Karte, priče, zapisi, običaji... > Priče

Prokletstvo sa Šarkamena

(1/2) > >>

Aleksandar:
Šarkamen,izuzetno zanimljiv lokalitet u kulturno istorijskom nasleđu Srbije, delimicno istražen,nalazi vredni svetske pažnje međutim dešavanja za vreme arheoloških radova a naročito posle radova, navode običnog čoveka na sumnju da se radi o prokletoj Dajinoj palati.

Istina ili zabluda?

Nesretne i tragične smrti direktnih učesnika arheo radova,manekenki koje su promovisale nakit,mnogih meštana,navode da to ipak nije slučajno. Na ovu temu naučnici negiraju prokletstva, mestani veruju i pridaju važnosti da Dajino prokletstvo ipak postoji, Šta Vi mislite?

Aleksandar:
Od kako je nađen nakit  majke Maksimijan Daje , umrlo je tri akademika koji su bili direktno vezani za istraživački rad u Vrelu Šarkamena. Stradali su i jedan snimatelj Radio Televizije Srbije i neki radnik na lokalitetu a priča se da su nesrećno okončale i dve manekenke koje su pozirale i nakit promovisale javnosti.

Meštani  iz okoline Negotina kažu kako je dr Srejović koji je 1996. godine prvi skinuo 1700 godina staru prašinu i dotakao vredan nakita, ozračen, pa je zato nakon samo dva meseca preminuo.

Posebno interesantno je što je ubrzo, iste godine kada je nakit pronađen, umro i direktor Arheološkog instituta u Beogradu dr Vlada Kondić koji je prvi radio na otkrvanju Šarkamena i više puta bio u blizini Mouzuleja, odnosno vrednog zlata.

Par godina kasnije, 1977. preminuo je i dr Petar Petrović na ne objašnjiv način.

U 1995. umro je na samom lokalitetu i Vukašin Vule Rakić, koji se iz čista mira stropoštao na zemlju prilikom radova u blizini Mouzuleja. A u isto vreme, pošto se vratio sa snimanja iz Šarkamenskog Vrela, nastradao je i snimatelj RTS Ristić.

Kuvarici koja sprema hranu arheolozima, uginuo je zdrav i dobro držeći pas. Nije bolovao ni jedan dan ali je satima, pre nego što je otišao u večna lovišta, dugo ležao tik uz sam Maouzulej.

Carica Teodora:
Ništa čudno. Nema tu nikakve čudne sile ili priviđenja, metal nije ozračen jer nemamo takav uranijum ili slično u blizini. Pre se radi o nekoj bakteriji koja se aktivirala i prenosila na sve učesnike. Verovatno je u onom vremenu bila neka zarazna bolest, treba naći podaci. Ne znam da li arheolozi na studijama imaju praksu da obavezno koriste zaštitne rukavice i masku na usta i nos. I da ispiraju predmete specijalnim sredstvima kako bi ubile bakterije. Ovde tragači imaju veću šansu da šire bolest i smrt.

I ovo se često dešava kod arheologa i tragača u svetu, uglavnom gde oni ulaze u prostoriju zatvorenog tipa gde je kiseonik manjak  a povećana koncentracija bakterija nama dosad nepoznatog porekla.

I naravno, to je prokletstvo.

Konstantin:
Čuo sam da su arheolozi koji su pronašli nakit (u šarkamenu) , svi umirali u kratkom periodu. Pa se takođe čulo i za manekenke koje su prestavile nakit (nosile ga na sebi) takođe sve umrle. O prokletstvu ne bih mogao puno da kažem jer malo i ne verujem u te price, ali o nekoj hemiji kojim je sve to "zastićeno" bih pre poverovao. Priča se da su rimljani, posebno u 1 veku, veće ostave novca "kontaminirali" nekim otrovima, a najčešće se spominje otrovna pečurka koja je namenski za takve prilike donošena iz Egipta. Sušili bi tu pecurku i pretvorili je u prah, taj isti prah su stavljali u ostave novca, (posebno u one vrednije) i tako kada bi neko uzimao u ruke novac podizao nesvesno i tu prašinu i udisao bi otrov koji bi posle odradio svoj posao.
Nije isključeno da su recimo naikt koji su našli bio takođe "premazan" nečim iz tog perioda i da su predvideli da ga dekontaminiraju, i svi su udisali taj otrov i umirali.

Naravno da treba uvek biti oprezan, posebno kada su grobnice u pitanju ili zatvorene ostave, uvek treba pristupati sa pažnjom i velikim oprezom.

Carica Teodora:
I treba imati na umu da postoji alergija na materijale koje sadrži predmet.


I dan danas bižuterija ima neke elemente na kojima su žene i muškarci alergični.

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

Idi na punu verziju