Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Bitka kod Geronija  (Pročitano 2269 puta)

Van mreže Aleksandar

  • Administrator
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1049
  • Ugled: +122/-0
Bitka kod Geronija
« poslato: 01.06.2013. 14:21 »
Bitka kod Geronija predstavlja dva okršaja kraj Geronije u Apuliji između rimske vojske pod zapovedništvom Marka Minucija Rufa i kartaginjanske vojske pod Hanibalovim zapovedništvom.

Bitka je deo Drugoga punskoga rata, a odigrala se krajem ljeta ili u jesen 217. pre Hrista. Nakon pobede na teritoriji Falerna Hanibal je krenuo kroz Samnijum prema Apuliji. Rimska vojska pod komandom Fabija Maksima Kunktatora pažljivo je sledila Hanibalovu vojsku, držeći se Fabijeve strategije. Pošto je Fabijeva strategije postala nepopularna u Rimu Fabije je bio prisiljen da dođe u Rim da brani svoje poteze pod izgovorom da se drži izvesnih verskih obaveza. Zapovedništvo je preuzeo Marko Minucije Ruf, koji je uspeo da blizu Geronije uhvati nespremnu kartaginjansku vojsku i da im u većem okršaju nanese teške gubitke. Zbog te pobede Senat je Minucija proglasio za diktatora. Minucije je komandovao sa pola vojske i nije logorovao zajedno sa Fabijem Maksimom.

Hanibal je saznao za razvoj situacije kod neprijatelja, pa je postavio klopku, u koju je uvukao Minucija i njegovu vojsku. Minucijeva vojska se našla u klopci napadnuta sa svih strana, a mogli su nakon teških gubitaka da pobegnu tek po dolasku Fabijeve vojske. Nakon bitke Marko Minucije Ruf je dao ostavku i vojsku je predao Fabiju Maksimu.

Strateška situacija

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Hanibal

Hanibal je u bici na Falernskoj teritoriji izbegao zamku i pobedio, a nakon bitke kretao se istočno prema Apuliji. Kvint Fabije Maksim Kunktator je i dalje sprovodio Fabijevu strategiju odlaganja, pa je oprezno pratio Hanibala, držeći se višega terena i izbegavajući da bude uvučen u odlučnu bitku. Kartaginjanska mornarica je pustošila italijansku obalu od samoga početka rata 218. pre Hrista. Međutim rimska mornarica je započela sa napadima na obalu Afrike. U Iberiji Hasdrubal Barka nije napadao Rimljane nakon bitke na Ebru 217. pre Hrista.

Publije Kornelije Scipion je doveo pojačanje od 8.000 vojnika, tako da je njegov brat Gnej Kornelije Scipion Kalv raspolagao u Iberiji sa 30.000 pešaka i 3.000 konjanika. Oba brata bili su prokonzuli. Uz pomoć jednoga iberijskoga poglavice Abiliksa prevarom su se domogli iberijskih talaca, koje su držali Kartaginjani u Saguntu. To je oslabilo Kartaginjane i ojačalo Rimljane u Iberiji. Dvojica Scipiona ipak nisu izveli veliki napad na Kartaginjansku Iberiju, nego su odlučili da konsolidiraju i učvrste svoju bazu severno od Ebra.



« Poslednja izmena: 01.06.2013. 15:30 Aleksandar »

Van mreže Aleksandar

  • Administrator
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1049
  • Ugled: +122/-0
Odg: Bitka kod Geronija
« Odgovor #1 poslato: 01.06.2013. 14:26 »
Uvod

Kartaginjani prolaze kroz središnju Italiju

Hanibalova vojska opterećena plenom i stokom sporo se kretala prema Apuliji. Hanibal je tražio pogodno mesto za zimovanje. Fabije Maksim Kunktator i rimska vojska pratili su ih sa udaljenosti izbegavajući direktan okršaj. Hanibal se kretao severno od Veneframa, pa su u Rimu smatrali da je to Hanibalov cilj. Naglo je skrenuo istočno u Samnijum i nakon prelaska Apenina i ravnice došao je do Apulije do Geronija. Fabije je sledio Hanibala i kada je on krenuo prema Geroniji Fabije je uspostavio logor 35 kilometara južno.

Kartaginjani su na svom putu pustošili i pljačkali farme i imovinu, ali Fabije nije intervenisao. Hanibal je Geroniju pretvorio u veliko skladište za žito i štalu za zarobljenu stoku. Logor je uspostavio van grada, a grad i logor je učvrstio palisadama i jarkovima. Dok su se ranjeni i bolesni negovali u logoru za to vreme ostali su u okolišu sakupljali letinu i napasali stada. Dve trećine vojske je bilo zauzeto tim poslovima, a jedna trećina je štitila logor.

Minucije u zapovedništvu

Dok su Kartaginjani bili u Geroniji Fabije Maksim Kunktator je ostavio Marka Minucija Rufa da komanduje rimskom vojskom i dao mu je instrukcije da sledi Fabijevu strategiju. Fabije je otišao u Rim zbog nekih verskih obaveza ili da utiša napade na njega. Marko Minucije Ruf se stalno zalagao za direktniju strategiju u ratu sa Hanibalom, pa je nakon nekoliko dana po odlasku Fabija sišao sa brda i uspostavio je logor severno od Geronije.

