Karte, priče, zapisi, običaji... > Priče

Tajne potonulih blaga

(1/3) > >>

Konstantin:
Opasno ostrvo Kokos

Legende o dragocenostima i velikom opljačkanom blagu, tokom brojnih piratskih pohoda, danas golicaju maštu mnogih zanesenjaka; nadom u brzo bogaćenje, pothranjuju se legije zanesenjaka, nagoneći pojedince da svakodnevno istražuju brojna ostrva razbacana u Tihom, Atlantskom i Indijskom okeanu.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Kakve čuva tajne: Iskrcavanje brodova na ostrvo Kokos u Tihom okeanu

Po svoj prilici, najvećom tajanstvenošću je obavijeno ostrvo Kokos, zatureno u ekvatorijalnom delu Tihog okeana, na oko tri stotine milja od obala Kostarike u čijem sastavu se danas nalazi. Po veličini, topografiji i drugim spoljnim oznakama, ovaj nenaseljeni kutak Zemlje zapanjujuće podseća na opise književnika R. L. Stivensona iz njegovog čuvenog dela Ostrvo sa blagom. Stivenson ga je proslavio, a Kokos je poslužio kao mesto događanja za uzbudljive obračune njegovih heroja.

NIZ TRAGEDIJA

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Kapetan Skot Tompson

Koliko su legende o tajnim skrovištima, gde se krije neverovatno gusarsko blago, na Kokosu verodostojne, danas niko sa sigurnošću ne može potvrditi jer je, od poslednjeg impresivnog nalaza prošlo više od 70 godina. Marsel Dibone, sekretar Pariskog kluba lovaca na blago, kaže:
 
"Veliki broj tragalaca opsednut je legendama vekovima umnožavanih oko misterije Kokosa. Mnogi ih uzimaju zdravo za gotovo, skupe novac, ukotve brod i onda traže li traže, sve dok ih pomorska policija Kostarike ne otera..."

Za ostvro Kokos se ni u kom slučaju ne može reći da je gostoljubivo. One, namerene da nađu blago, kao i pirate svojevremeno, ovde sačekuju oblaci debelih crnih muva i gomile sitnih crvenih mrava, budno čuvajući tajne stenovite obale i tropskog rastinja. Kako Dibone pripoveda, teško vama ako niste dobro zaštićeni obućom i odećom: "Ujedi ovih stvorenja izazivaju bolan svrab i brojne plikove; oni očas oštete nezaštićen deo kože. Telo se prekriva bolnim ranama tako da se samo najupornijima i, dobro zaštićenim lovcima na blago, ne javlja želja da sve napuste, da odmahnu rukom i što brže pobegnu sa Kokosa, da se više nikada ne vrate".

Niz opominjućih tragedija, svedoči Marsel Dibone, nije mogao da ohladi žar brojnih lovaca na blago skriveno na Kokosu: "Od 1952, kada su intenzivirane potrage, u vodama Kokosa bilo je 12 brodskih havarija i čak 48 smrtnih ishoda ove opasne avanture" kaže sekretar Kluba i nastavlja:
 
"To i devastacija ostrva, u periodu od sedamdesetih godina 19. veka do danas, uticalo je na odluku vlade Kostarike da zabrani boravak na ostrvu svima, izuzev naučnicima. Naime, nesavesni lovci na blago su na ostrvu izazvali niz požara, a iza svake ekspedicije je ostajalo na gomile plastičnih boca, konzervi, kesa i raznog drugog smeća. Ostrvu je, kako svedoči izveštaj UNESKO iz 1997. godine pretila ekološka katastrofa i otuda reakcija vlade Kostarike, prinuđene da ovde zabrani bilo kakva dalja raskopavanja i pretrage".

Godina 1820. bila je za ostrvo Kokos, u pogledu gusarskih i lopovskih tajnih pohranjivanja blaga, izuzetno plodna. Prema podacima kojima raspolaže Pariski klub lovaca na blago, te godine je na ostrvu boravio britanski gusar Skot Tompson da bi zakopao blago oteto sa španske fregate. Ovo blago je Klub procenio 1956. na 18 miliona dolara. Reč je o blagu poreklom iz jedne od brojnih peruanskih riznica; njega je Španska mornarica prevozila u neku od matičnih luka. Sadržaj kovčega popisan je do najsitnije dragocenosti i, taj spisak se i danas čuva u Pomorskom arhivu Sevilje.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Strme litice ostrva Kokos, pune pećina koje su izdubljene neprekidnim radom vode

Priča o blagu Skota Tompsona zainteresovala je trojicu Francuza: Kloda Šarjea, Žana Portelja i Roberta Verna. Odlučili su, kud puklo da puklo, po svaku cenu se dokopati impozantnog blaga. Šarje i Portelj su bili članovi pariskog Kluba od 1948.g. i intenzivno su učestvovali u njegovom radu: Šarje, kao novinar, a Portelj je, iz brojnih dokumenata, uzimao građu za svoje petparačke romane, objavljivane u sveskama i kroz nastavke, na stranicama Frans Soara. Portelj je bio veliki poklonik Stivensona i Salgarija, pisaca što proslaviše piratski roman. Želeo je da dostigne njihovo umeće i slavu.
 
