Bitka

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Verovatno kip Surene u
Nacionalnom muzeju Irana

Kada je Marko Licinije Kras kraj grada Kare naišao na parćansku Sureninu vojsku on se uspaničio. Najpre je po Kasijevoj preporuci vojsku razvukao u dugu liniju male dubine sa ciljem da spreči opkoljavanje. Onda se predomislio i vojsku je rasporedio u šuplji kvadrat. Svuda je podjednako rasporedio konjicu.

Formacija kvadrata štitila je najbolje sa svih strana, ali takva formacija je imala slabu mobilnost. U formaciji kvadrata došli su do jedne rečice zvane Balis i dok je većina oficira tražila da se tu odmore i da ujutro krenu u bitku Krasov sin Publije je svojim nestrpljenjem nagovorio oca da odmah krenu u bitku.

Surena je odustao od prvobitne namere da rimsku vojsku napadne najpre katafraktima, jer je procenio da ne bi uspeli da probiju rimsku liniju. Opkolio je rimski kvadrat sa svih strana konjanicima strelcima. Kras je napred poslao lakonaoružanu pešadiju da otera konjanike strelce, ali povukli su se pod kišom strela. Nakon toga Parćani su sa svih strana zasipali rimske legionare, koji su se nalazili u kvadratu. Parćanski moćni lukovi odapinjali su strele velike probojne moći ranjavajući i ubijajući rimsku vojsku u formaciji. Gotovo svaka strela pogađala je cilj, jer se rimska vojska nalazila u gustoj formaciji. Parćanski kompozitni luk je bio toliko moćan da su strele probijale oklop, a delomično i štit. Legionari su bili dobro zaštićeni dugim štitom, ali on nije pokrivao celo telo. Rimski vojnici su zbog toga većinom bili ranjavani po izloženim ekstremitetima.

Rimljani su više puta pokušavali da napadnu parćansku vojsku, ali čim bi napredovali konjanici strelci bi se lako povukli izbegavajući borbu prsa o prsa i ponovo bi sa bezbedne distance ispaljivali strele na rimsku vojsku. Legionari su onda formirali formaciju kornjače, koja je potpuno štitila od napada strela. Međutim pošto je formacija kornjače imala ograničenu sposobnost borbe to je Surena iskoristio i napao je sa katafraktima izazivajući paniku i velike gubitke u rimskim redovima. Kada su Rimljani odustali od te formacije katafrakti su se povukli i ponovo su ih napadali parćanski konjanici strelci.

Kras se nakon toga ponadao da će Parćani da ostanu bez strela. Međutim Parćanima su stizale hiljade kamila natovarenih strelama. Kras je onda poslao svoga sina Publija Licinija Krasa sa 1.300 konjanika, 500 strelaca i 2.000 lakih pešaka da rasteraju konjanike strelce. Parćanski strelci su se povukli, a Publije Licinije Kras je krenuo za njima. Kad se tokom potere rimska konjica dovoljno razdvojila od pešadije onda se parćanska konjica okrenula, a priključila im se i teška konjica-katafrakti. Opkolili su Publija Krasa i njegovu vojsku i pobili su ih strelama. Marko Licinije Kras nije bio svestan sinove sudbine, ali shvatao je da je u opasnosti, pa je naredio rimskoj vojsci da krene napred. Parćani su na koplju istakli glavu Publija Krasa. Parćanski konjanici strelci su opkolili sa svih strana rimsku vojsku i počeli su ponovo da ispaljuju strele sa svih strana. Katafrakti su serijom napada iazazivali nered i metež u rimskoj formaciji i sabijali su dugim kopljima rimsku vojsku na sve uži prostor. Parćanski napad trajao je sve do mraka. Hiljade rimskih vojnika bilo je ranjeno.