Iz novoga logora počeo je da napada kartaginjansku vojsku zaduženu za snabdevanje sa ciljem da Hanibala uvuče u bitku. Hanibal je odmah sa dve trećine vojske napravio privremeni logor bliže Rimljanima, a sa 2.000 numiđanskih kopljanika zauzeo je brdo, koje je nadvisivalo rimski logor. Hanibalova vojska je imala ograničenu mobilnost, jer su konji bili na odmoru. Rimska vojska je napala i potisnula numiđanske kopljanike sa brda i nakon toga uspostavili su logor na vrhu brda.

Okršaj

Kao odgovor na rimske poteze Hanibal je smanjio ljudstvo, koje učestvuje u snabdevanju i držao je vojsku u bojnoj pripravnosti blizu rimskoga logora. Minucije je sedio u logoru i čekao. Hanibal se nalazio pred dilemom da ostane u logoru ili ponovo većem delu vojske da zadatak da se angažuje u snabdevanju i prikupljanju hrane. Ostankom u logoru riskirao je da da kasnije ima nestašice. Zbog toga je odlučio da u sve većem broju šalje vojsku u snabdevanje. Rimska vojska je iskoristila priliku, pa je laka pešadija i konjica izašla da odseče i pobije mnogo kartaginjanskih vojnika, koji su bili rasuti po poljima Geronije. S druge strane Marko Minucije Ruf je poveo pešadiju na kartaginjanski logor. Hanibal je onda bio prisiljen da izađe protiv rimske pešadije. Rimljani su u početku okršaja bili uzdrmani početnim napadom Kartaginjana. Međutim u tom trentku u kartaginjansku pozadinu stiglo je kao podrška Rimljanima 8.000 samnitskih pešaka i 500 konjanika pod komandom Numerija Decija. Tada su se Kartaginjani povukli. U okršaju između rimske vojske i Kartaginjana učestvovala je samo trećina Hanibalove vojske, a i konjica je bila odsutna, pa su se brojčano inferiorniji Kartaginjani morali da se povlače. Kartaginjani su se povukli, a rimska vojska ih je ganjala, pa je Minucije razmatrao da napadne i sam neprijateljski logor. Ipak dolazak 4.000 Kartaginjana iz okolnih polja pod komandom Hasdrubala smanjio je rimsku prednost, pa se Minucije povukao. Tokom okršaja poginulo je 6.000 Kartaginjana i 5.000 rimskih vojnika.

Hanibal je zbog toga incidenta bio prisiljen da razmisli o taktičkoj situaciji. Rimska vojska je bila brojnija. Pored toga njegova je bila podeljena na dva logora. Sa svoje pozicije Minucije je mogao da stalno napada. Hanibal zbog toga nije smeo da ostane na tom položaju, jer bi dolazilo do stalnih okršaja, a rat iscrpljivanja je više odgovarao rimskoj strani. Kartaginjani nisu mogli da lako dobiju pojačanja. Postajala je i opasnost da Rimljani napadnu Geroniju i da Hanibal izgubi sve zalihe, koje je skladištio u Geroniji. Hanibal je zbog toga odlučio da smanji rizik, pa se povukao u glavni logor u Geroniji, a Minucije je odmah zauzeo njegov napušteni logor.

Rimski Senat nagrađuje Minucija

Hanibal je uspeo da izmanevriše i uzastopno pobedi tri rimske vojske od dolaska u Italiju 218. pre Hrista. Kada se Fabije Maksim Kunktator nakon stalnoga izbegavanja bitki konačno odlučio za bitku na teritoriji falerna, gde je uhvatio Hanibalovu vojsku, ponovo je Hanibal izašao kao pobednik. Celo vreme Kartaginjani su pustošili i pljačkali gde god su hteli. Rimljani su sa oduševljenjem dočekali vesti da je Minucije izmanevrisao Hanibala i da je Hanibal bio prisiljen na povlačenje.

Rimski Senat je tražio način kako da nagradi Minucija u uslovima kada je Fabije Maksim bio rimski diktator, koga je izabrao Senat. Rimska tradicija nije dozvoljavala uklanjanje diktatora pre isteka njegova mandata. Senat je Minucija izabrao za drugoga diktatora i to je bilo po prvi put u rimskoj istoriji da su imenovana dva diktatora. Fabije je predložio da on i Minucije komanduju naizmenice svakoga drugoga dana ili da podele vojsku. Minucije je odlučio da podele vojsku.