Robert Vern je po zanimanju bio speleolog, bez stalnog zaposlenja. Pošto su od Kluba dobili sve informacije o dragocenostima što ih je, na Kokosu, zakopao engleski pirat Tomson, tri druga su na jahti Elena krenuli u potragu - možda ne iz namere da nađu blago, već više iz želje da dožive nezaboravnu avanturu. Sa njima je putovao iskusan navigator i jedan član posade. U julu 1962.g. srećno su doplovili do Kokosa i usidrili se u njegovom zalivu. Na Vernovo insistiranje, pristali su da prvo istraže par obalnih pećina, a potom da krenu na ostrvo i njega na tenane prečešljaju.

Trećeg dana, po svedočenju Verna i dvojice članova posade, datog pomorskoj policiji, došlo je do katastrofe. Gumeni čamac, kojim su krenuli ka jednoj od pećina, prevrnuo se pod naletom talasa. Odbivši se od obale, odvukao je pod vodu Šarjea i Portelja, skupa sa opremom. Vern je uspeo da se spasi, uhvativši se za konopac razapet duž boka čamca. Sa jahte su videli prevrtanje i drugim gumenjakom hitro krenuli brodolomnicima u pomoć. No, spasen je samo Vern. I pored detaljne pretrage, tela nesrećnog Šarjea i Portelja nisu bila pronađena.

"Ovo je samo jedna od nesreća koje su se desile u vodama Kokosa", kaže Marsel Dibone, nadajući se da ih više neće biti. Dosta udesa, ali i srećnih obrta zabeleženo je u arhivama pariskog Kluba.

Jata belih nemani

Iskrcavanje na obalu Kokosa je skopčano sa nizom opasnosti. Strme litice ostrva, pune pećina koje su izdubljene neprekidnim radom vode, zapljuskuju neprestano veliki talasi, preteći da prevrnu čamac neiskusnoj posadi. Ulaz u unutrašnjost Kokosa vodi kroz uzak zaliv pun podvodnih hridi; u njega se uliva jedina rečica na ostrvu. Pokušaj ulaska, za vreme oseke, mnogo puta je doveo do nasukavanja ili teških brodskih havarija; ovde dodatnu opasnost predstavljaju i jata belih ajkula; strašnih nemani, zbog mešanja slatke i slane vode, ima u jatima.


ZAGONETNA LIČNOST

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Mapa iz 1883. godine

Poslednji veliki nalaz, vredan pedesetak miliona dolara, zbio se proleća 1930. kada je elektroinženjer Semjuel Klejton boravio na Kokosu predvodeći veliku američku ekspediciju. Njegovo opsežno istraživanje je finansirala vlada Kostarike.
 
Klejton je, pomoću metalofona vlastite konstrukcije, iskopao blago koje je sakrio gusar Tomasa Kokren između 1821. i 1823. Da je blago pripadalo ovom engleskom avanturisti, neobične, spektakularne biografije, otkrila su docnija ispitivanja Pariskog kluba. Sam Klejton, zagonetna ličnost, javno se zahvalio neznanom dobrotvoru, potonuvši kasnije u potpunu anonimnost. Sa vladom Kostarike je podelio blago i od vlastitog dela mogao je ugodno da živi do kraja života, ne hajući za stotine leševa kojima je bio popločan Kokrenov put do blaga i trenutka kada ga je sakrio u njedrima negostoljubivog ostrvceta. U časovima dok ga je sakrivao, Tomas Kokren nije ni slutio da ga gleda posednji put.

Konstantin:
Džentlmen i razbojnik

Tomas Kokren, rođen 1772. a umro 1837, izuzetno je burno proživeo svoj vek. Sahranjen je kao lord, uz sve počasti Engleske. Ne bi nikoga začudilo da je, kojim slučajem, izdahnuo na užetu, bez truna ma čijeg sažaljenja.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Pohlepni kontraadmiral: Tomas Kokren

Nakon kratke vojničke karijere, istakavši se u engleskim ratovima sa Napoleonom, postao je član britanskog Parlamenta. No, s obzirom na to da je oduvek želeo da se obogati, uzeo je učešća u finansijskim mahinacijama, što ga je odvelo iza rešetaka. Kad je, nakon dve godine robijanja pušten na slobodu, shvatio je da sa okrnjenom reputacijom i belegom onoga koji je, iz klupa Parlamenta, dospeo na zatvorske daske, nema šta da traži u Engleskoj. Napušta Ostrvo i kreće preko okeana u potrazi sa srećom.

POTERA ZA RIZNICOM

Nade ga ovaj put nisu izneverile: za nekoliko godina je prevalio put od običnog dobrovoljca, do komandanta pomorskih snaga Čilea. Kao visoki oficir, upoznao je slavu i poštovanje ali, put do bogatstva je još bio daleko. U jesen 1821. do obale južnog Perua doplovila je eskadra čileanske flote pod komandom Tomasa Kokrena u činu kontraadmirala. Visoku dužnost mu je lično dodelio južnoamerički revolucionar Simon Bolivar.
 
Sadejstvujući sa kopnenim jedinicama, Kokren je izvršio snažan desant. Kopnene, oslobodilačke jedinice Argentine i Čilea krenule su ubrzanim maršem na Limu, gde se nalazila rezidencija španskog štićenika Joakina Pesuelija, vicekralja Perua. Pošto je armija pod komandom Bolivara sa severa odsekla Limu od drugih španskih poseda, kapitulacija se za kralja pokazala neizbežnom. Pauselio se, u strahu za vlastiti život, odmah stavio pod zaštitu vlade SAD a državnu blagajnu, po nalogu španskog kralja, trebalo je da otpremi u Panamu. I tako se, pod okriljem mračne noći, iz luke Kaljao, nedaleko od Lime, panamskim obalama uputila teretna galija Santa Barbara čija su skladišta do vrha bila nabijena dragocenostima iz peruanske riznice.

