Istorija > Rimska republika

Bitka kod Bibrakta - 58 p.n.e.

(1/1)

Konstantin:
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Susret Cezara i galskoga vođe Divicijaka


Bitka kod Bibrakta odigrala se u julu 58. pre Hrista između rimske vojske pod zapovedništvom Cezara sa jedne strane i Helvećana i njihovih galskih saveznika sa druge strane. Bitka je deo Galskih ratova i okončala se rimskom pobedom. Helvećani su nakon poraza bili prisiljeni da odustanu od planirane migracije i da se vrate u svoju postojbinu u Švajcarskoj. Bitka protiv Helvećana poslužila je Cezaru kao povod za započinjanje Galskih ratova.

Pripreme za seobu Helvećana

Prema planu helvećanskoga vođe Orgetoriga Helvećani su planirali da napuste njihovo dotadašnje obitavalište Helvetiju (Švajcarsku) i da se nasele u Galiji. Cezar je tvrdio da je Orgetorig planirao da ovlada celom Galijom. Orgetorig je navodno uspešnim vojnim pohodom nastojao da ponovo uspostavi monarhiju među Helvetima. Međutim deo savremenih istoričara smatra da su Helvećani nameravali da pomognu drugima plemenima u ratu sa Germanima i Ariovistom. Planirali su da se nasele na novoj prostranijoj i plodnijoj zemlji, a put kojim su nameravali da dođu vodio je preko rimske Transalpinske Galije. Orgetorig je pre planirane seobe uspostavio kontakt sa pojedinačnim vođama iz dva galska plemena, sa Sekvanima i Heduancima, koji su nastanjivali centralnu Francusku. Njima je za podršku nudio da postanu glavni u svojim plemenima. Kada su drugi ugledni Helvećani saznali za Orgetorigove namere da postane kralj optužili su ga i počeli da mu sude, ali njegovi brojni klijenti su ga izvukli. Međutim Orgetorig je nakon toga umro pod sumnjivim okolnostima.

Cezar sprečava seobu Helvećana

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Helvećani su i nakon Orgetorigove smrti odlučili da krenu u seobu. Kako se ne bi vraćali odlučili su da spale svoje kuće. Sa njima su krenula i okolna plemena Boji, Rauraci, Tulinge i Latobrige. Oko 368.000 Helvećana je počelo da se okuplja 28. marta 58. pre Hrista na obalama Rone blizu Ženevskoga jezera. Nameravali su da se kreću preko rimske Transalpinske Galije, preko područja plemena Alobroga. Cezar je pod hitno došao u to područje i kod Genave (Ženeve) je dao da se sruši most, a kada su helvetski poslanici od njega tražili dozvolu za prelazak da bi dobio na vremenu rekao je da će im kasnije odgovoriti. Cezar je u to vreme imao 4 legije, ali samo jedna je bila u Transalpinskoj Galiji. Dobivši na vremenu Cezar je dao da se utvdi rimska strana Rone od Ženevskoga jezera do Jure, pa je onda obavestio Helvete da im ne odobrava seobu preko rimske teritorije.

Seoba Helvećana

Za Helvete je samo čekanje na Roni predstavljalo razočarenje, osobito nakon što su spalili svoje kuće. Pokušali su u manjim grupama da prelaze Ronu, ali nigde nisu uspeli, pa su morali da se odluče na teži put, preko klanaca i planinskih prelaza Jure u zemlju Sekvana. Preko teritorije Sekvana stigli su na teritoriju Heduanaca, kojima su počeli da pustoše polja. Helvećani su putovali u zemlju Santona, koji su bili na granici sa Tolosatima, koji su se već nalazili u rimskoj provinciji. Heduanci su tražili od Cezara da interveniše. Dolazak novoga plemena blizu granica rimske provincije razbijao je ravnotežu, koju su Rimljani uspostavili diplomatskim i vojnim sredstvima.

