Uvod

Kartaginjani prolaze kroz središnju Italiju

Hanibalova vojska opterećena plenom i stokom sporo se kretala prema Apuliji. Hanibal je tražio pogodno mesto za zimovanje. Fabije Maksim Kunktator i rimska vojska pratili su ih sa udaljenosti izbegavajući direktan okršaj. Hanibal se kretao severno od Veneframa, pa su u Rimu smatrali da je to Hanibalov cilj. Naglo je skrenuo istočno u Samnijum i nakon prelaska Apenina i ravnice došao je do Apulije do Geronija. Fabije je sledio Hanibala i kada je on krenuo prema Geroniji Fabije je uspostavio logor 35 kilometara južno.

Kartaginjani su na svom putu pustošili i pljačkali farme i imovinu, ali Fabije nije intervenisao. Hanibal je Geroniju pretvorio u veliko skladište za žito i štalu za zarobljenu stoku. Logor je uspostavio van grada, a grad i logor je učvrstio palisadama i jarkovima. Dok su se ranjeni i bolesni negovali u logoru za to vreme ostali su u okolišu sakupljali letinu i napasali stada. Dve trećine vojske je bilo zauzeto tim poslovima, a jedna trećina je štitila logor.

Minucije u zapovedništvu

Dok su Kartaginjani bili u Geroniji Fabije Maksim Kunktator je ostavio Marka Minucija Rufa da komanduje rimskom vojskom i dao mu je instrukcije da sledi Fabijevu strategiju. Fabije je otišao u Rim zbog nekih verskih obaveza ili da utiša napade na njega. Marko Minucije Ruf se stalno zalagao za direktniju strategiju u ratu sa Hanibalom, pa je nakon nekoliko dana po odlasku Fabija sišao sa brda i uspostavio je logor severno od Geronije.

Iz novoga logora počeo je da napada kartaginjansku vojsku zaduženu za snabdevanje sa ciljem da Hanibala uvuče u bitku. Hanibal je odmah sa dve trećine vojske napravio privremeni logor bliže Rimljanima, a sa 2.000 numiđanskih kopljanika zauzeo je brdo, koje je nadvisivalo rimski logor. Hanibalova vojska je imala ograničenu mobilnost, jer su konji bili na odmoru. Rimska vojska je napala i potisnula numiđanske kopljanike sa brda i nakon toga uspostavili su logor na vrhu brda.

Okršaj

Kao odgovor na rimske poteze Hanibal je smanjio ljudstvo, koje učestvuje u snabdevanju i držao je vojsku u bojnoj pripravnosti blizu rimskoga logora. Minucije je sedio u logoru i čekao. Hanibal se nalazio pred dilemom da ostane u logoru ili ponovo većem delu vojske da zadatak da se angažuje u snabdevanju i prikupljanju hrane. Ostankom u logoru riskirao je da da kasnije ima nestašice. Zbog toga je odlučio da u sve većem broju šalje vojsku u snabdevanje. Rimska vojska je iskoristila priliku, pa je laka pešadija i konjica izašla da odseče i pobije mnogo kartaginjanskih vojnika, koji su bili rasuti po poljima Geronije. S druge strane Marko Minucije Ruf je poveo pešadiju na kartaginjanski logor. Hanibal je onda bio prisiljen da izađe protiv rimske pešadije. Rimljani su u početku okršaja bili uzdrmani početnim napadom Kartaginjana. Međutim u tom trentku u kartaginjansku pozadinu stiglo je kao podrška Rimljanima 8.000 samnitskih pešaka i 500 konjanika pod komandom Numerija Decija. Tada su se Kartaginjani povukli. U okršaju između rimske vojske i Kartaginjana učestvovala je samo trećina Hanibalove vojske, a i konjica je bila odsutna, pa su se brojčano inferiorniji Kartaginjani morali da se povlače. Kartaginjani su se povukli, a rimska vojska ih je ganjala, pa je Minucije razmatrao da napadne i sam neprijateljski logor. Ipak dolazak 4.000 Kartaginjana iz okolnih polja pod komandom Hasdrubala smanjio je rimsku prednost, pa se Minucije povukao. Tokom okršaja poginulo je 6.000 Kartaginjana i 5.000 rimskih vojnika.

Hanibal je zbog toga incidenta bio prisiljen da razmisli o taktičkoj situaciji. Rimska vojska je bila brojnija. Pored toga njegova je bila podeljena na dva logora. Sa svoje pozicije Minucije je mogao da stalno napada. Hanibal zbog toga nije smeo da ostane na tom položaju, jer bi dolazilo do stalnih okršaja, a rat iscrpljivanja je više odgovarao rimskoj strani. Kartaginjani nisu mogli da lako dobiju pojačanja. Postajala je i opasnost da Rimljani napadnu Geroniju i da Hanibal izgubi sve zalihe, koje je skladištio u Geroniji. Hanibal je zbog toga odlučio da smanji rizik, pa se povukao u glavni logor u Geroniji, a Minucije je odmah zauzeo njegov napušteni logor.

Rimski Senat nagrađuje Minucija

Hanibal je uspeo da izmanevriše i uzastopno pobedi tri rimske vojske od dolaska u Italiju 218. pre Hrista. Kada se Fabije Maksim Kunktator nakon stalnoga izbegavanja bitki konačno odlučio za bitku na teritoriji falerna, gde je uhvatio Hanibalovu vojsku, ponovo je Hanibal izašao kao pobednik. Celo vreme Kartaginjani su pustošili i pljačkali gde god su hteli. Rimljani su sa oduševljenjem dočekali vesti da je Minucije izmanevrisao Hanibala i da je Hanibal bio prisiljen na povlačenje.

Rimski Senat je tražio način kako da nagradi Minucija u uslovima kada je Fabije Maksim bio rimski diktator, koga je izabrao Senat. Rimska tradicija nije dozvoljavala uklanjanje diktatora pre isteka njegova mandata. Senat je Minucija izabrao za drugoga diktatora i to je bilo po prvi put u rimskoj istoriji da su imenovana dva diktatora. Fabije je predložio da on i Minucije komanduju naizmenice svakoga drugoga dana ili da podele vojsku. Minucije je odlučio da podele vojsku.