Delikatnu operaciju transporta zlata vicekralj je poverio iskusnom kapetanu Gonzalesu Vaskezu i odredu njegovih najpouzdanijih vojnika. Mada je operacija Carska riznica obavljena u najstrožoj tajnosti, Tomas Kokren je na vreme saznao za nju. Reagovao je munjevito. Navodno, vest mu je tajno saopštio jedan od sekretara Joakina Pauselija. Iz razloga vlastite bezbednosti, naglo je odlučio da promeni stranu, ne čekajući Bolivarove trupe koje su kucale na vrata Lime. Ova vest ne samo što mu je sačuvala glavu na ramenima, nego mu je donela i bogatu nagradu u zamenu za ćutanje. Kokren nije časio ni časa nego je na svom brzom jedrenjaku počeo da goni zlatnu galiju. Sudbina mu je konačno pružila šansu da se obogati i on ju je grčevito zgrabio. Pretpostavljao je o kolikom blagu je reč i bio je spreman da ga na se domogne na sve načine.

Dani na komandnom mostu jedrenjaka pretvorili su se u časove iščekivanja i osmatranje horizonta durbinom sve do momenta kada se na obzorju ukazala teretna galija. Ali, španski kapetan je primetio poteru odmah shvatajući da njegov brod, pretovaren zlatom, neće moći da se takmiči u brzini sa lakim jedrenjakom. Zbog toga je rešio da se posluži lukavstvom: uzeće kurs ka ostrvu Kokos i, pod zaštitom noći, uploviti u zaliv svetog Miguela s nadom da će protivnik, ne sumnjajući ni u šta, u žurbi projuriti mimo njega.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Potonuo sa posadom: Maketa broda "Santa Varvara"

Oprezni Kokren nije se dao obmanuti. Njegov jedrenjak se usidrio na samom ulazu u zaliv i zauzeo busiju okrenuvši cevi teških topova ka zaleđu. Kad je posada galije ujutro u daljini videla bojni brod, njihov razočarani kapetan je doneo novu odluku: umesto da isplovi na otvoreno more, što je u najboljem slučaju značilo spasavanje života i gubljenje blaga, Vaskez se uputio kao ušću široke reke koja se ulivala u zaliv. Mogao je da plovi svega par stotina metara - sledeća deonica je bila suviše plitka za njegov brod.
 
Tu se Vaskezova galija sakrila u visokom rečnom šipražju. Kapetan je znao da će tu biti sigurni izvesno vreme te da ih ratni jedrenjak neće napasti zbog izuzetno smanjenih mogućnosti za manevar. Neobično odani kapetan, kome je služenje vicekralju bio osnovni životni cilj, nije sedeo skrštenih ruku već je smislio novi plan. Prvo je dragoceni tovar prenesen na obalu, a potom su vojnici iskopali duboku jamu u gustom rastinju tropske šume i tamo spustili blago peruanske riznice. Na palubi Svete Varvare Vaskez je ostavio samo jedno burence za zlatnim prahom u nameri da njime iskupi svoj život i živote svoje posade. Nije imao ni pojma da je gonitelj, pohlepni Tomas Kokren, znao sve o vrednosti tovara koji je prevozio.

U zoru, pod punim jedrima, Vaskez je isplovio i ukotvio se nedaleko od Kokrenovog jedrenjaka. Signalizacijom zastavicama dogovoreno je da Kokren pređe na Vaskezov brod kako bi se dogovorili uslovi predaje. Kapetan Gonzales Vaskez je Kokrenu ponudio zlatno burence ali ga je ovaj prezrivo odbio stavivši mu do znanja da je upoznat sa sadržajem tovara sa kojim je Španac isplovio ka Panami. Preneražen, odani službenik španske Krune priznao je da se blago nalazi na obali, zakopano i dobro maskirano. Kokren je postavio Vaskezu uslov: ili će pokazati gde je sakrio blago ili će ovaj beli dan za kapetana postati crn. Španski kapetan je obećao Kokrenu da će mu otkriti tajnu tek zakopanog blaga pa se galija, u pratnji jedrenjaka, uputila u zaton.
 
Vaskez je znao da za vreme oseke ovde, na površinu, izbijaju podvodni grebeni pa je svesno usmerio Svetu Varvaru nadajući se da će ih veštim manevrima izbeći, a Kokrenov brod ipak nasesti na neki od njih, razbiti se i potonuti. Ovaj kockarski potez nije Špancu pošao za rukom. Pod punim jedrima, teška galija nije mogla da izvede spasonosni manevar a Kokrenov brod jeste. Vaskeza lađa se razbila u paramparčad. Onda su na mornare navalile gladne ajkule. Kokren je veštim okretima uspeo da se približi mestu potonuća i da iz vode spase dvojicu mornara i jednog psa! Šta je sa tajnom riznice vicekralja Perua, pitao se. Nije li ona ipak potonula sa tvrdoglavim kapetanom i njegovom Santa Varvarom?

