorenoj ravni i krenula prema drugoj klisuri naišli su na put zatvoren barikadama. Nisu više mogli da se vrate, jer je i klanac, kojim su ušli isto tako bio zabarikadiran.

Kapitulacija rimske vojske i Kaudijski mir

Rimska vojska je napravila logor usred klanca, a nakon brojnih pokušaja da se probiju ostali su bez hrane. Poslali su Samnitima poslanike tražeći mir. Samniti su od njih tražili:

   - da prođu razoružani ispod jarma u donjoj odeći
   - da se povuku sa samnitske teritorije
   - da povuku rimske koloniste sa samnitske teritorije.

Rimski konzuli su pristali na samnitske uslove i sa Gajom Pontijem postigli su dogovor. Jemci ugovora su trebali da budu konzuli, legati, kvestori i vojni tribuni, a traženo je i da 600 konjanika budu taoci. Jaram ispod kojega je rimska vojska prošla sastojao se od tri koplja. Dva su bila pobodena u zemlju, a ispod trećega koplja iznad ova dva trebalo je da se prođe.

Gaj Pontije odabire srednji put

Gaj Pontije je odmah nakon upadanja rimske vojske u klopku pitao svoga oca, iskusnoga Herenija Pontija šta da učini sa Rimljanima. Herenije Pontije mu je prvi put savetovao da propusti rimsku vojsku da bi tako postigao sa njima mir. Pošto je Gaj odbio prvi savet Herenije Pontije mu je savetovao da onda pobije sve Rimljane i tako ih oslabi da nekoliko generacija ne budu pretnja. Gaj Pontije se nije složio ni sa tim rešenjem, pa je pitao šta će biti ako rimsku vojsku pusti, ali nakon nametanja volje pobednika. Herenije mu je dao do znanja da tako može samo da razjari Rimljane da se osvete.

Povratak u Rim

Rimska vojska, uključujući i oba konzula, morala je da prođe razoružana i bez oružja ispod jarma. Nakon toga pušteni su da idu kući. Najpre su otišli kod saveznika u Kapuu, a odatle u Rim. Kada su u Rimu saznali za klopku, u kojoj se nalazile dve konzulske vojske oni su odmah vršili regrutaciju, ali regrutovanje se okončalo kad su saznali za sramnu predaju. U Rimu je vladala žalost, koja se javno iskazivala. Konzuli su tražili da se oslobode funkcije i da se imenuje diktator, da bi se izabrali novi konzuli.

Kaudijski mir

Prema Liviju Senat je odbio dogovor, koji su konzuli sklopili sa Samnitima i rat se nastavio. Međutim moderni istoričari smatraju da su Rimljani poštovali Kaudijski mir, a da Livijev opis predstavlja plod anlističkih fabrikovanja, sa ciljem da se umanji rimski poraz. Prema Liviju rat se nastavio i Rimljani su uspeli da operu sramotu Kaudijskoga poraza. Međutim smatra se da su analisti isfabrikovali lažne rimske pobede. Tit Livije pominje da je 318. pre Hrista zaključen mir između Samnita i Rimljana, koji je trajao do 316. pre Hrista. Verovatnije je da su Rimljani poštovali odredbe Kaudijskoga mira od 321. pre Hrista do 316. pre Hrista.