Povlačenje do Kare i pokušaj bekstva

Tokom noći preostala rimska vojska, uključujući i Krasa, ostavila je ranjene i povlačila se preko ravnice do Kare. Partska vojska ih nije sledila, ali ujutro su pobili 4.000 onih koji nisu pobegli, a onda su zarobili mnoge koji su zalutali po ravnici. Tokom sledećega dana Surena je Rimljanima u Kari poslao izaslanika ponudivši pregovore, nudeći sloboda prolazak do Sirije, a zauzvrat je tražio da rimska vojska napusti Mesopotamiju. Međutim radilo se o obmani. Prema Plutarhu kada se Surena sa vojskom pojavio kod Kare tražio je da mu se Marko Licinije Kras i Gaj Kasije Longin predaju u okovima. Kras je sledeće noći pokušao da pobegne iz Kare, ali do jutra se našao na nepovoljnom terenu i ponovo je Surena ponudio pregovore sa ciljem da ga zarobi. Krasova vojska se pobunila, pa je bio prisiljen da ode na sastanak na kome je ubijen. Prema nekima Krasu je saliveno rastopljeno zlato u grkljan, da bi se narugali njegovoj velikoj pohlepi. Većina Rimljana koji su pokušali da pobegnu iz Kare bila je ubijena ili zarobljena. Procenjuje se da je poginulo 20.000 rimskih vojnika i da je 10.000 zarobljeno.

Posle bitke

Rim je bio ponižen tim porazom, a poniženje je bilo tim veće kada se saznalo da su Parćani zarobili nekoliko legionarskih orlova, tj. vojnih oznaka rimske legije. Parćani su našli jednoga rimskoga vojnika, koji je ličio na Krasa, pa su ga sprovodili kroz celu Partiju obučenoga u ženske haljine. Parćanski kralj Orod II je sa glavninom vojske zauzeo Jermeniju. Međutim Surenina velika pobeda izazvala je kod Oroda zavist, pa je dao da ga ubiju. Nakon Surenine smrti Orod II je poveo vojsku na Siriju, ali pohod se nije okončao uspehom. Bitka kod Kare bila je jedna od najvećih bitaka između Rimljana i Parćana. Rimska vojska je nakon Drugoga punskoga rata izgledala nepobediva i nezaustavljiva. Rimska republika je pobeđivala i pokoravala svaku zemlju, sa kojom su se sukobili. Bitkom kod Kare okončao se vekovni marš rimske vojske na istok. Rimska vojska se i kasnije borila protiv Partije, ali nikada neće moći da ih pokore sve do Trajanove uspešne invazije Partije, ali nakon Trajanove smrti odustalo se od tih teritorija. Gaj Kasije Longin je sproveo 10.000 preživelih vojnika do Sirije, kojom je dve godine upravljao kao prokvestor. Obranio je Siriju od napada Oroda II.

Posledice

Zarobljavanje legionarskih orlova smatralo se strašnim moralnim porazom i lošim znamenjem za Rimljane. Cezar je neposredno pred atentat planirao rat protiv Partije. Parćani su se bojali osvete, jer bi sa Cezarovim snagama bio i jedini preživeli Krasov sin. Marko Antonije je pokušao da se osveti za poraz kod Kare, ali rimska vojska je ponovo bila poražena. Zlatni orlovi su vraćeni tek zahvaljujući dugim diplomatskim pregovorima, a njihovo vraćanje se smatralo velikim trijumfom. Izgleda da je bitka kod Kare doprinela padu Rimske republike i uspostavljanju monarhije. Sulinim prvim pohodom na Rim 88. pre Hrista započeo je proces propadanja republikanskoga oblika vlasti. Krasova smrt i gubitak njegovih legija destabilizirao je ravnotežu snaga u Rimu. Krasova smrt okončala je Prvi trijumvirat, a zajedno sa smrću Julije, Pompejeve žene i Cezarove ćerke, to je samo otežalo odnose Cezara i Pompeja. Usledio je građanski rat, u kome je Cezar pobedio, a republika se pretvorila u Cezarovu autokratsku diktaturu. Prema Pliniju 10.000 zarobljenih Rimljana Parćani su poslali u Margijanu, da štite istočne granice Partskoga carstva. Kasnije su Kinezi zauzeli to područje, tako da je to predstavljalo osnov za nekoliko pretpostavki da su bili najamnici u Kini.