Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Bitka kod Sentina - 295. pne.  (Pročitano 2053 puta)

Van mreže Aleksandar

  • Administrator
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1049
  • Ugled: +122/-0
Bitka kod Sentina - 295. pne.
« poslato: 05.06.2013. 21:44 »
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Bitka kod Sentina predstavlja odlučujuću bitku Trećega samnitskoga rata. Odigrala se 295. pre Hrista kraj Sentina. Rimska vojska pod zapovedništvom konzula Kvinta Fabija Maksima Rulijana i Publija Decija Musa pobedila je koaliciju Samnita, Etruraca, Umbra i Gala. Nakon pobede nad Samnitima središnja Italija pala je pod vlast Rimske republike.

Nakon poraza u bici kod Tiferna Samniti su shvatili da sami ne mogu da pobede Rimljane, pa su nagovorili Etrurce, Umbre i Senonske Gale da se sa njima udruže i da okončaju jačanje rimske hegemonije u Italiji. Dva konzula Publije Decije Mus i Kvint Fabije Maksim Rulijan su krenuli u rat sa 4 legije, mnogo konjice, 1.000 kampanskih konjanika i savezničke i latinske legije. Ukupno su raspolagali sa 40.000 vojnika.

Pred bitku

Rimska vojska je prešla Apenine i stigla na teritoriju Sentina. Samniti su okupili Etrurce, Gale i Umbre. Odlučili su da Samniti sa Galima krenu u bitku sa Rimljanima, a da Etrurci i Umbri napadnu rimski logor. Gnej Fulvije Maksim Centumal i Lucije Postumije Megel bili su propretori i sa dve vojske su bili raspoređeni nedaleko od Rima, na Fališkom i Vatikanskom polju. Konzuli su im naredili da napadnu i da pustoše Etruriju. Ta akcija odvukla je Etrurce, pa su se oni povukli sa teritorije Sentina i vratili su se u Etruriju. Konzuli su tada odmah pokušali da izazovu bitku dok su odsutni Etrurci. Dva dana su trajale čarke, a onda su treći dan obe strane sišle na bojno polje.

Početni raspored i Fabijeva taktika

Kod Rimljanalj Kvint Fabije Maksim Rulijan bio je na desnom krilu prema Samnitima, a Publije Decije Mus (konzul 312. pre Hrista) bio je na levom krilu nasuprot Gala. Na početku bitke snage su bile podjednake. Da su Etrurci i Umbri učestvovali u bici Rimljani bi bili mnogo slabiji. Kvint Fabije je znao da treba da čuva snage na početku bitke, pa je svojim vojnicima savetovao da se brane na početku. Iz iskustva je znao da Samniti, a pogotovo Gali sve snage potroše na početku bitke.

Žrtvovanje Publija Decija Musa

Za razliku od njega Publije Decije Mus je sve snage angažovao na početku bitke. Kada je pešadija počela da posustaje poslao je u bitku konjicu i dva puta su potiskivali galsku konjicu. Rimska konjica je napredovala do pešadijske linije, a tu su Gali upotrebili novi način borbe. Stajali su u bojnim i u tovarnim kolima pod naoružanjem i kako su krenuli uz veliku buku plašili su rimske konje. Rimska konjica se dala u beg. Nakon toga rimska pešadija bila je izložena napadu galske konjice i bojnih kola. Deo je bio pregažen, a deo je počeo da se povlači, ali progonila ih je galska pešadija. Publije Decije Mus nije mogao da zaustavi povlačenje svoje vojske, pa je odlučio da se žrtvuje poput njegova oca Publija Decija Musa. Zavetovao se uz molitvu i isti postupak poput njegova oca. Zajurio se tamo gde je bilo najviše neprijatelja i tu je poginuo.

Preokret

Kada je poginuo Publije Decije Mus Rimljani su prestali da se povlače i ponovo su uspostavili bojnu liniju. Tu su Rimljani ponovo započeli borbu. Kvint Fabije Maksim Rulijan im je poslao pomoć sa desnoga krila. Bili su to Lucije Kornelije Scipion Barbat i Gaj Marcije. Rimljani na levom krilu su se ohrabrili. Razbili su galsku falangu kišom kopalja. Na desnom krilu gde je komandovao Kvint Fabije jedno vreme on je oklevao i čekao da Samniti potroše snagu, a kada su postali umorni onda je pokrenuo vojsku, uključujući i odmorne snage iz rezerve. Umorni Samniti nisu izdržali rimski napad. Kada je Kvint Fabije saznao za pogibiju Publija Decija poslao je 500 konjanika da napadnu Gale sa leđa. Pored toga poslao je i principi je jedne legije da napadnu Gale. Kvint Fabijeje onda krenuo na logor Samnita. Samniti su se gužvali na kapijama logora, pa su tu bili najizloženiji. Tu je poginuo samnitski komandant Gelije Egnacije. U toj bici poginulo je 25.000 Samnita i gala, a 8.000 je zarobljeno. Rimljani su imali 8.700 poginulih, a od toga bilo je 7.000 poginulih vojnika Publija Decija.

Posledice

Bila je to odlučna bitka Trećega samnitskoga rata. Gali i Samniti su još uvek imali dovoljno veliku vojsku, ali stalno su gubili i stradavali u manjim okršajima sve do konačnoga okončanja Trećega samnitskoga rata 290. pre Hrista. Tada su Samniti konačno priznali rimsku dominaciju. Rim je tada ostvario potpunu hegemoniju u centralnoj Italiji. Poraz Samnita, Umbra, Etruraca i Gala omogućio je Rimljanima da počnu da se suočavaju sa značajnim južnim protivnikom Velikom Grčkom
« Poslednja izmena: 05.06.2013. 21:51 Aleksandar »