Bitka
SnageČesto su nepouzdane brojke o veličini vojski za antičke bitke, pa ni bitka kod Kane nije izuzetak. Zbog toga iznesene brojke treba uzimati sa oprezom, a posebno one za Kartaginjane. Združena vojska dva konzula imala je 80.000 pešaka, 2.400 rimskih konjanika i 4.000 savezničkih konjanika. Unutar logora bilo je još 2.600 teško naouružanih i 7.400 lakonaoružanih vojnika. Ukupna rimska vojska izvedena na bojište bila je 86.400 vojnika. Nasuprot njima kartaginjanska vojska imala je u samoj bici 40.000 teških pešaka, 6.000 lakih pešaka i 10.000 konjanika. Kartaginjanska vojska imala je ratnike sa raznih strana. Među njima bilo je 8.000 Libijaca, 8.000 Ibera, 16.000 Gala (8.000 Gala je ostavljeno u logoru na dan bitke) i oko 5.500 getulskih pešaka. Hanibalova konjica je isto tako bila sa raznih strana, a tu je bilo 4.000 Numiđana, 2.000 Ibera, 4.000 Gala i 450 libofeničanske konjice. Pored njih Hanibal je imao 8.000 čarkaša, a to su bili balearski praćkaši i drugi.
Početni raspored snagaGosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se
registrujete ili
ulogujetePočetni rimski napad u bici kod Kane
Uobičajeni raspored za vojske toga doba bio je da se pešadija rasporedi u centar, a konjica na dva krila. Rimljani su blisko sledili tu koncepciju, jedino što su se odlučili za veću dubinu pešačke linije na račun širine. Na taj način su se nadali da će koncentracijom snaga izvesti brzi proboj kroz Hanibalov centar. Gaj Terencije Varon je znao da je rimska pešadija uspela da probije Hanibalov centar u bici kod Trebije, a on je to planirao na mnogo većoj skali. Iako su Rimljani imali mnogo više vojske od Kartaginjana zbog veće dubine imali su širinu podjednaku kao i Kartaginjani. Varon je procenjivao da Hanibal nema manevarskoga prostora i da se ne može povlačiti, pošto se iza njega nalazila reka Aufid. Smatrao je da će pod pritiskom mnogobrojnije rimske vojske Kartaginjani biti saterani do reke i da će ih iseći kad ostanu bez manevarskoga prostora. Varon je bio svestan da Hanibal duguje prethodne dve pobede ratnim varkama, pa je zbog toga tražio bitku na otvorenom prostoru, gde Hanibal ne bi mogao da opet pripremi zasedu. Bojno polje kraj Kane bilo je čisto, bez mogućnosti da se sakrije vojska i čeka u zasedi.
Hanibal je, sa druge strane, napravio borbeni raspored kojim je maksimalno nastojao da iskoristi borbene kvalitete svake pojedinačne jedinice. Pri osmišljavanju strategije uzimao je u obzir njihove jačine i slabosti. U centar je rasporedio najslabije snage, tj. ibersku, galsku i keltibersku pešadiju. Elitnu Hanibalovu pešadiju činila je pešadija iz kartaginjanske Afrike, a te prekaljene vojnike postavio je na krila pešačke linije. Za njih je Hanibal predviđao da izvedu glavni udar na rimska krila. Konjicu je rasporedio na dva krila. Hasdrubal je komandovao iberskom i keltiberskom konjicom na levom krilu, a na raspolaganju je imao 6.500 konjanika. Hanon je komandovao sa 3.500 numidijskih konjanika na desnom krilu.
Hanibal je nameravao da sa nadmoćnijom konjicom na krilima pobedi slabiju rimsku konjicu i da se nakon toga konjica okrene i da napadne otpozadi rimsku pešadiju dok ona napada Hanibalov oslabljeni centar. U tom ključnom trenutku i afrički veterani sa pešadijskih krila bi trebali da žestoko pritisnu sa oba boka i da obuhvate rimsku vojsku.
Hanibala nije brinulo to da se reka Aufid nalazi u njegovoj pozadini. U stvari, ona je igrala veliku ulogu u njegovoj strategiji. Usidrivši vojsku kraj reke Hanibal je u stvari sprečavao da Rimljani obuhvate jedno od njegovih krila. Osim toga Kartaginjani su se postavili tako da su Rimljani bili okrenuti na istok, tako da je Hanibal znao da će ujutro sunce udarati Rimljanima u oči, a pored toga jugoistočni vetar će im duvati pesak u lice.