Kokren je mornare podvrgao ispitivanju i oni, zavedeni njegovim obećanjima da će im poštedeti živote i dobiti deo plena, pristadoše da pokažu mesto na kome je blago zakopano. Pored mornara, do skrovišta blaga u šumi, Tomasa Kokrena je odveo i pas. Našavši se ponovo na poznatoj obali on je, veselo mašući repom, prvi dotrčao do mesta gde je verni kapetan Vaskez pohranio riznicu. Kako se kasnije pokazalo, mornare je čekala sasvim drugačija sudbina. Pohlepni Kokren je pogubio suvišne svedoke.

U DOMU LORDOVA

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Joakin Pesueli, vicekralj Perua

Šta sad da radi sa riznicom, pitao se kontraadmiral. Uzeti blago sa sobom značilo je da ga kao trofej preda upravi Oslobodilačkog pokreta - to se uopšte nije uklapalo u njegov plan. U najboljem slučaju, njemu i posadi bi pripala desetina vrednosti celokupnog nalaza. Zbog toga je odlučio da blago ne dira već, kad mu to prilike dozvole, dođe po njega.
 
Budući da je mesto gde je blago bilo zakopano, osim njega, video još samo verni ađutant, nije bilo opasnosti da ga neko od posade jedrenjaka prijavi kako nije hteo da uzme riznicu ili je pak prisvoji. Posadi je rekao da je blago potonulo zajedno sa španskom galijom, kako su mornari pogubljeni, jer su ga lagali u nameri da spasu gole živote. Tomas Kokren nije uspeo da ostvari svoje namere. Ovenčan slavom, ponovo se našao u službi engleske Krune gde je dobio viši, admiralski čin.
 
U penziju je otišao sa lordovskom titulom i više nije voleo da se pominje tamna strana njegove biografije. Do kraja života je uživao kao privilegovan član engleskog društva, sa foteljom u Domu lordova, gde je učestvovao u svakodnevnom bistrenju visoke politike. 

Dug put do istine

Puna istina o životu Tomasa Kokrena saznala se tek pre dvadesetak godina kada je njegov brodski dnevnik, pohranjen u Arhivu britanskog Admiraliteta, pročitao Marsel Dibone. On je prvi čitalac pisanija Tomasa Kokrena, džentlmena i razbojnika.

Konstantin:
Milijarde dolara pod vodom

Koliko je olujnih uragana, u besu što potopiše brodove natovarene tonama blaga, iz Novog sveta, prohujalo u hipu morima i okeanima, tokom dugih stoleća plovidbe? Da li su samo opaki vetrovi postali saveznici bezdana, uspevši da progutaju i na dno otprave na hiljade brodova.

Mnogi od ovih elegantnih lepotana, svojim zlatnim i srebrnim teretom, mogli su da se takmiče sa najbogatijim evropskim kraljevskim riznicama. Prema proračunima istoričara, živo zainteresovanih za ovu temu, samo u priobalnim vodama Karipskog mora počivaju ostaci nekoliko stotina galija - jedva nešto manje je potonulo na jugoistočnom delu Floride.
 
Plićak Silver banka, oblast grebena Geterasa, vode što bučno zapljuskuju Bahamska i Bermudska ostrva, španska uvala Vigo, holandski zaliv Zajder ze i mnoge druge teritorije, da ih sada ne nabrajamo, mogu, s punim pravom, da se nazovu grobljima brodova ili podvodnim Eldoradom gde, na dnu, leže hiljade lađa što u svojim nedrima ljubomorno kriju neslućena bogatstva.

ZLATNA GROZNICA

Gari Rozenberg, Amerikanac, pomorski major i jedan o najpoznatijih marinaca - upornih tragača za blagom u drugoj polovini 20. veka, 1978. godine je objavio knjigu koja ubrzo postaje bestseler. Rozenberg je, u svom delu "600 milijardi dolara pod vodom", opisao sva mesta gde su potonuli brodovi sa basnoslovnim tovarom, priloživši tekstu i precizne mape. Kad se pojavila, ova knjiga je izazvala nezapamćeno interesovanje, doživevši desetak izdanja. Takođe, prevedena je na skoro sve evropske jezike. Posledice su bile vidljive golim okom: Ameriku je počela da trese zlatna groznica, baš kao u 19. veku, kada su tragači za blagom opsedali Kaliforniju ili Aljasku.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Potonulo bogatstvo: Maketa broda

Tokom poslednje tri decenije, pojavila se naročito velika epidemija ponovnog lova na blago, uz pratnju odgovarajuće tehnologije. Samo u SAD je registrovano desetak firmi specijalizovanih za proizvodnju alatki namenjenih podvodnim geolozima: tu su razne vrste sonara, osetljivi magnometri i sonde, hermetička svetla, usavršena lična ronilačka oprema, batiskafi i pomoćni uređaji (naglavci) za brodske spirale.
 
One omogućavaju da se pesak, glina i korali, razmekšaju i uklone sa olupine. Rozenbergov bestseler pratile su mnoge knjige sličnog sadržaja - uveliko se, iz godine u godinu, štampaju atlasi i mape gde su unete precizne ili približne koordinate potopljenih brodova sa blagom. Gusarska galija Vajda, opisana u knjizi Garija Rozenberga, nasukala se 1717. godine u plićaku i brzo potonula, svega nekoliko stotina metara od floridske plaže Kejp Koda u Markoni Biču.
 
