Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Bitka na gornjem Betisu  (Pročitano 1853 puta)

Van mreže Aleksandar

  • Administrator
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1049
  • Ugled: +122/-0
Bitka na gornjem Betisu
« poslato: 01.06.2013. 16:09 »
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Bitka na gornjem Betisu

Bitka na gornjem Betisu predstavlja dve bitke, koje su se 211. pre Hrista odigrale između kartaginjanske i rimske vojske. Kartaginjanima je komandovao Hasdrubal Barka, Magon Barka i Hasdrubal Giskon, a Rimljanima Publije Kornelije Scipion i njegov brat Gnej Kornelije Scipion. Kartaginjani su pobedili u obe bitke, a oba Scipiona su poginula. Pre poraza Scipioni su sedam godina širili rimske teritorije u Iberiji i uspeli su da bitno ograniče sredstva i ljudstvo, koje je moglo da pomogne Hanibalov rat na Apeninskom poluostrvu. Bitka predstavlja jednu od velikih kopnenih bitaka u kojoj su Kartaginjani pobedili bez Hanibala.

Strateška situacija

Nakon poraza Hasdrubala Barke u bici kod Dertose 215. pre Hrista Rimljani su osigurali svoje baze severno od reke Ebro. Nakon toga krenuli su da pridobiju neka iberijska plemena, napadali su neke kartaginjanske teritorije južno od Ebra.

Publije Kornelije Scipion je tokom 214. pre Hrista napadao sve do Sagunta. Scipioni nisu dobijali pojačanja iz Italije, jer su Rimljani bili u veoma teškom položaju na Apenininma. Hasdrubalu Barki su stigla pojačanja. Stigle su dve vojske, jedna pod komandom Magona Barke, a druga pod komandom Hasdrubala Giskona. Te vojske vodile su nekoliko neodlučnih bitaka sa Scipionima u periodu 215-211. pre Hrista.

Scipioni su nagovorili numiđanskoga kralja Sifaksa, da se 214-213. pre Hrista pobuni i započne rat sa Kartaginjanima. U Iberiji je tada bila dovoljno mirna situacija, pa je Hasdrubal Barka otišao u Afriku, gde je 214-213. pre Hrista ugušio Sifaksovu pobunu. Tokom 212. pre Hrista vratio se u Iberiju sa 3.000 Numiđana pod komandom Masinise, budućega kralja Numidije. Tokom njegovoga odsustva Rimljani su zauzeli Sagunt i Kastulu u gornjem toku Betisa ( Gvadalkivira ). Hanibal je na Apeninskom poluostrvu uspeo da pridobije Kapuu, da zauzme Tarent i da zadrži kontrolu nad Lukanijom, Brutijem i Apulijom. Rimljani su onda uspeli da zauzmu nekoliko gradova, pa su opsedali Kapuu i Sirakuzu.

Braća Scipioni unajmili su 20.000 keltiberskih najamnika kao pojačanje svojoj vojsci od 30.000 pešaka i 3.000 konjanika. Kartaginjanske snage su bile razdvojene na tri dela tako da je Hasdrubal Barka sa 15.000 vojnika bio kraj Amtorgisa, a Magon Barka i Hasdrubal Giskon svaki sa po 10.000 vojnika bili su zapadno. Bilo je to u gornjem toku reke Betis (današnji Gvadalkivir). Zbog toga su Scipioni odlučili da razdvoje svoje snage. Publije Kornelije Scipion je odlučio da sa 20.000 vojnika napadne Magona Barku kraj Kastule. Gnej Kornelije Scipion je sa 10.000 vojnika i keltiberskim najamnicima krenuo na Hasdrubala Barku. Ta odluka Scipiona dovela je do dve bitke u razmaku manjem od mesec dana, bitke kod Kastula i bitke kod Ilorke. Gnej je prvi stigao na cilj. Hasdrubal Barka je do toga trenutka već naredio Hasdrubalu Giskonu, Masinisi i iberskom poglavici Andobalu da se pridruže Magonu kraj Kastula. Hasdrubal Barka je uspeo da podmiti Keltibere da izdaju Gneja Kornelija Scipiona. Na taj način smanjio je protivničku vojsku, pa je Gnej bez Keltibera morao da se povlači.