BitkaKada su se ujutro 2. avgusta 216. pre Hrista dve vojske približile jedna drugoj Hanibal je postepeno počeo da rasteže centar svoje linije, tako da najpre napredovao sa središnjim jedinicama Ibera i Gala, a ostali su zaostajali za njima. Što je jedinica bila bliže centru više je odmaklnula od ostalih jedinica, ali napredak jedne jedinice u odnosu na drugu opadao je sa udaljenošću od centra. Jedinice, koji su bile udaljenije su bile istanjenije. Veruje se da je svrha te formacije bila da se odgodi napredovanje rimske pešadije, dok Hanibal ne razvije afričku pešadiju, koja se nalazila između ostale pešadije i krila. Iako većina istoričara smatra da je ta Hanibalova akcija bila promišljena postoje i oni koji smatraju da se to sve desilo samo po sebi.
Kada je počela bitka na krilima je došlo do žestokoga obračuna dve konjice. Iberska i galska konjica su odlučno pobedile na svom krilu, koji je bio bliže reci. Na drugom krilu numiđanska konjica se borila nerešeno, sve dok nije došla pobednička konjica sa drugoga krila i oni su rimsku konjicu naterali u beg.
Dok je kartaginjanska konjica bila na putu da pobedi rimsku konjicu pešadije dve strane su napredovale jedna prema drugoj u centru bojnoga polja. Dok su Rimljani napredovali ometao ih je vetar, koji im je bacao pesak u oči. Iako vetar sam po sebi nije bio od najveće važnosti, prašina, koju su dizale dve vojske mogla je da ometa vidljivost. Prašina je mogla da bude ometajući faktor, ali vojska je mogla da vidi protivnika iz blizine. Bilo je i drugih psiholoških faktora, koji su mogli da omeataju jednu ili drugu vojsku. Obe strane su bile neispavane, jer su morali da prevale dosta od logora do bojnoga polja. Zbog Hanibalovoga napada na njihov logor Rimljani su prethodnga dana bili bez vode.
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
Uništenje rimske vojske u bici kod kane
Hanibal se nalazio sa svojom vojskom u slabom centru i započeo je kontrolisano povlačenje. Polumesec od iberijskih i galskih vojnika počeo je da se nabire unutra, kako su počeli postepeno da se povlače. Hanibal je znao da je rimska pešadija u centru mnogo jača od njegovoga centra i namerno je naredio povlačenje svoga centra. Na taj način stvorio se polukrug oko rimske vojske, koja je napadala. Na taj način Hanibal je potpuno osujetio prednost rimske pešadije. Tokom napredovanja rimskoga centra veliki deo rimske vojske izgubio je koheziju, pošto su počeli da se gužvaju u prostor, koji su Kartaginjani napustili. Ubrzo se rimska vojska tako nabila, da nisu imali prostora ni da rukuju oružjem. Napredujući napred sa željom da unište ibersku i galsku vojsku u povlačenju Rimljani su zanemarili afričku pešadiju, koja je stajala na krajevima obrnutoga polumeseca. Moguće je da Rimljani zbog prašine nisu ni mogli da uoče elitnu kartaginjansku pešadiju na ivici njihovih bokova. Pored toga kartaginjanska konjica je dobila dovoljno vremena da na oba krila otera rimsku konjicu iz bitke, pa je onda sa leđa napala rimsku pešadiju. Rimska pešadija potkresanih krila formirala je klin, koji je sve dublje i dublje ulazio u kartaginjanski polukrug. U jednom trenutku se afrička elitna pešadija našla na rubu polukruga i na boku rimskoga klina. U tom odlučujućem trenutku Hanibal je naredio afričkoj pešadiji, da se okrene prema unutra i da napadne rimsku vojsku sa bokova. Na taj način rimska pešadija je obuhvaćena sa dve strane.
Napad kartaginjanske konjice sa leđa i afričke pešadije sa oba boka zaustavio je rimsku pešadiju. Rimska vojska se našla obuhvaćena u obruču, bez izgleda za beg. Kartaginjani su stvorili zid i započeli su da uništavaju vojsku u obruču. Najpre su pokosili one na rubovima obruča i kako se obruč smanjivao tako je ubijana nova masa rimskih vojnika, sve dok na kraju nisu gotovo svi stradali. Uspelo je da pobegne samo 14.000 rimskih vojnika, a to su bili uglavnom oni, koji su čuvali logor. Oni su pobegli do Kanusijuma.
