Pre bitke
Dan pre bitke Publije Kornelije Scipion logorovao je u Placentiji (Pjaćenci ), gde su kolonisti nameravali da grade. To naselje bilo je smešteno na desnoj obali reke Po. Tu je izgradio most za prelazak na levu obalu reke Po. Izgradio je i most preko reke Ticin, a nakon gradnje toga mosta prešao ga je i došao je u niziju i logorovao je 8 kilometara od Viktumule, na teritoriji Insubra.
Scipion je kao konzul bio nadređen pretorima Luciju Manliju i Atiliju. Imao je na raspolaganju tri legije sa oko 12.000 rimskih i nekoliko hiljada savezničkih vojnika. Imali su na raspolaganju verovatno ukupno 20.000 vojnika i 4.000 konjanika. Dok je Scipion pripremao logor Hanibal je logorovao uzvodno od reke Po. Nisu znali jedni za druge, pa su obe strane poslale konjičke jedinice da pronađu i testiraju snagu neprijatelja. Hanibal je izgleda uzeo celu svoju konjicu, oko 6.000 konjanika, koji su mu ostali nakon prelaska Alpa. Scipion je takođe uzeo celu svoju konjicu i manji broj velita ( lakonaoružane vojske sa kopljima ). Dve konjice se dugo nisu videle od prašine, a kada su prišle jedna blizu drugoj zaustavili su se da formiraju bojni poredak. Hanibal se obratio svojoj vojsci nudeći u slučaju pobede zemlju bez poreza u Italiji, kartaginjansko državljanstvo za saveznike i slobodu za robove.
Bitka
Hanibal je svoju tešku konjicu rasporedio u centar, a laku i brzu numiđansku konjicu je rasporedio po krilima, sa zadatkom da se probiju oko neprijateljskih krila i napadnu neprijatelja sa leđa. Publije Kornelije Scipion je napred rasporedio velite, koji su trebali nakon bacanja kopalja da se povuku iza konjice. Napred je bila i galska konjica, a iza ostala konjica. Na početku bitke konjica je tako brzo ušla u bitku, da veliti nisu imali vremena da bace koplja. Jedno vreme nijedna strana nije imala prednost u konjičkoj bici. Ipak rimski veliti, koji su se povukli ometali su svoju konjicu, pa je deo konjanika sjahao. Bitka je krenula drugim tokom kada je numiđanska konjica obišla oko rimskih krila i udarila iza leđa. Najpre su pregazili velite, koji su se povukli iz bitke. Rimska konjica je tokom sukoba sa Hanibalovom vojskom imala velike gubitke, a napad numiđanske konjice sa leđa naterao ih je u beg. Razišli su se u svim smerovima.
Povlačenje rimske vojske do Placentije
Tokom povlačenja Publije Kornelije Scipion je bio ranjen, a spasio ga je njegov sin Publije Kornelije Scipion Afrikanac i vratio se sa njim u logor uz podršku konjice. Hanibal nije odmah krenuo u veliki napad na rimsku vojsku da ih dokrajči verovatno zato što je računao da Rimljani imaju još mnogo pešadije u logoru. Nakon toga poraza Scipion je znao da zbog nadmoćnije protivničke konjice ne sme da rizikuje bitku u ravnici. Postojala je opasnost da Hanibal rasporedi svoju vojsku između mostova i rimske vojske, pa se zbog toga rimska vojska vratila preko mosta na desnu obalu reke Po sve do Placentije. Hanibal je zarobio oko 600 rimskih vojnika, ali zbog straže sa druge strane mosta nije mogao da prelazi na istom mestu gde su i Rimljani prešli reku Po. Krenuo je uz reku da bi tek za dva dana našao pogodan prelaz za gradnju pontonskoga mosta preko reke Po.
Posledice
Pobunilo se oko 2.000 galskih pešaka i 200 konjanika koji su dotad boravili kao saveznici u rimskom logoru. Napali su rimske vojnike unutar logora i sa njihovim odsečenim glavama prešli su Kartaginjanima. Okolni Gali su isto tako počeli da prilaze pobedniku. Hanibal je poslao izaslanike kod raznih galskih plemena sa ciljem da se svi dignu protiv Rimljana. Pošto se Hanibal približio Placentiji Scipion je ponovo krenuo da beži sa svojom vojskom do reke Trebije, gde se sastao sa drugim konzulom Tiberijem Sempronijem Longom. Ubrzo posle toga usledila je nova i mnogo veća bitka kod Trebije.
