Novopeceni sam clan, ne znam tacno pravila pisanja na forumu. Ako ima nekoga ko bi pomogao u traganju za daljom lozom nastalom iz brakova Princeza Nemanjica i  Banova Subica. Koliko znam postojala su dva utvrdjena braka i jedan za koji se ne zna ime Nemanjicke princeze a zna ime Subica. Moguc i direktan odgovor a ne samo preko foruma. Zahvaljujem na svakom tragu.

Crna Gora i Japan su  bile u ratu na papiru jos od drugog sv. rata pa sve do dvehiljade i neke, ne znam tacno koje

Rimski pesnik Ovidije nazvao je kameno doba "zlatnim dobom ljudskog roda". Mir je vladao, naselja su bila otvorena, a čovek se nije bojao čoveka, samo divljih životinja. Dane je provodio praveći osnovna oruđa za obradu zemlje, lov i ribolov i bezbrižno je živeo u svojim naseobinama bez značajnih kontakta ili sukoba sa drugim ljudskim zajednicama. Ali, da li je zaista tako bilo?

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


"Čovek, kako to gordo zvuči"

Otkriće Vinče, pak, menja sve ono što smo do sada učili o "praistorijskom čoveku". Tokom istraživanja, arheolozi su otkrili da je Vinčanski čovek i te kako znao za pojam onoga što danas nazivamo ekonomijom. Vinčanci su se bavili  stočarstvom i poljoprivredom, prikupljanjem divljih plodova, lovom i ribolovom.

Stanovnik Vinče znao je da "ušuška" svoje stanište: imao je "topli pod" u kući, koja je imala toplotno izlolovane zidove od drveta i gline i više prostorija. Imao je zidanu peć umesto ognjišta, kažu, veoma sličnu današnjim pica pećima, i živeo je u gradu sa ulicama. Reklo bi se, na daleko civilizovaniji način nego što su živeli naši preci samo 100 godina unazad na ovim prostorima.

Vinčanac je znao da topi rudu, da napravi robu kojom je trgovao, obrađuje dragoceni opsdijan i bavio se izradom tkanina, kao i grnčarije "iz ruke", bez grčarskog točka. Pa, ipak, posebnu zagonetku ostavio je u vidu fugua, pred kojima je hiljadama godina kasnije svet ostao "bez reči", diveći se izradi i pokušavajući dešifrovati poruke koje su ucrtali na njima. 

Portreti drevnih rudara

Većina vinčanskih figura, iz današnje umetničke perspektive, klasifikuje se kao apstraktne. Nađeno je više od 3000 figura vinčanske kulture, razasutih po celoj jugoistočnoj Evropi. Njihova prava namena je i dalje nepoznata, a teorije se kreću od suludih, koji u trouglastom licu i izraženim očima figura i poklopaca posuda, vide potvrdu ljudskog kontakta sa vanzemaljcima do onih koje se pozivaju na duboku povezanost ovog jednostavnog čoveka sa Majkom Zemljom.

Prvu teoriju o vinčanskim figurama postavio je i prvi istraživač lokaliteta Belo Brdo, profesor Miloje Vasić. Polazeći od toga da su još u doba neolita na Avali postojali rudnici cinabarita, rude od koje se dobijala crvena boja koja je služila za ukrašavanje, Vasić je smatrao da izgled figura potiče od zaštitnih maski koje su korišćene prilikom iskopavanja i obrade rude. Naime, prilikom obrade cinabarita, javljaju se otrovna isparenja žive, a figure su ukazivale na to kako su ovi davni rudari pokušavali da se zaštite na radu. Čak i ova prvobitna teorija, ukazivala je na to da su Vinčanci bili "nešto više", odnosno da je proizvodnja ruda i boje prevazilazila potrebe ove zajednice i da je i u to vreme postojala stručna specijalizacija i robna razmena.

