Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Bitka kod Kinoskefala  (Pročitano 2536 puta)

Van mreže Konstantin

  • Opšti urednik
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1532
  • Ugled: +137/-1
  • Pol: Muškarac
Bitka kod Kinoskefala
« poslato: 25.11.2012. 17:43 »
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
Položaj Kinoskefala u Tesaliji

Bitka kod Kinoskefala bila je odlučna bitka Drugoga makedonskoga rata, koja se odvijala 197. pre Hrista između rimske vojske i etolskih saveznika pod komandom Tita Kvinkcija Flaminina sa jedne strane i makedonske vojske pod komandom kralja Filipa V Makedonskoga. Bitka se okončala odlučujućom pobedom rimske vojske. Rimskom pobedom okončao se Drugi makedonski rat i započela je rimska hegemonija nad Grčkom. Pokazalo se da je rimska legija zbog fleksibilne i modularne formacije nadmoćnija od makedonske falange.

Tit Kvinkcije Flaminin nalazio se u Ftiotijskoj Tebi, zajedno sa svojim saveznicima iz Etolskoga saveza. Krenuo je prema Filipu, koji se tada nalazio kod Larise. Rimska vojska je imala 32.000 vojnika, a od toga 6.000 etolskih konjanika. U sastavu rimske vojske bio je etolski kontingent pod komandom etolskoga stratega Feneje, 1.200 Atamanaca pod komandom kralja Aminandra i 500 Krićana. Makedonska vojska je bila podjednake veličine i imala je 16.000 vojnika falange, 2.000 peltasta, 2.000 Tračana i 2.000 Tralijana (jedno ilirsko pleme), 1.500 najamnika različitih nacija i 2.000 konjanika. Rimska vojska je imala više konjice, zahvaljujući etolskom kontingentu.

Pokreti dve vojske u Tesaliji

Tit Kvinkcije je uspostavio logor na 9 kilometara od Fere u Tesaliji. Vojsci je naredio da spreme kočeve za upotrebu. Nije znao gde se nalazi makedonska vojska. Filip V Makedonski se tada nalazio kod Larise u Tesaliji, a na vesti da je rimska vojska kraj Ftitijske Tebe krenuo je u pravcu Fere i uspostavio je logor na 5,5 kilometara od Fere. Nakon čarke izvidnica obe strane su se vratile u svoj logor. Pošto im nije odgovarao teren kraj Fere obe vojske su krenule dalje. Filip je krenuo u smeru Skotuse sa ciljem da opskrbi svoju vojsku, a Flaminin je poveo vojsku u istom smeru sa ciljem da uništi žito i liši Filipa snabdevanja. Iako su se dve vojske kretale paralelno jedna drugoj, zbog visokih brda nisu mogli jedni druge da vide. Tokom sledećega dana Filip se nakon marša ulogorio na teritoriji Skotuse, a Tit Kvinkcije Flaminin na teritoriji Farsala.

Početni okršaj pred bitku

Noću je padala jaka kiša, a ujutro se spustila velika gusta magla. Filip je ipak ujutro odlučio da nastavi sa maršem, ali nakon kraćega pokreta ometen od magle morao je da vojsku skloni u logor. Nakon toga jedinice obezbeđenja zauzele su prevoj između dve vojske. Flaminin je onda poslao izvidnicu od 10 turmi konjice i 1.000 lakonaoružanih pešaka da pažljivo istraže gde se nalazi nepriajtelj, a oni su zbog loše vidljivosti naleteli na makedonsko obezbeđenje na prevoju i došlo je do sukoba, u kome su Rimljani lošije prolazili, pa su zbog toga zatražili pomoć. Kada je Tit Kvinkcije Flaminin poslao 500 konjanika i 2.000 pešaka došlo je do preokreta, pa je makedonska vojska bila potisnuta. Makedonci su se sklonili na viši teren i zatražili su pomoć. Filip V Makedonski nije očekivao da će toga dana doći do odlučujuće bitke i zato mu je veliki broj vojnika bio van logora zauzet sakupljanjem hrane. Ipak Filip je onda poslao konjicu i većinu najamnika, pa su oterali rimsku vojsku sa bregova. Međutim zahvaljujući etolskoj konjici zaustavljen je makedonski napad pre silaska dela makedonske vojske u ravnicu. Nakon toga Flaminin je celu svoju vojsku izveo i razvio u bojni red kraj bregova. Kralja Filipa ohrabrila je vojska vestima o rimskom begu i o dobroj prilici za pobedu. Ta početna prednost navela je Filipa da prihvati bitku, iako mu nije odgovorao teren. Teren je bio dosta neravan i razbijen, pa nikako nije bio pogodan za makedonsku falangu. To mesto nazivalo se Kinoskefale, a na grčkom to znači "pseće glave".