Pokolj na Araru

Cezar je onda požurio do Akvileje da bi pokupio glavninu svoje vojske, a usput je mobilisao i dve nove legije, pa je sa pet legija prešao Alpe. Vrativši se u Transalpinsku Galiju ukupno je raspolagao sa 6 legija ili oko 25.000 do 30.000 vojnika. Raspolagao je pored toga sa lakom pešadijom i sa savezničkom konjicom od oko 4.000 konjanika. Poseban problem Cezarove vojske bilo je snabdevanje. Cezar je Helvećane zatekao na reci Araru (Saoni), koju su oni prelazili 20 dana i tri četvrtine se bilo prebacilo na drugu stranu. Preostalu nespremnu četvrtinu (među njima su bili Tigurini) napala je i izmasakrirala rimska vojska. Cezar je nakon toga izgradio most na Saoni i sa celom vojskom je prešao reku. Za Helvećanima je poslao 4.000 savezničkih konjanika, ali Helvećani su im priredili zasedu i pobedili ih. Rimska vojska je nakon toga oprezno sledila Helvećane. Cezar je imao problema u snabdevanju žitom. Najviše su ga ometali oni Heduanci, osobito Dumnorig, koji je potajno bio u savezu sa Helvećanima. Cezaru je zbog izostanka snabdevanja trebalo brzo okončanje pohoda. 

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Prvi deo Bitke kod Bibrakta

Kretanje pred bitku kod Bibrakta

Kada je Cezar saznao da su se Helvećani okupili u logoru u podnožju jednoga brda naredio je Titu Labijenu da iznenada noću sa dve legije zauzme brdo. Cezar je krenuo sa preostalom vojskom, ali kada se približio helvećanskom logoru dobio je pogrešan izveštaj da se Tit Labijen nalazi na pogrešnom brdu. Zbog toga je morao da odustane od iznenadnoga napada na neprijatelja. Helvećani su krenuli dalje, a za njima se kretala rimska vojska. Međutim pošto su ostali bez hrane Rimljani su morali da odu u 18.000 koraka udaljeni heduanski grad Bibrakt, gde su očekivali da mogu da dobiju žito. Deo galskih saveznika je tada prebegao Helvećanima. Helvećani su smatrali da se rimska vojska prepala, pa su počeli da uznemiravaju rimsku pozadinu. Cezar je onda vojsku rasporedio na jedan brežuljak, a konjicu je poslao ususret neprijatelju.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Drugi deo Bitke kod Bibrakta

Raspored snaga

Cezar je na brdu ostavio komoru i kraj nje je ostavio novoregrutovanu 11. i 12. legiju zajedno sa pomoćnim četama. Ispred njih u glavnoj liniji rasporedio je iskusne legije: 7,8, 9. i 10. legiju. Najiskusnija 10. legija je verovatno bila na desnom krilu. Svaka od legija bila je raspoređena u normalnoj formaciji u tri linije: 4 kohorte u prvoj liniji, tri u drugoj i tri u trećoj liniji. Helvećani su sav svoj prtljag sakupili na jednom mestu i opkolili ga kolima. Helvećani su oformili dobru falangu, ali bili su na nižem položaju od rimske vojske.

Bitka

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Treći deo Bitke kod Bibrakta

Bitka je započela sredinom popodneva kada su Helvećani krenuli uzbrdo. Kada su se primakli rimska vojska je sa višega položaja na njih bacila koplja i probila je falangu i onda su krenuli u napad mačevima da iskoriste prednost. Helvećani su jedno vreme odolevali, a onda su počeli da se povlače niz brdo. Povukli su se i zauzeli jedno drugo obližnje 1.000 koraka udaljeno brdo. Međutim u tome trenutku je Helvećanima stigla pomoć. Pojavili su se Boji i Tulingi, njih oko 15.000, i napali su sa rimskoga desnoga krila. Prve dve linije od rimske četiri legije nastavile su da se suprostavljaju Helvećanima, koji su pobegli i konsolidirali se na brdu. Rimska treća linija krenula je u susret novodošlima Bojima i Tulinzima. Bitka se dugo odvijala sve do noći. Nakon početnoga šoka zbog dolaska Boja rimska vojska je konsolidirala redove i stalno je lagano napredovala. Posebno je bila teška borba za helvećanski prtljag i kola, u kojima su se nalazile helvećanske žene i deca i sva njihova imovina. Rimljani su pobedili, a prema Cezaru samo je oko 130.000 Helvećana pobeglo. Rimljani su imali velike gubitke i mnogo ranjenih, tako da su se tri dana zadržali.

Posledice

Helvećani su nakon toga Cezaru ponudiliu predaju. Cezar je tražio i dobio od njih taoce. Morali su da se ponovo nastane u Helvetiji (Švajcarskoj) odakle su i bili pošli. Bojima je na traženje Heduanaca dozvolio da se nasatane na njihovoj teritoriji.

Navigacija

[0] Indeks poruka