Izvorište evropske mitologije

Daljim istraživanjem lokaliteta, postalo je jasno da značenja figura nije tako jednostavno. Pronađeni su žrtvenici, kao i na hiljade glinenih figura i vazni, koje su ukazivale na to da je, usled kontakta sa drugim ljudskim zajednicama koje su postojale na ovim područjima, Vinčanac već na tom stupnju razvoja uvideo postojanje "većeg sveta" od njega samog i njegove zajednice, što je dalje dovelo do razvoja maštovitosti i umetnosti. Takođe, u ovom periodu dolazi i do pojave prvih magijsko-religijskih kultova i stvaranja mitova kako bi se približio i objasnio novi, nepoznati svet i pojave u njemu. Zbog toga je profesor Dragoslav Srejović posebno isticao ovu religijsko-magijsku svrhu figura, a kroz raznolikost njihove forme, od realistične ka apstraktnoj, ukazivao da su služile za praktikovanje primitivne magije.

Figure su ukazivale i na raznolikost zajednica koje su činile vinčansku kulturu. Tako su u zajednicama koje su se bavile stočarstvom i zemljoradnjom preovladale figure žena bujnog poprsja i oblina ili figure majke sa detetom, koje su korišćene u ritualima i mitovima povezanima sa smenom godišnjih doba, setvom i žetvom, ciklusom života, smrti i ponovnog rađanja u prirodi. Zajednice koje su bile okrenute rudarstvu, otkrile su sasvim novi svet tunela i pećina u utrobi zemlje, i sa otkrićem rude bakra, te početkom njegove obrade, uspostavili su svoj zasebni magijski svet vila i vilenjaka, bogova i heroja koji se kroz prepričavanje održao na prostorima Balkanskog poluostrva sve do pojave hrišćanstva. Srejović je u ovim primitivnim kultovima video klicu evropske mitologije koja nam je i danas poznata u vidu priče o boginji Demetri ili Hefestu.

Kult Velike majke

Oslanjajući se na ovu teoriju o prvim božanstvima i bogovima, i činjenicu da čuvene ženske figure predstavljaju većinu figura nađenih u Vinči i na drugim lokalitetima, arheolog Dragan Janković, kustos Muzeja "Belo brdo", danas ističe da je u ovim prvobitnim zajednicima vladao kult Velike majke. Ona je bila simbol plodonosti, života, ponovnog rađanja. Njene izražene, svevideće oči, danonoćno su bdele nad prastanovnicima Beograda i štitile ih. 

Pored krupnih očiju, na posudama koje su služile za čuvanje dragocenog semena i žitarica, primetne su i izražene uši, koje su upozoravale na stalnu budnost magijskih čuvara. Iako nama danas ove čudne maske liče na Betmena, mačku ili sovu, Janković smatra da su Vinčanci na ovaj način izražavali sam koncept budnost i moralne odgovornost za sopstvene postupke. Jer, podsetimo, ovo je bilo vreme u kome nisu postojali sukobi, krivična dela i kazne, onaj ko bi zavukao ruku u posudu i prisvojio za sebe žitarice ili neku drugu dragocenost, bio bi izopšten iz zajednice, što je u ta vremena bilo ravno smrtnoj kazni. I tako, velike uši i krupne oči, podsećale su neolićane na jednostavnu poruku – bez odgovornosti nema ni uspeha, a ni napretka.

Simboli slobodne trgovine

A napredak je dolazio i kroz povezivanje sa drugim zajednicama i cvetanje slobodne trgovine. Arheolozi kažu da su zbog toga na svim figurinama ruke raširene, kao znak dobrih namera, dobrodošlice i već rečenog – slobodne trgovine. To samo govori o otvorenosti Vinčanaca prema spoljnom svetu.

Iz ove naše perspektive, izgleda kao da su još u neolitu pušteni "koreni" nečega što sadašnjost naziva zajedničko evropsko tržište. U isto vreme, to treba posebno istaći, bio je to najduži period mira u istoriji čovečanstva.

Sumrak Vinčanske kulture

Iz istorijske perspektive od desetak hiljada godina, kraj vinčanske kulture, verovatno je počeo otkrićem metala. Ispada da su sami sebe uništitli, ali nije baš tako. Obrada bakra je omogućila masovnu proizvodnju oruđa ali i oružja, a sa njim su došli sukobi, pljačke, i sve ovo tokom stotina i hiljada godina… Propast vinčanske kulture je usledio prodorom novih zajednica iz Bugarske i Rumunije, tokom prvih vekova 4 milenijuma p. n. e. Sa nestankom vinčanske kulture, završava se period mira u istoriji Evrope. A ako se složimo sa kustosom Jankovićem, Vinčanci su nam za kraj ostavili važnu poruku, a to je da večiti mir ponovo možemo ostvariti samo uz prihvatanje sopstvene odgovornosti.

