NAPREDNI TIP UDARAČKOG ORUŽJA

Buzdovan je tupo oružje, tip toljage ili palice kod koje se koristi masivna glava na jednom kraju drške da bi se ostvario težak i snažan udarac. Buzdovan se obično sastoji od čvrste i teške drvene držalje (kasnije ojačane metalom ili u potpunosti od metala), na koju se stavlja glava vrlo različitih oblika od kamena, bakra, bronze, gvožđa ili čelika.

Glava bojnog buzdovana može se dopuniti šiljcima, kukama ili izbočinama kako bi se njime lakše probijao oklop.

Dužina buzdovana može varirati u velikoj meri. Buzdovani pešadije su obično veoma dugački, čak i preko 1,5 metra, dok su buzdovani konjice nešto kraći da bi njima moglo da se zamahuje jednom rukom. Buzdovani su tako mogli da budu jednoručni i dvoručni, gde su dvoručni naravno bili masivniji i duži.

BUZDOVAN U PRAISTORIJI

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Pločasti kameni buzdovan iz starog Egipta, približno 3800. godina p.n.e.
 
Buzdovani se prvi put pojavljuju u praistorijskom dobu, a dok kameni buzdovani svoju najveću primenu doživljavaju negde na prelazu iz kamenog u bronzano doba. Korišćeni su u nekim kulturama čak i u mezolitu (srednjem kamenom dobu), dok su neolitu (mlađem kamenom dobu) prisutni gotovo na svim geografskim širinama. Buzdovani su verovatno prva oružja konkretno pravljena isključivo za ratovanje, to jest za borbu i povređivanje drugih ljudskih bića, za razliku od ostalih praistorijskih oružja koja su istovremeno bila i svojevrsne alatke, bilo u svakodnevnom životu ili u lovu, ribolovu itd.

Prvi buzdovani bili su proste kamene glave vezane za drvenu držalju. Kasnije je kamenje specifično oblikovano tako da se olakša vezivanje sa drškom, tako što su bušene rupe ili urezi u kamenu u koje bi ulazilo drvo. Bušene glave buzdovana pojavljuju se krajem mezolita. Ovakve glave imale su središnju rupu za držalju. Bušenje rupe bio je veliki tehnološki napredak ali i izazov u društvima koja nisu znala za metale.

METODE BUŠENJA KAMENA
 
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Na ovoj slici možemo videti tragove rotirajućeg
bušenja kamena

Mnoge bušene glave buzdovana pokazuju znake rotirajućeg bušenja. Međutim, tačna metoda bušenja nije sasvim utvrđena. Najverovatnije je ipak da su korišćene priručne alatke sa lukom koji se uvrtao.

Britanski avanturista Vilfred Pauel koji je sredinom 19. veka obilazio domorodačke narode Nove Gvineje opisivao je i njihovo oružje i tehnike izrade. Po njemu, Maori su u to vreme koristili i pravili kamene bušene buzdovane, i to tako što bi sipali hladnu vodu na površinu zagrejanog kamena na vatri, što bi dovodilo do mikroskopskog pucanja kamena na maloj površini i dubini, i do razletanja komadića kamena. Jednom kada se obrazuje rupa na ovaj način ona se mogla glačati pomoću drugih metoda.

KAMENI BUZDOVAN U PRVI CIVILIZACIJAMA SVETA
 
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Kanaanski loptasti buzdovani, iz doba 3000 godina p.n.e

Kameno doba je više definicija tehnologije a ne konkretni datum, to jest vremenska odrednica. Buzdovani kamenog doba pravljeni su 8000. godina p.n.e. u nekim delovima Bliskog istoka, ali su pravljeni i korišćeni širom sveta i mnogo kasnije. U Britaniji i na Baltiku kameni buzdovani su pravljeni među neolitskim kulturama u II milenijumu p.n.e. U pacifičkom basenu međutim kameni buzdovani pravljeni su i u 20. veku nove ere.

Kamene buzdovane su koritile najstarije istorijske kulture. Iako postoje dokazi da je praistorijski buzdovan često bio simbol moći a ne samo prosto oružje, ova činjenica nesumnljivo važi za sve rane civilizacije. Kameni buzdovani istorijskog doba sofisticiraniji su po obliku i tehnici izrade od svojih praistorijskih preteča. Glave istorijskih buzdovana uglavnom su vrlo uglačane, i prave se u veliko obliku zanimljivih i komplikovanih oblika.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Kamena glava buzdovana iz Meksika, otprilike
iz doba 200-300 godina nove ere.

Najraniji istorijski buzdovani jesu pločasti buzdovani predinastičkog Egipta, iz perioda Nakada I, oko 3900-3600 godina p.n.e. Glave buzodvana u obliku kruške pojavljuju se u Egiptu oko 3600 godina p.n.e. I korišćeni su tokom Nakada II i III perioda, sve do 3000 godina p.n.e. Ovakvi kruškasti buzdovani “izvoženi su” van teritorija pod kontrolom Egipta i korišćeni su u Mesopotamiji i drugim delovima Bliskog istoka tog doba.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Pločasti kameni buzdovan iz predinastičkog Egipta,
iz doba oko 3800 godina p.n.e.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Zvonasti egipatski buzdovan, naslednik pločastog.

Zvonasti buzdovan je nastao od pločastog i nešto je izduženiji i uži, manjih dimenzija. Korišćen je par vekova kasnije u odnosu na pločasti. Najraniji primerci potiču iz doba 3500 godina p.n.e.

Sumerani, to jest žitelji prastare Mesopotamije prvo su ovaj tip oružja uzimali i kopirali od Egipta da bi kasnije razvili svoj sopstveni stil i oblik buzdovana, loptasti buzdovan.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Loptasti buzdovan iz Mesopotamije, oko 3000 godina p.n.e.

Narodi koji su živeli u blizini Sumera vrlo brzo su prihvatili vojne inovacije i sami počeli da koriste kameni buzdovan protiv Sumera. Tako su Elamiti, narod severozapadno od starog Sumera, sa prestonicom u gradu Suzi, modifikovali sumerski loptasti buzdovan i izrađivali svoju varijantu, tzv. Krompirasti odnosno buzdovan sa izbočinama.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Elamitski buzdovan sa izbočinama, kao preteča
zvezdastog buzdovana i buzdovana sa krilcima,
iz perioda 2500 godina p.n.e.