Bitka kod Kastule

Numiđanska laka konjica pod komandom Masinise je danju i noću uznemiravala i napadala vojsku Publija Kornelija Scipiona tokom njegovoga približavanja Kastulu. Kada je saznao da se iza njegovih leđa nalazi 7.500 Keltibera Suesetana pod komandom Andobala Publije se prepao da bi mogao da bude opkoljen, pa je zbog toga promenio plan i odlučio da umesto Magona napadne Andobala. U svom logoru ostavio je 2.000 vojnika pod komandom Tiberija Fonteja i krenuo je uveče prema Andobalu. Celu noć su se kretali i ujutro je 18.000 rimskih vojnika iznenadilo Andobala, koji je imao 7.500 vojnika. Iberi su uspeli da zadrže Rimljane dovoljno dugo, tako da su dočekali da im Masinisa sa svojim konjanicima dođe u pomoć. Numiđanska konjica je počela da napada Rimljane, pa je rimski pritisak popustio. Dolazak Magona Barke i Hasdrubala Giskona označio je slom rimske vojske. Rimska vojska se razbežala, a Publije Kornelije Scipion i većina njegovih prijatelja je tada poginula. Većina rimske vojske sasečena je pokušavajući da pobegne. Magon je dao Numiđanima da popljačkaju poginule, pa su nakon toga krenuli prema Hasdrubalu Barki, sa ciljem da i njemu pomognu da pobedi. Kada se spojilo više kartaginjanskih vojski pobeda je ohrabrila celu vojsku da dokrajči Gnejovu vojsku.

Bitka kod Ilorke

Gnej Kornelije Scipion je izgubio prednost zbog prelaza najamnika u protivničku vojsku. Iako nije znao za Publijevu pogibiju Gnej je nakon dolaska vojske Magona Barke i Hasdrubala Giskona odlučio da se povuče prema severnoj Iberiji. Rimljani su da zavaraju neprijatelja u svom logoru ostavili upaljene vatre, pa su se preko noći povukli prema Ebru. Međutim, tokom sledećega dana otkrili su ih Numiđani i počeli da ih napadaju. Rimljani su se onda sklonili da prenoće na jednom brdu kraj Ilorke. Tokom noći stigla je glavnina kartaginjanske vojske, tj snage Hasdrubala Barke, Hasdrubala Giskona i Magona Barke. Teren na kome su se nalazili Rimljani bio je stenovit, pa nisu mogli da se ukopaju. Umesto toga ogradili su defanzivni zid od svoga prtljaga i od sedala. Kartaginjani su ih lako pregazili, uništili su im većinu vojske, a u bici je poginuo i Gnej Kornelije Scipion. Livije i Apijan pominju i verziju po kojoj je Gnej pobegao do jedne tvrđave, koju su Kartaginjani potpalili , pa je tu poginuo. Razmak između dve bitke bio je 29 dana.

Posledice

Preživeli Rimljani iz dve bitke pobegli su severno od Ebra, gde je energični Lucije Marcije uspeo da okupi preživele i da sastavi nekakvu vojsku od 8.000 vojnika. Zapovednici Kartaginjana nisu učinili koordinisani pokušaj da ih pregaze i da Hanibalu pošalju pomoć. Pošto Rimljani nisu eliminisani iz Iberije Hanibal nije dobio pojačanje iz Iberije tokom ključne 211. pre Hrista za vreme opsade Kapue. Rim je nakon osvajanja Kapue krajem 211. pre Hrista poslao 13.000 vojnika pod komandom Gaja Klaudija Nerona. Neron nije postigao neku značajnu pobedu, a ni Kartaginjani nisu napali rimsku Iberiju. Kartaginjani su kasnije zažalili zbog svoje neaktivnosti, jer je tokom 210. pre Hrista stigao Scipion Afrikanac sa 10.000 vojnika, a 209. pre Hrista zauzeo je Novu Kartaginu (Kartagenu).
« Poslednja izmena: 01.06.2013. 16:33 Aleksandar »