Van mreže Aleksandar

  • Administrator
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1049
  • Ugled: +122/-0
Odg: Bitka kod Geronija
« Odgovor #2 poslato: 01.06.2013. 14:31 »
Hanibalov odgovor

Poraz nije izmenio stratešku situaciju za Hanibala. Glavna baza u Geroniji bila je sigurna. Rimska vojska je bila brojnija, ali Hanibal nije želeo okršaj sve dok ne može da osigura odlučnu taktičku prednost za svoju vojsku da bi pobedio sa minimalnim gubicima. Nije mogao da si dozvoli rat iscrpljivanja, jer nije mogao da dobija redovna pojačanja. Kada je saznao za podelu unutar rimske vojske Hanibal je razmatrao mogućnost da uništi deo rimske vojske u odlučnoj bici. Pošto su dve rimske vojske odvojeno logorovale postojala je mogućnost da jednu vojsku izvuče u bitku pre nego što druga vojska interveniše. Isto tako je znao da bi mnogo lakše navukao Minucija u bitku. Postavljalo mu se pitanje kako da Minucija navede na bitku pre nego što Fabije interveniše i kako da spremi zamku Minucijevoj vojsci. Nakon pažljivoga izučavanja terena Hanibal je osmislio taktički plan kako da iskoristi Minucijevu agresivnost i konfiguraciju bojišta. Plan je bio da se pažljivim manevrom Minucije namami i da pomisli da se ponavlja slična situacija poput one, u kojoj je pobedio kraj Geronije. Minucija je nakon toga trebala da čeka zamka poput one u bici kod Trebije.

Postavljanje mamca

Teren između rimskoga i kartaginjanskoga logora bio je ogoleo, ravan i bez drveća, ali postojalo je uzvišenje oblika niskoga grebena na pola puta između dva logora. Međutim kraj uzvišenja bilo je više udolina, gde se vojska mogla skloniti a da se ne primete. Hanibal je odabrao 5.000 pešaka i 500 konjanika i naredio im da se posakrivaju u grupama od po 200 do 300 vojnika noć pre bitke. Veština i disciplina Kartaginjana ogleda se u besprekornom izvršenju toga naređenja. U zoru jedinica kartaginjanske lake pešadije zauzela je poziciju na brdašcu, odakle su se videli Rimljani.

Bitka kod Geronije

Marko Minucije Ruf je pomislio da će uslediti manji okršaj, pa je poslao grupu velita da sa brda otera kartaginjansku laku pešadiju. Hanibal je na brdo poslao taman toliko vojnika da se okršaj ne okonča ni u čiju korist. Minucije je zbog toga bio prisiljen da pošalje rimsku i italijansku savezničku konjicu, a Hanibal je odmah odgovorio slanjem numiđanske i teške kartaginjanske konjice. Cilj Hanibala je ponovo bio da nijedna strana ne dobija. Pošto je rimska konjica učestvovala u okršaju Minucije je izgubio najbolje sredstvo za izviđanje bojišta i otkrivanje postavljene zamke. Posle nekoga vremena rimska konjica je polako počela da popušta i da se povlači pred veštijim protivnikom. Minucije je zbog toga pozvao svoje 4 legije i sa njima je krenuo na brdo. I Hanibal je sa svojom pešadijom krenuo da dočeka rimsku pešadiju. Sled i vremenska usklađenost dešavanja nije davala Minuciju vremena da ispita ili izvidi teren oko bojišta. Za to vreme Fabije Maksim je posmatrao razvoj događaja iz svoga logora, vojsku je pozvao na oružje, ali nije se pokrenuo da pomogne Minuciju.

Kada je rimska pešadija došla do brda i počela da se penje uzbrdo rimska konjica je počela da se razilazi. Rimska laka pešadija je isto tako bila potisnuta i provlačila se unatrag između legija, koje su dolazile na vrh brda, pa je narušila bojni poredak legija. Pre nego što su ponovo uspostavili dobar bojni poredak iz zaseda su iskočile kartaginjanske sakrivene jedinice i napale su izložene bokove i pozadinu Rimljana. Hanibal i njegova pešadija napale su spreda. Napadnuti sa svih strana neki rimski vojnici su izašli iz stroja i pobegli. Drugi su bili opkoljeni i borili su se za svoje živote. Rimskoj vojsci pretilo je potpuno uništenje. U bitku se tada uključio Fabije Maksim Kunktator sa svoje četiri legije, pa se poražena Minucijeva vojska počela da sklanja iza Fabijevih legija.  Nakon toga Kartaginjani su se povukli i obe vojske su počele da se pregrupišu. Hanibal se prvi povukao u logor, pa je to učinio i Fabije Maksim sa rimskom vojskom i bitka se okončala. Rimska vojska je imala izuzetno velike gubitke, a Minucijevu vojsku je od potpunoga uništenja spasio dolazak Fabijeve vojske.

Posledice

Minucije je nakon bitke dao ostavku na položaj diktatora i vrhovno zapovedništvo predao Fabiju Maksimu. Kartaginjanska i rimska vojska otišle su na zimovanje i nije više bilo većih akcija tokom 217. pre Hrista. Hanibal je ostao kod Geronije do juna 216. pre Hrista. Tokom 216. pre Hrista Rimljani su okupili jednu od najvećih armija, ali doživeli su katastrofalan poraz u bici kod Kane.