Autor: Petar Minić
(011info)

Priče o zakopanom blagu nisu samo sastavni deo gusarskih mitova. Širom sveta zaista postoji blago koje još čeka da budu pronađeno – od ukradenog astečkog zlata do umetničkih dela koje su ukrali nacisti.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


1.Blago Tužne noći (La noče triste)

Krajem juna 1520, Asteci su konačno oterali Ernana Kortesa i španske konkistadore iz svoje prestonice Tenočitlana. Tom prilikom Kortes je naredio vojnicima da pokupe što više zlata i drugih dragocenosti pre nego što će se ukrcati na brodove.

Suočili su se, međutim, s problemom: Tenočitlan je bio na sredini jezera, a zlato je prilično teško, pa su se mnogi vojnici udavili pod teretom zlata i oklopa. U istoriji je “Tužna noć” ostala zabeležena kao noć u kojoj je ogromna količina astečkog blaga nestala u vodama oko Tenočitlana. Danas ono navodno počiva ispod Meksiko Sitija, koji leži na presušenom jezeru.

2. Blago Lime

Davne 1820. engleski kapetan Vilijam Tompson dobio je zadatak da u Limi (Peru) preuzme kovčeg sa blagom i doveze ga u Meksiko. Blago, međutim, nikada nije stiglo na odredište. Veruje se da ga je Tompson zakopao negde na Kokosovim ostrvima, oko 550 kilometara od obale Kostarike. Lovci na blago vekovima tragaju za njim, čak se i bivši američki predsjednik Franklin Ruzvelt zajedno s prijateljima upustio u tu pustolovinu 1910. godine.

3. Plen pukovnika Džona Singltona Mozbija

Komandant snaga Konfederacije Džon Singlton Mozbi izvršio je devetog marta 1863. napad na snage Unije pored zgrade Suda u Ferfeksu (Virdžinija). Tom prilikom, zarobili su 42 pripadnika snaga Unije i opljačkali odaje generala Unije Edvina H. Stoutona.

Mozbi i njegova vojska naleeli su na veliki kontingent pripadnika snaga Unije zapadno od Hejmarketa. Mozbi je blago dao jednom poručniku od poverenja da ga zakopa kako ga snage Unije ne bi preotele u borbi. Blago do današnjeg dana nije nađeno.

4. Izgubljeni teret s broda “Nuestra Senjora de Atoča”

Šestog septembra 1622. španski teretni brod “La Nuestra Senjora de Atoča” na povratku u Španiju zahvatio je uragan pored Floridskih ostrva. Brod je udario u koralni greben, oko 60 kilometara od ostrva. Gotovo svi članov posade su se udavili, a bogatstvo je potonulo.

Američki lovac na blago Mel Fišer pronašao je deo blaga 20. jula 1985, ali navodno nedostaje još 17 tona srebrnih poluga, 128.000 zlatnika, 27 kg smaragda i 35 sanduka crkvenog zlata.

5. Blago na dnu jezera Guatavita

Kada zlato završi u vodi, onda se to obično dešava slučajno, ali ne mora da bude tako. U okviru plemenskog rituala, pripadnici domorodačkog plemena na teritoriji današnje Kolumbije posuli su sveštenika zlatnom prašinom, nakon čega je on zlato bacio u jezero Guatavita, kao poklon bogu vode.

Bilo je nekoliko pokušaja da se jezero isuši kako bi počelo kopanje zlata, ali je Kolumbija to zakonom zabranila.

6. Evropska umetnička dela koja su ukrali nacisti

Tokom tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka, nacisti su često pljačkali domove ljudi, pretežno Jevreja, otimali im umetnička dela i druge dragocenosti.

Kada se rat okrenuo protiv njih, mnogi su počeli da uništavaju ono što su ukrali. Veliki deo blaga bacili su u Jezero Toplic, u susednoj Austriji.

7. Izgubljeno blago Konfederacije

Sredinom 1865. godine Konfederacija je počela da slabi i dok se Jug spremao za predaju, vlada Konferedarcije je smišljala šta da uradi sa zalihama bogatstva. Priča se da je velika količina zlata zakopana negde u blizini Vašingtona.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete