Forum Arheo amatera Srbije

Karte, priče, zapisi, običaji... => Priče => Temu započeo: Mirke 20.02.2013. 20:13

Naslov: Najveća potraga za blagom na Balkanu u XX veku
Poruka od: Mirke 20.02.2013. 20:13
Vekovima unazad je veoma popularna priča o skrivenom blagu u ataru mesta Miljkovac kod Niša. Tačnije, radi se o dve lokacije istočno od Miljkovca, interesantnim po istorijskom nasledju. Prva i bliža lokacija je lokalitet utvrdjenja Železnik iz XIV veka i Manastira Železnik (Manastir Sv. Nikola) iz XIV veka, na desnoj obali Toponičke reke, a druga lokacija je dva kilometra dalje (ka Cerju), lokalitet utvrdjenja Gradište iz VI veka, na brdu Gradište.

Sklapane su razne teorije o tom skrivenom blagu, po nekima je to staro vizantijsko blago iz VI veka, po nekima je to blago Nemanjića, a opet, po nekima je to blago koje su hajduci pljačkali od Turaka i da tu ima i crkvenog blaga... Svaka od ovih teorija bi mogla da bude tačna. Navodno, postoje ljudi koji tvrde da imaju detaljne mape koje kazuju kako doći do mesta gde se skriveno blago nalazi, a po nekim tvrdnjama u mnogim riznicama postoje smrtonosne zamke kako bi se riznice zaštitile od pljačkaša...

Miljkovac, malo mesto, do juče nepoznato, preko noći je postalo poznato široj javnosti. Naime, dogodilo se to 1993. godine, kada su mnoge dnevne novine u Srbiji (Blic, Politika, Večernje novosti, Vreme...) naširoko pisale o poslednjoj izvedenoj, najvećoj potrazi za skrivenim blagom na Balkanu u XX veku. Potragu je vodio misteriozni Italijan sa Sicilije, Salvatore Fiangiaco sa timom speleologa. Za kopanje su koristili eksploziv, kao i inženjerijske mašine. U sve to, umešala se i država, kao i vojska i policija. Priča se da je u to vreme vidjen i Željko Ražnatović Arkan sa njegovim ljudima, što je dodatno popularizovalo celu priču u javnosti.

Mesto na kome se kopalo nazvano je "Jovina jama", po vlasniku Jovi Brankoviću, na čijem se imanju kopalo. Sama jama se nalazi na brdu Gradište, u stenama kamene litice, iza kojih se u neposrednoj blizini nalaze ostaci utvrdjenja Gradište iz VI veka. Jama je prirodno bila dugačka oko 50-ak metara, ali, kažu, da su je u potrazi za skrivenim blagom, još toliko prokopali. Osim u Jovinoj jami, kopalo se i nedaleko od nje, u podnožju kamene litice. Kako je pisao nedeljnik Vreme, praćena je stara mapa, koja je sadržavala tekstualni deo, a na kome piše: "Nadji kamenu tablu na kojoj su ispisana sedam slova i tri krsta." Navodno se tu ispod kamene table nalazi podzemna magaza od 12. prostorija pune zlatnih dukata, zlatnog nakita, četiri krune sa dijamantima i puni kazani raznog blaga, a ujedno se tu nalazi podzemna crkva optočena zlatom.

Link za članak na Engleskom jeziku, koji je napisao Dejan Anastasijević, za nedeljnik Vreme: http://www.scc.rutgers.edu/serbian_digest/129/t129-1.htm

Večernje novosti su u to vreme pisale da je došlo vreme da se skine vekovno blato i zemlja sa skrivenog blaga dinastije Nemanjića i da bi to moglo da popuni devizne rezerve zemlje i izvuče Srbiju iz teškog stanja u kome se tada nalazila. Politika je tada objavila rukom nacrtanu mapu sa instrukcijama, na kojoj su bile dve prostorije koje se nalaze iza kamenih vrata (verovatno skladište gde se čuvalo vino i vuna). Tu se moglo ući samo kroz tajna vrata koja su bila na mapi i te dve prostorije su bile pune zlatnih i srebrnih predmeta.

Cela ta priča oko potrage za zakopanim blagom svakako je imala uticaj na ljude u okolini. Neki listovi su pisali o strahu koji vlada medju ljudima u Miljkovcu zbog naoružanih bandi koje se motaju po selu, zbog vojske i policije koja je u obližnjoj šumi, a mnogi meštani kažu da se i Arkan pojavljivao sa svojim ljudima. Na kraju se pojavila i priča da neka zver čuva blago i da mu niko ne može prići. Pričalo se da je kopanje i potraga za skrivenim blagom, u ono vreme, koštala više stotina hiljada maraka, ali da blago ipak nije pronadjeno. Pričalo se da su kopači promašili mesto za nekoliko stotina metara...

Bilo kako bilo, sve ovo dešavalo se 1993/94. godine, i smatra se najvećom potragom za skrivenim blagom na Balkanu u XX veku. Da li je blago pronadjeno ili ne, do dana današnjeg ostala je tajna. Misterija o skrivenom blagu nastavlja i dalje da živi, a kopači zlata su sasvim uobičajena pojava, kopajući i tamo gde ne bi smeli i gde ne bi trebali.