Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Bitka kod Tarenta  (Pročitano 2093 puta)

Van mreže Aleksandar

  • Administrator
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1049
  • Ugled: +122/-0
Bitka kod Tarenta
« poslato: 01.06.2013. 15:29 »
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Tarent i Kalabrija

Bitka kod Tarenta 212 pre Hrista predstavlja jednu od bitaka Drugoga punskoga rata, tokom koje je Hanibal zauzeo grad Taranto, koji je dotada bio pod kontrolom rimske vojske. Nakon osvajanja grada tarantinska tvrđava ostala je pod rimskom kontrolom tokom celoga rata. Zauzimanjem Taranta celi jug Italije sem Regija pao je pod vlast Hanibala.

Rimljani su čekali priliku da zauzmu najvažniji kampanijski grad Kapuu, koji se nakon bitke kod Kane odmetnuo od Rima. Hanibal je zimovao kraj Kapue i spreačavao je da ga rimska vojska zauzme. Tokom 212. pre Hrista Tarento je zvao Hanibala, pa je rimska vojska imala priliku da napadne Kapuu. Hanibal se nadao da je osvajanje Tarenta dovoljno važno da bi mogao da rizikuje gubitak Kapue. Hanibal je odavno želeo da zauzme tako Tarento, najbogatiji grad u južnoj Italiji, koji je imao ulogu okidača Pirovoga rata.

Prvo Hanibalovo pojavljivanje kraj Tarenta

Tokom 214. pre Hrista Hanibalu su se obratili mlađi aristokrati Tarenta, koji su želeli da se reše rimske vlasti. Molili su Hanibala da se samo pojavi sa vojskom kraj Tarenta, pa će se grad odmah odmetnuti od Rimljana. Tarento je bio bogat i čuven grad, a za Hanibala je bio posebno značajan, jer je imao luku, koja bi omogućavala vezu sa makedonskim kraljem Filipom V Makedonskim. Hanibal je zbog toga tokom 214. pre Hrista došao sa vojskom do teritorije Tarenta. Pustošio je oblasti do Tarenta, a oblast Tarenta je poštedeo nastojeći da osvoji simpatije stanovništva. Nekoliko dana pre Hanibalova dolaska Marko Valerije Levin je u Tarento poslao energičnoga i opreznoga Marka Livija, koji je toliko ojačao straže, da niko iz grada nije mogao da pokuša izdaju. Hanibal je onda bio prisiljen da se povuče iz okoline Tarenta, a prezimio je na obližnjoj teritoriji Salapije.

Rimski zločini izazivaju bes naroda u Tarentu

Hanibal se dugo nadao da će Taranto da se odmetne od Rimljana, a Rimljani su sumnjali u izdaju, pa su uzeli taoce od Taranta i Turija i odveli su ih u Rim. Taoci nisu bili držani pod striktnim nadzorom, pa su jedne noći krenuli da beže. Rimljani su ih uhvatili, izbatinali i bacili sa Tarpejske stene. Ta rimska okrutnost razbesnila je stanovništvo Tarenta i Turija, pa su oni tražili način da obnove svoje veze sa Hanibalom. Kolovođe zavere u Tarentu su se nakon toga sastale sa Hanibalom. Dogovorili su se sa njim da nakon oslobađanja od Rimljana Tarent zadrži svoje zakone i nezavisnost, da ne trebaju da plaćaju Kartagini porez i da kartaginjanski garnizon može da boravi u Tarentu samo po volji naroda.

Hanibal zauzima grad

Dvojica vođa zavere su se često kretali van Tarenta dovodeći opljačkanu stoku ili ulovljenu divljač u različito doba dana i noći, a rimske straže upoznate sa njihovim aktivnostima nisu u njih nimalo sumnjale. Hanibal je bio na tri dana od Tarenta, a sumnju zbog boravka na istom mestu umanjivao je glasinama da je bolestan. Pred zauzimanje Tarenta Hanibal je pripremio 10.000 lakih pešaka i konjanika i sa njima se neopaženo privukao do grada. Vođe zavere su te noći ubili straže na dve kapije i omogućili su Hanibalovoj vojsci da uđe u grad. U grad je ušla pešadija, a konjica je čekala van grada. Hanibal je svojih 2.000 Gala podelio na tri dela i poslao u različite delove grada, sa zadatkom da zauzmu glavne ulice, da pobiju Rimljane štedeći stanovništvo. Usledio je noćni pokolj rimske vojske, a oni koji su preživeli do jutra povukli su se u tarentinsku tvrđavu. Hanibal je sprečio da njegova vojska pljačka stanovništvo, ali nakon obilježavanja tarentinskiih kuća vojska je opljačkala sve rimske kuće.

Rimljani kontrolišu tvrđavu

Marko Livije i preostala rimska vojska sklonili su se u tvrđavu, koju je bilo veoma teško osvojiti, a Hanibal nije imao vremena za gubljenje, pa je odlučio da tvrđavu dobro opkopa i odvoji od ostatka grada. Očekivao je da će tokom zemljanih opsadnih radova Rimljani da izvedu ispad, a kada se to desilo najpre se Hanibalova vojska povukla prema planu, da bi što više Rimljana izašlo iz tvrđave. Onda je Hanibal sa pripravnom vojskom napao sa svih strana, pa je poginulo mnogo rimskih vojnika. Oko tvrđave je posle toga iskopan ogroman jarak i onda dodan i zid, da bi Tarent što bolje zaštitio. Tvrđava je mogla da dobija pojačanja preko mora, a sam grad Tarent je bio odsečen od mora, jer je tvrđava kontrolisala ulaz u luku. Tarentinci su kopnenim putem ipak izvukli svoju flotu iz luke. Hanibal je nakon toga otišao na zimovanje.

Posledice

Južna Italija omogućila je Hanibalu snažno uporište. Međutim, kada je čuo da Rimljani opsedaju Kapuu Hanibal se za nekoliko dana pojavio kraj Kapue. Hanibal je u bici kod Kapue privremeno oslobodio grad rimske opsade. Hanibal je u tom trenutku držao celu Veliku Grčku sa izuzetkom Regija. Gradovi na Siciliji, uključujući i Sirakuzu odmetnuli su se od Rima. Pomoć mu je obećao i makedonski kralj Filip V Makedonski. Nakon Hanibalovoga odlaska Rimljani su obnovili opsadu Kapue i zauzeli su je 211. pre Hrista. Tarentinska tvrđava je ostala pod rimskom kontrolom, a Rimljani su ponovo zauzeli Tarent 209. pre Hrista.