Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Cezarova invazija na Britaniju


Cezarove invazije Britanije predstavljaju dve Cezarove invazije na Britaniju 55. pre Hrista i 54. pre Hrista za vreme Galskih ratova. Za vreme prve invazije krajem leta 55. pre Hrista uspostavio je mostobran na obali Kenta, ali postigao je veoma malo. Za vreme druge invazije Cezar je na čelo jednoga moćnoga plemena doveo prijateljskoga kralja i prisilio je kralja Kasivelauna na predaju. Iako je rimska vojska prešla Temzu i tokom pohoda zauzela izvesnu teritoriju nakon pohoda se povukla. U Britaniji nije uspostavljena trajna rimska vlast ili prisustvo

Prva invazija 55. pre Hrista

Cezar se odlučuje za invaziju Britanije

Za vreme osvajanja Galije Cezar je tvrdio da Britanci pomažu Gale, a tvrdio je i da su Belgi bežali u belgijska nseelja u Britaniji. Veneti su kontrolisali pomorsku trgovinu sa Britanijom, a za vreme rata protiv Veneta 56. pre Hrista tražili su i dobili pomoć od svojih britanskih saveznika. Strabon tvrdi da je pobuna Veneta 56. pre Hrista započela da bi sprečilo da Cezar ode u Britaniju i naruši njihovu trgovinu sa Britanijom. Cezar je odlučio da krene u pohod na Britaniju krajem leta 55. pre Hrista, što je inače bilo veoma kasno za bilo kakav pohod. Pozvao je trgovce, koji su zbog česte trgovine poznavali Britaniju, ali oni nisu bili spremni da mu daju potrebne podatke o stanovništvu Britanije i o njihovoj vojnoj taktici. Nisu mu dali ni potrebne podatke o lukama po svoj prilici ne želeći da ugroze monopol na pomorsku trgovinu sa Britanijom.

Cezar priprema flotu i vojsku za invaziju

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Prva invazija na Britaniju

Cezar je zbog toga posalo vojnoga tribuna Gaja Volusena da sa jednim brodom izvidi obalu. On je po svoj prilici izvidio obalu Kenta, ali nije nigde pristao, jer se bojao da ostavi brod. Nakon pet dana vratio se Cezaru sa prikupljenim informacijama. Kao polaznu tačku za invaziju Cezar je odredio Morinu ( verovatno Bulonj sir Mer). Tu je sakupio flotu od 80 transportnih brodova, što je bilo dovoljno za prevoz dve legije (7. i 10. legije). Pored toga sakupio je i nepoznat broj ratnih brodova. Oko 18 transportnih brodova trebalo je da prevozi konjicu, ali iz jedne druge luke. Trgovci su upozorili pojedina britanska plemena o predstojećoj invaziji, pa su predstavnici nekih britanskih država došli da obećaju da će se pokoravati. Sa britanskim legatima Cezar je natrag poslao svoga saveznika Komija, kralja galskoga plemena Atrebata. Od pouzdanoga Komija je očekivao da će svojimk uticajem da pridobije što je moguće više britanskih državica. Publije Sulpicije Ruf je trebao da čuva luku do Cezarovoga povratka. Ostalu vojsku ostavio je Kvintu Tituriju Sabinu i Luciju Aureliju Koti sa zadatkom da paze na okolna područja oko luke.

Iskrcavanje

Cezar je krenuo 23. avgusta 55. pre Hrista i najpre je pokušao da se iskrca kod Dubrisa (Dovera). Međutim čim je došao u blizinu obale velika britska vojska bila je raspoređena po svim brežuljcima uz obalu. Obale su tu bile odmah blizu strmih obronaka, pa su Briti mogli da odatle lako strelama zasipaju one, koji bi se približili obali. Cezar je zbog toga odustao od iskrcavanja na tom mestu. Morao je da čeka usidren da vetar i klima postanu povoljni, pa se iskrcao na 7 milja od toga mesta na ravnoj i otvorenoj obali. Britska konjica i kola su pratili rimsku flotu do mesta iskrcavanja. Brodovi nisu mogli da pristanu uz samu obalu, nego je vojska morala da se iskrcava u more i da se probija do obale pod teretom oružja, talasa i neprijateljskih strela.

Briti su poraženi

Cezar je onda rasporedio ratne brodove i sa njih je rimska vojska zasipala britsku vojsku iz praćaka, strela i bacača. Rimska vojska je oklevala sve dok jedan nosilac orla 10. legije nije skočio u vodu, sa orlom krenuo prema neprijatelju i pozvao ostale da ne dopuste gubitak orla. On je ohrabrio ostalu vojsku, koja mu se pridružila. Nakon dosta borbe boreći se iz nepovoljnoga položaja rimska vojska je uspela da se domogne kopna i da kasnije pobedi i rastera Brite. Rimska konjica je kasnila zbog nepovoljnih vetrova, pa rimska vojska nije mogla da ganja poraženoga neprijatelja. Cezar je na obali uspostavio logor. Primio je predstavnike poraženih plemena, sa kojima je pregovarao sa pozicije jačega. Sa britskim predstavnicima stigao je i Komije, koga su Briti ranije zatvorili, a nakon poraza pustili. Briti su za napade optuživali običan narod, a u roku od četiri dana Cezaru su predali taoce i raspustili vojsku.

Plima je oštetila rimsku flotu

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Rimska trirema, kakvu je Cezar verovatno koristio za prelaz La Manša

Brodovi, koji su prevozili konje stigli su naknadno, ali zbog nevremena nisu mogli da pristanu. Cezar i rimska vojska poznavali su Mediteransko more, koje je imalo malenu plimu i oseku. Međutim nisu poznavali prirodu Atlantskoga okeana sa ogromnim plimama i osekama. Zbog nepoznavanja tih činjenica plima za vreme punog meseca im je zahvatila ratne brodove, koje su nedovoljno daleko izvukli na kopno. Stradale su i teretne lađe, koje su bile usidrene. Bilo je veoma mnogo oštećenih brodova, a Cezar je ranije planirao da zimuje u Galiji. Ostanak u Britaniji bio je problematičan i zbog nedostatka hrane.

Obnova sukoba i povratak

Kada su Briti za to saznali planirali su da dignu ustanak. Rimska vojska je morala da se snabdeva u okolini i da oporavlja brodove. Kada je Cezar poslao 7. legiju u snabdevanje Briti su pripremili zasedu u kojoj je stradao jedan deo rimskih vojnika. Ostala vojska je na vreme stigla da potisne Brite. Briti su imali specifičan način ratovanja sa kola. Okupili su još veću vojsku smatrajući da će se za sva vremena rešiti rimske vojske. Ipak rimska vojska je uspela da odbije napad uz pomoć improvizirane konjice, koju je okupio Komije. Briti su se dali u beg i onda su ponovo poslali Cezaru izaslanike tražeći mir. Cezar je pristao da primi taoce u Galiji. Nije više mogao da čeka i da riskira nevreme, pa se vratio u Galiju.