O bogatstvu, skrivenom u utrobi ovoga broda, stolećima su kružile legende. Prema istorijskim hronikama, pre nego što će zauvek prestati morima da haraju, gusari će uspeti, ploveći na Vajdi, da opljačkaju i ojade oko 500 brodova. Proučavanje njihovih brodskih dokumenata omogućilo je autoru knjige da reši komplikovan zadatak tj. da proceni približnu vrednost gusarskog blaga na oko 400 miliona dolara! Prema najskromnijim proučavanjima, samo je težina zlatnog praha na galiji prelazila 4,5 tone! Zatim, pretpostavljalo se da utroba potonulog broda krije više od pola miliona komada zlatnog novca, ogromnu količinu afričke slonovače, kutije sa dragim kamenjem iz Indije, kao i dijamante, poreklom iz rudnika Južne Afrike.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Gusari sa Vajde

Poštanskom činovniku iz predgrađa Los Anđelesa, Bariju Klifordu, priča o bogatstvu Vajde je zavrtela mozak. Noćima nije mogao da spava maštajući o tome da se, jednog dana, dočepa gusarskog blaga. Na zaprepašćenje žene i cele porodice, prodao je celokupno nasledstvo po očevoj i majčinoj liniji, a ženu i dvoje dece je premestio u neugledan stančić. Novac, dobijen od nasledstva, ipak nije bio dovoljan da sam krene u potragu za blagom. Ortaka Džordža Slezara, penzionisanog oficira duge plovidbe, našao je preko oglasa i oni su, u rano proleće 1982. godine, krenuli u potragu za Vajdom.

Nije prošlo ni nedelju dana, a gnjurci, iskusni profesionalci unajmljeni od Slezara i Kliforda, nađoše na dubini od 10 metara parče glinene cevi, nekoliko bakarnih eksera i delove brodske užadi. Ortacima su srca zaigrala od radosti jer su to bile prve potvrđene vesti o galiji, opisanoj u Rozenbergovoj knjizi. No, narednih nedelja, istraživanja su stala i do kraja avgusta, koliko su trajala, nije pronađeno baš ništa! Bari, za razliku od svog ortaka, želeo je da istraživanje nastavi i u septembru no, nije uspeo da ubedi svog partnera. Istražne radove Kliford nastavlja sam, nakon što se obeshrabreni Slezar, sa fiksiranom nogom u gipsu, povukao iz ortakluka. Kolika je bila Barijeva upornost svedoči činjenica kako je on istraživanje tvrdoglavo nastavio i u periodu 1983-1984. godine, bez uspeha. Za ovo vreme uspeo je da pronađe samo tri topa, ali su oni mogli pripadati bilo kom od mnogih brodova, što su svoje poslednje utočište našli u blizini oštrih podvodnih grebena Floride.

ZVONO JE "PROGOVORILO"

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Zvono sa broda Vajde

Konačno, jula 1985. godine, kada je Klifordu uveliko iznad glave visio usud bankrota, a dug kod poverilaca prešao 50.000 dolara i kada je već pomišljao da od svega odustane, uspeo je! Ispitujući podvodni teren, jedan ronilac je primetio nekakav predmet gotovo sasvim skriven među podvodnim dinama. Kada su predmet čudnog oblika oslobodili peščanog zagrljaja, pred očima Barija Kliforda i male posade ukazalo se veliko zvono. Ono je nestrpljivim nalazačima mnogo toga moglo da ispriča.
 
Zvono, prekriveno debelim slojem školjki, preneli su na obalu, gde su ga očistili od naslaga. Zvono je progovorilo. Na bronzanoj ivici jasno se mogao pročitati natpis: Galija Vajda, 1716. godina. I, više nije bilo sumnje, more je nagradilo Klifordovu višegodišnju upornost. Negde, u blizini, voda je skrivala ogromno bogatstvo sa gusarske galije. Za Barija je kucnuo čas velikog ulova. Cela posada je grozničavo radila bez prestanka, za nju nije više bilo slobodnog dana ili praznika.

Dijagnoza za razvod
Američki sud je odobrio razvod supruzi Barija Kliforda. Ona je, iznervirana njegovom opsesijom, sa maloletnom decom otišla da živi kod svojih roditelja u Novi Meksiko. Razlog razvoda bila je Barijeva zlatna groznica i tu anamnezu potvrdio je ovlašćeni sudski psihijatar.
 
Priručnik za avanturiste
Knjiga Garija Rozenberga, prepuna detaljnih opisa fantastičnih bogatstava sa potonulih lađa, godinama već uzbuđuje maštu lovaca na dragocenosti. Blago kao magnet privlači veliki broj ronilaca, gnjuraca, stručnjaka za podizanje potonulih brodova, ali i obične amatere, avanturiste. Svi se nadaju da će Fortuna, boginja sreće, biti naklonjena baš njima, a ne nekom drugom.

Konstantin:
Misterija zlatne flote

Posle završetka operacije vađenja blaga sa Vajde, na računu Barija Kliforda našlo se 15 miliona dolara. Rozenbergova pretpostavka da na Vajdi ima blaga u vrednosti od 400 miliona dolara nije bila tačna, no Kliford je upecao svoju zlatnu ribicu i vratio porodicu da ponovo žive u zajedničkom domu. Istraživanja, vršena narednih 10 godina, njegovoj ženi nisu teško padala.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Propao očekivani danak:Oluja potopila nade

Naprotiv, pridružila mu se u dve ekspedicije: 1988. i 1991. godine. Snimatelj dokumentarnih i reklamnih filmova Donald Mek Kej je sa zanimanjem pročitao Rozenbergovu knjigu o potonulom blagu no, kako je sam govorio, mukotrpan posao njegovog traženja nije ga puno zanimao sve do momenta dok ga samo blago nije na to nateralo!
 
