Prvo oružje koje je čovek koristio bilo je takozvano hladno oružje i bio je to najobičniji kamen ili toljaga koja je mogla biti od drveta, životinjske ili ljudske kosti, ili kamena. Ali toljaga ima niz mana, mali domet, nepreciznost, malu probojnost. Napredak je postignut kada se čovek dosetio da kameni, ili predmet od kosti, zaoštri kako bi mu smanjio udarnu površinu i tako ga učinio ubojitijim. Tada nastaju nož i sekira. Kada je razumeo ovaj pincip sve je već išlo lakše. Prvo je drveni štap zaoštrio i tako dobio prvo koplja. Tako je povećan je domet toljage, a kada je za dužu i pravu motku - štap, zavezao zaoštren trouglasti ili konusni kamen, dobio je još efikasnije i ubojitiji koplje. Ovo oružje je povćalo ljudske domete ali i apetite. Uskoro je elastičan drveni štap zategnut tetivom lijana mogao da izbacuje minijaturna koplja - strele sa kamenim vrhom, pa su domet, preciznost i ubojitost, postali mnogo veći. Najveći domet oružja kamenog doba su luk i praćka. Nastaje katapult artiljerijsko oružje kamenog i kasnijih doba, koji je imao veći domet i veću razornu moć.