Bitka

Rimska vojska je krenula uz brdo levim krilom i lakonaoružanom vojskom.  Desno rimsko krilo je ostalo na svojim položajima sa slonovima ispred sebe. Makedonska falanga je još uvek bila u pokretu i penjala se prema poprištu, gde će se odvijati bitka. Filip je poveo desno krilo falange i peltaste i oni su se prvi popeli na bregove. Nikanor je trebao da povede ostatak vojske. Kada je Filip sa vojskom stigao na brežuljke njegova lakonaoružana prethodnica nalazila se ispod brda. Kako je prethodnica popustila pod pritiskom veće rimske vojske Filip je da započne bitku sa delom falange, iako se u tom trenutku drugi deo falange još kretao uzbrdo.  Sakupio je sve na desnom krilu falange i udvostručio je dubinu falange, povećavši joj snagu. Krenuo je u napad niz brdo. Lakonaoružana vojska obezbeđivala je bok falangi. Deno krilo makednske falange je napadalo sa višega terena, iamalo je veću dubinu i izuzetno oružje i potiskivali su rimske legionare levoga krila. Tit Kvinkcije Flaminin je onda odlučio da preuzme komandu na desnom krilu i da sa njim krene u napad. Na toj strani makedonska falanga još nije bila uspostavila bojni red, odnosno delovi falange su se još uvek penjali na brdo. Falangi je smetao i težak razbijen teren. Napad slonova i desnoga rimskoga krila naterao je u beg levo još nerazvijeno krilo makedonske vojske. Nakon toga jedan od rimskih tribuna sa 20 manipula napao je sa leđa makedonsko desno krilo, koje je tada odmaklo u potiskivanju rimske vojske. Makedonsk a falanga nije mogla da se brani od napada sa leđa, pa je došlo do bega.

Gubici

Filip se nakon poraza povukao u smeru Tempe. Jedno vreme Rimljani su ganjali poraženu makedonsku vojsku, a onda su odustali od potere. Prema Polibiju Makedonci su izgubili 8.000 vojnika, a 5.000 je zarobljeno. Rimljani su izgubili 700 vojnika. Tit Livije pominje i podatke drugih istoričara o gubicima, ali Polibijeve brojeve smatra najtačnijima. Plutar je isto tako preuzeo Polibijeve brojeve.

Posledice

Bitka kod Konoskefala pokazala je prednost rimske legije u odnosu na makedonsku falangu. Makedonska falanga nije bila prikladna na neravnom terenu. Zbog poraza kod Kinoskefala Filip V Makedonski je tražio mir. Mirovnim sporazumom okončao se Drugi makedonski rat. Makedonija je trebala da preda flotu. Plaćala je ratnu odštetu od 1.000 talanata. Makedonija je ostala nezavisna država, ali morala je da preda sve teritorije van Makedonije, a posebno tzv okove Grčke: Korint, Halkidu i Demetrijadu. Rimljani su kasnije formalno proglasili slobodu grčih gradova, ali rimska sloboda predstavljala je iluziju, jer su grčke gradove organizovali u savez kontrolisan od Rima, a demokratije su počeli da zamenjuju aristokratskim oblicima vlasti. Grčka je umesto makedonske hegemonije dobila nove okove rimske hegemonije.
« Poslednja izmena: 01.06.2013. 15:31 Aleksandar »