Mek Kejevo otkriće
U maju 1979. godine ovaj zaljubljenik u podvodno ronjenje i snimanje bio je angažovan od strane lokalne TV stanice da uradi dokumentarac o lepotama priobalja Ki Larga na Floridi. Posao je podrazumevao i podvodne snimke čuvenih koralnih grebena. Njima obala Floride obiluje i oni su tamo izuzetno atraktivni, zbog bogatstva ribljeg sveta i česte pojave belih ajkula. Sve ovo je doprinelo uzbudljivosti filmskog materijala.
 
Tragajući za interesantnim, egzotičnim podmorskim pejzažima, polako je klizio duž koralnog lavirinta, spuštajući se sve niže i niže. Tad su se, odjednom, na dubini od oko 30 metara pred Mek Kejevom kamerom pojavili ostaci drevne lađe. "Radoznalo sam osmotrio brod", pričao je kasnije, "bolje reći ono što je od njega preostalo i primetio nekoliko topova, sidro i tri šipke prekrivene patinom, duguljastog oblika. Nisam se dvoumio da ih izvučem gore u čamac. Za to sam bio obilato nagrađen. Teške šipke su bile poluge čistog srebra!"

Kada je završio sa snimanjem dokumentarca, Donald je film sa nalazišta pokazao stručnjacima Istorijskog muzeja Smitsonijan, Instituta u Vašingtonu, ali od njih nije uspeo da dobije zadovoljavajuće informacije. Tajnu srebrnih poluga i žiga Nata, na njima ugraviranih, rešio je Redžinald Frej sa Pomorskog instituta. Naime, poluge su pripadale starom rudniku srebra. Kop se još uvek nalazio i radio punom parom u Panami, a lađa, ovekovečena kamerom, bila je najverovatnije jedna od 14 španskih galija nastradalih u brodolomu, tokom silnog uragana što protutnji obalama Floride, davne 1715. godine.
 
Po Frejevim rečima, potonule lađe su bile u sastavu Zlatne flote; brodovima je trebalo da, španskom kralju Filipu Petom dostave redovan danak iz Novog sveta. Posredi je bilo neprocenjivo bogatstvo: zlato, srebro, dijamanti i raznovrstan indijanski nakit; njega su, kontinuirano, konkistadori pljačkali od domorodačkog naroda američkog kontinenta.
 
 
Filip nije želeo da se pomiri sa gubitkom Zlatne flote i bez oklevanja je organizovao ekspediciju. Ona je trebalo da sa morskog dna povadi sve prekookeanske dragocenosti. Na zlosrećnim grebenima Ki Largoa posao je krenuo punom parom, bez zastoja, jer okean svoj plen nije sakrio na velikoj dubini: lađe nastradale u oluji mogle su se videti golim okom, pri mirnom moru. Ubrzo su tone zlata i srebra - poluge, novac i nakit, oslobođeni iz vodenog zarobljeništva.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Neprocenjivo: I zlatni paun deo blaga

Sve je bilo spremno da bude otpremljeno preko Atlantika kako bi, riznica španskog monarha, bila popunjena. Kralj Filip je nestrpljivo očekivao dobre vesti. Ali, kako se pokazalo, srećan završetak ronilačkih radova čekali su i drugi pretendenti na blago, lokalni gusari.
 
U dramatičnom okršaju, pirati su uspeli da se dočepaju dela blaga. Ali oba broda su potonula, nazad vraćajući moru tek uzeto blago! Tako su se, praktično istovremeno, završile dve velike operacije vezane za morska blaga : njihovo vađenje, skladištenje i, delom, ponovno gubljenje.

Na Frejevu molbu, Mek Kej nije izašao u javnost sa informacijama o nalazu španske galije iz flotile Filipa Petog. Razlog je bio jednostavan: vašingtonski Pomorski muzej želeo je vlastitim sredstvima da ispita dno, a Donaldu je velikodušno ponuđeno 15 posto od vrednosti eventualno pronađenog blaga. Mek Kej je pristao jer je, rečju i kamerom, pratio celokupan projekat Pomorskog muzeja. Posle je, seriju od šest jednočasovnih epizoda, prodao naučnom programu kompanije CNN.
 
O istraživanjima morskog dna reportaže je objavljivao i prestižni časopis Nacionalna geografija. Sve u svemu, Mek Kej je satisfakciju tražio u svom radu, a ne u blagu. I danas on važi za cenjenog dokumentaristu u SAD a filmovi, urađeni po projektima Pomorskog muzeja, doneli su mu mnoge angažmane i nagrade. Ronioci i stručnjaci, angažovani od strane Redžinalda Freja, postigli su izvanredan uspeh. U blizini istih grebena našli su još četiri potonule galije Zlatne flote, bukvalno počistivši njihove kabine i skladišta.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Potraga za ostacima blaga

Ogroman lanac

U velikom broju izvađenih dragocenosti, isticao se ogroman zlatni lanac dug skoro četiri metra (!) sa više od 2.500 karika. Na lancu je bio pričvršćen prekrasan privezak, zlatni zmaj sa dva blistava roga. Po mišljenju stručnjaka, lanac je pripadao nekom od poglavica Asteka, izrađen početkom 8. veka.
 
Danas ovaj lanac, kao i većina dragocenosti, krasi vitrine Vašingtonskog muzeja. Celokupan dobitak procenjen je, u to vreme, na pola miliona dolara. Svakako da se ovim nalazom nije iscrpelo neprocenjivo blago oteto od uragana i skriveno u morskim nedrima 1715. godine. Kada je Pomorski muzej obnarodovao svoja istraživanja, a Mek Kej prikazao svoje filmove o tom poduhvatu, na Floridu su pohitali mnogi lovci na blago. Oni i danas, sa promenljivom srećom, uporno tragaju. Najuspešniji od svih je bio Mel Fišer, profesionalni tragač za blagom, nekadašnji uzgajivač pilića.

Pravo na tron
Filip Peti je bio prvi kralj Španije iz dinastije Burbon. Rođen 1683. u Versaju kao unuk francuskog kralja Luja Četrnaestog, odmah je dobio titulu vojvode od Anžuja. Kada je 1700. umro španski kralj iz dinastije Habzburg, Karlo Drugi bez dece, u testamentu je za naslednika imenovao Filipa, unuka njegove polusestre Marije Terezije. Evropskim silama se nije sviđala ideja da Burbonci, već vladajuća dinastija u Francuskoj, zaposednu i Španiju. Nastalo je neslaganje oko prava na španski tron, što je na kraju dovelo do Rata za špansko nasleđe, u kojem se, izgubivši Gibraltar i Minorku u korist Velike Britanije, te Napulj, Milan i Sardiniju u korist austrijskih Habzburgovaca, oslabljeno špansko prekookeansko carstvo znatno smanjilo.

Bitka za teritorije
Filipu Petom je tek posle dugih zasedanja španskog parlamenta bilo dozvoljeno da sedne na španski tron, pod uslovom da se u svoje ime i u ime svojih potomaka zauvek odrekne prava na francuski tron, kako Francuska i Španija ne bi nikada bile ujedinjene u personalnu uniju. Tokom svoje vladavine, Filip je težio da povrati teritorije izgubljene u Ratu za špansko nasleđe. U međuvremenu je Velika Britanija preuzela mesto vodeće pomorske sile, mesto koje je tradicionalno pripadalo Španiji.

Konstantin:
Idila gusara i vlasti

Jedna od prvih ekspedicija u lovu na potonulo blago, predvođena istraživačem Edvinom Linkom, na jedrenjaku Morski gnjurac vođena je leta 1953. godine.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Kraljevska luka: Na mestu Kingstona
bio je Port Rojal

Ekspediciju je organizovalo Nacionalno geografsko društvo SAD dok je jedan od glavnih sponzora bila multinacionalna kompanija Američki duvan. Pored traženja blaga, cilj je bio i naučno istraživanje Port Rojala, Kraljevske luke, na čijem mestu se danas uzdiže Kingston, glavni grad Jamajke.

Tragom starih hronika, pripremajući se za isplovljavanje sa Floride, Link je najviše čitao hronike Španca Fuentesa iz 17. veka, gde su potanko opisani svi događaji što su se, na neki način, ticali španske Krune i njenih prekomorskih kolonija.
 
Putopisac i hroničar Fuentes navodi da je bilo poznato kako su brojna stovarišta, duž pristaništa, uvek bila dupke puna zlata, srebra i raznovrsne skupocene robe, čekajući isporuku za Evropu. U Port Rojalu su se, u to vreme, ukrštali mnogi pomorski i trgovački putevi, spajajući najveće luke sveta.
 
Uz to, ovaj grad je, uz prećutno odobravanje španske Krune, služio i kao sigurno utočište mnogih gusara; pirati su ovamo, bez bojazni da će ostati bez njega, dovozili svoj plen. Naravno, određen procenat išao je u kraljevsku blagajnu dinastije Filip iz dinastije Burbona.

Svaka zgrada riznica
Evo kako je Fuentes opisao najveći trgovački centar i glavno utočište morskih razbojnika karipskog bazena, Port Rojal: "Mornari, preplanuli od sunca i morskih vetrova, odeveni u prekrasnu istočnjačku svilu i, sa dragocenim ukrasima, guraju se ovde po pristaništu i kockaju u zlatan novac čija vrednost nikoga ne interesuje. Krčme su pretrpane zlatnim i srebrnim peharima, svetlucavi od dragog kamenja, pokradenih iz pedesetak crkava. Ovde je svaka zgrada - riznica. Čak i na ušima prostih mornara vise teške zlatne minđuše, sa dragim kamenjem".

Ovu idilu morskih razbojnika i španskih vlasti, u Port Rojalu prekinuo je zemljotres. Posle strašnog podrhtavanja tla, ništa više nije bilo kao pre. Pesnička duša Huana Fuentesa je katastrofu ovako zabeležila: "Toga, davno minulog dana, žarkog leta, ostrvo je bilo neuobičajeno tiho. Sunce se polako ali uporno penjalo ka zenitu i vlažna podnevna žega pritiskala je Port Rojal. Usidreni u ogromnom zalivu, brodovi skupljenih jedara, lenjo su se ljuljuškali na omanjim talasima. Ljudi su se šćućurili u senci.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Tragedija: Stihija sve sravnila sa zemljom

Samo su crni robovi, gonjeni upredenim korbačima od bivolje kože, skakutali po ugnutim brodskim mostićima, prevlačeći na obalu bale sa robom i sanduke sa opljačkanim blagom gusara. Ponegde se, iz kućnih dimnjaka, vijorio dim: približavalo se vreme ručku i vlasnici primorskih birtija pekli su na ražnju ukusnu parčad ovčetine, kuvajući supu od ostriga.

Kraljevstvo regea
Dok je nekad Port Rojal uživao ugled bogatog gusarskog grada, današnji Kingston uglavnom je poznat kao turistička Meka i centar popularne rege-muzike, potekle iz siromašnih četvrti. Njeni ugodni tonovi preplaviće ceo svet osamdesetih godina prošlog veka. Kingston je glavni i najveći grad na Jamajci. Osnovan je juna 1692. godine kao utočište za izbeglice i preživele u zemljotresu koji je razorio Port Rojal. Ipak, grad nije nastavio da raste sve do narednog razaranja Port Rojala, ovoga puta u požaru koji je nastao na jednoj gusarskoj floti 1703. godine. Jedan od preživelih Džon Gof je napravio plan za razvoj grada, tako da je Kingston već do 1716. postao najveći grad i središte trgovine na Jamajci.

U velikim bakarnim kotlovima barilo se kornjačino meso, sa ribom i mirišljavim začinima. Izgledalo je kao da ništa ne može da naruši spokojstvo grada uspavanog žegom i tišinom. Iznenada, začula se potmula zlokobna grmljavina i grad se zatresao iz temelja. Već u sledećem trenu, podzemni udar ogromne snage, pretvorio je Port Rojal u gomilu ruševina. Zemlja se otvorila i, u tu raspuklinu je, sa hukom, nagrnulo more, noseći sa sobom sve što mu se našlo na putu: ljude, kuće, skladišta, konjske zaprege, barke. Sa treskom se rascepila i stropoštala crkva svetog Pavla, smeštena na bregu u blizini zaliva. Teško crkveno zvono je ispustilo posednji tužan zvon i, kao da ide pred Strašni sud, nestalo pod vodom".

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Harisov prvi plen: Zlatni džepni sat

Veliki brodovi, podignuti talasima visokim desetine metara, odvučeni su na obalu, obrušavajući se na kućne krovove da bi zatim, zajedno sa njima, iščezli u gigantskim rasedima ispunjenih vodom. Za nekoliko minuta, grad je prestao da postoji. Nemilosrdna stihija je odnela više od 5000 života, skoro celokupno stanovništvo Port Rojala.

Sa razmerama nesreće Huana je upoznao neki hladnokrvan žitelj, imajući sreće da preživi zao udes gusarskog gnjezda. Edvin Link nije ni sanjao da će njemu poći za rukom da otkrije tačan sat i minut katastrofe. Dan se znao već ranije, 7. jun 1692. godine. Zaslugu za to ima i Ron Haris, gnjurac u Linkovoj pratnji, na svim istraživačkim poduhvatima, diljem zemaljske kugle.
 
Naime, nakon prvog ronjenja, popevši se na palubu, Haris je drugovima i Linku pokazao svoj prvi ulov: mali, okrugao blistav predmet. U pitanju je bio zlatan džepni časovnik sa brojčanikom prekrivenim tvrdim slojem krečnjaka. Link je sat obeležio i spremio u kofer sa ostalim nalazima izvučenim na svetlo dana iz podvodnog grada, odlučivši da se časovnikom kasnije pozabavi. U prvom planu i, na prvom mestu, bilo je traženje gusarskog blaga. Njegova ekspedicija je radila u potonuloj gusarskoj luci dva i po meseca.
 
Za to vreme, na palubu Morskog gnjurca dospelo mnogo morskih trofeja: bakarne kutlače sa dugim drškama, polomljene kalajisane kašike, činije, lonci i druge kuhinjske potrepštine, boce iz vinskih podruma, bočice za lekove, crep sa krovova i odlomci opeke. Svi ovi predmeti, za koje je utvrđeno da pripadaju 15. veku, izazvali su veliko interesovanje dvojice arheologa i jednog istoričara - članova ekspedicije ispred Nacionalnog geografskog društva SAD, ali je Link bio neutešan.

Ukleti nalaz
Od gusarskog blaga nije bilo ni traga ni glasa. U svoj dnevnik on će zapisati, 26. avgusta 1953. godine: "Kao da nas je Harisov nalaz ukleo. Sat, izvađen prvog dana, jedini je pronađen zlatan predmet. Ništa od sanduka sa blagom, zlatnih mornarskih ukrasa ili kutijica sa nakitom... Da li su priče o bogatstvu Port Rojala bile preterane ili je pomeranje dna, prilikom zemljotresa, dragocenosti odvuklo na drugu stranu? Da li je Fuentesova Hronika samo uzbudljiva priča za istoričare?" U ovako sumornom raspoloženju, Link je obustavio radove i, podigavši sidro, usmerio je Morskog gnjurca ka Floridi. Neuspeh u pronalaženju gusarskog blaga i nadolazeći period jakih vetrova, samo su ubrzali njegovu odluku da skrati vreme predviđeno za ekspediciju.

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

Idi na punu verziju