Zanimljivosti > Pogled na istoriju Srbije

Tajna neznanog junaka

<< < (2/3) > >>

Konstantin:
SAMO PO ŽELJI

Postoje oni koji su svojevoljno želeli da budu sahranjeni odvojeno od srca, i taj simbolični čin su istakli kao svoju poslednju želju. Nama najbliži bio je Arčibald Rajs, jedan od najvećih prijatelja Srba, savremenik Neznanog junaka, čiji posmrtni ostaci počivaju na Topčiderskom groblju, ali je poslednjim zaveštanjem srce ostavio na Kajmakčalanu.

Rumunska kraljica Marija, majka poslednjeg i još uvek živog kralja Mihaja Hoencolerna, umrla je 1938. godine u Bukureštu, a sahranjena je u porodičnoj grobnici u manastiru Kurtea de Arđeš. Po njenoj želji srce je izvađeno, stavljeno u zlatnu posudu i odneto u malu kapelu u mestu Balčik iznad Varne, na porodično imanje rumunske kraljevske porodice. Do 1940. godine, Dobrudža je bila deo Rumunije, a po sporazumu Ribentrop-Molotov pripojena je Bugarskoj. Tada su njeno srce vratili u Rumuniju.

Najpoznatiji je Frederik Šopen, koji je umro u Parizu 1849. godine, a sahranjen je na Per Lašezu. Po izričitoj želji, srce mu je izvađeno, stavljeno u posudu za koju se pretpostavlja da je bila napunjena konjakom, i odneto u Varšavu, u Crkvu svetog krsta, gde se i danas nalazi.

„MUSLIMAN?“

Opaska u beogradkoj štampi da je Neznani junak musliman, nije mnogo zbunila istoričare, već ih je uglavnom nagnala u tihi, sarkastični smeh. Muslimanska nacija je, podsećamo, Titova „kreacija“ iz 1963. godine. Pre toga, a pogotovo u vreme Prvog svetskog rata, radilo se o Srbima muslimanske veroispovesti.

Pa taman da je nesrećnik i bio musliman, što je malo verovatno, on je mogao da bude samo srpski patriota koji se odazvao opštem pozivu na mobilizaciju.

OD GERINGA DO KASTRA

Mnogi ljudi koji su stvarali istoriju 20. veka, kako u pozitivnom, tako i u negativnom svetlu, poklonili su se senima Neznanog junaka. Japanski princ Nabuhito Takamtasu to je uradio 1931. godine, američki general Daglas Mak Artur 1932, a usledili su i nacista Herman Gering i italijanski fašistički lider, grof Ćano. Posle rata, tu su dolazile i najviše sovjetske delegacije, kubanski lider Fidel Kastro...

Konstantin:
Evo i fotografija sa svečanog otpočinjanja radova, na Vidovdan 1934:

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Konstantin:
Spomenik neznanom vojniku (soldat inconnu) je podigla Francuska u Parizu, pod Trijumfalnom kapijom, prva među savezničkim državama, kao izraz zahvalnosti mnogim neznanim vojnicima koji su izginuli po rovovima do tada najkrvavijeg rata. Ubrzo potom i Sjedinjene Američke Države na Arlingtonskom nacionalnom groblju postavljaju spomenik Neznanom vojniku (Unknown Soldier). Velika Britanija u Vestminsterskoj opatiji obeležava grob Nepoznatog ratnika (Unknown Warrior) a potom i druge savezničke vojske, Kanada, Belgija, Italija, Portugal.

Seljaci iz podavalskih sela su sami skupili nešto novca i podigli pomen jednom nepoznatom vojniku čiji su grob pronašli. Nemci su 1915. godine jednog vojnika sahranili i na grob postavili krstaču sa natpisom „Ein unbekannter serbischer Soldat“ (nepoznati srpski vojnik).

Gradnju spomenika neznanom junaku na planini Avala inicirao je kralj Aleksandar I. Spomenik je trebao da bude memorijal žrtvama Prvog svetskog rata. Datumi ispisani na spomeniku, 1912-1918, označavaju da se spomenik odnosi i na poginule u Balkanskim ratovima 1912. i 1913.
Kirova grobnica

Spomenik je sagrađen između 1934. i 1938. na mestu nekadašnje srednjovekovne tvrđave Žrnov. Za izgradnju je iskorišćeno 8000 m³ crnog jablaničkog mermera.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Građevina je projektovana u neoklasičnom stilu u formi grčkog hrama. Kao inspiraciju Meštrović je koristio grobnicu Kira II u Pasargadu u Persiji.

Grob leži na pet uspravnih blokova granita i okružen je karijatidama koje nose krov. Ovih osam skulptura simbolizuju majke vojnika i narode i regije Kraljevine Jugoslavije.

To su: Šumadinka, Panonka-Vojvođanka, Crnogorka, Kosovka, Dalmatinka, Zagorka, Slovenkinja i Makedonka.

wikipedija

Konstantin:
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Zašto se kaže... Avala

Avala, planina visoka svega 511 metara, na severnom obodu Šumadije odnosno 16-17 kilometara jugoistočno od Beograda, nema ni približno toliko burnu prošlost kao grad na čijem prilazu stoji. S druge strane, ne može se reći ni da je ona bila po strani od svih događanja u Beogradu i oko njega.

U srednjem veku na vrhu Avale nalazio se stari srpski grad Žrnov, prema kome se i cela planina isto tako zvala. Zidine tog grada početkom 20. veka bile su u ruševinama, ali danas bi one verovatno uveliko bile obnovljene da 1934. godine nisu skroz porušene kako bi na tom mestu bio podignut Meštrovićev spomenik Neznanom junaku.

Turci su se na Avali pojavili 1442. godine i tu se utvrdili, naspram beogradske tvrđave koju su tek nameravali da osvoje. Tako je Žrnovo postalo Avala to jest Avalski grad, gde je kasnije stolovao Porča od Avale, turski junak (odnosno kabadahija) kome je, ako je verovati narodnoj pesmi, glave došao tek Zmaj Ognjeni Vuk.

Sve enciklopedije koje sadrže odrednicu Avala pominju samo najpoznatiju Avalu, neveliku planinu kod Beograda, sa ostacima rudišta žive i olova, donedavno prepoznatljivu po 200 metara visokom TV tornju, izgrađenom 1963-64. godine (srušenom u bombardovanju NATO 1999).

U rečnicima se, međutim, mogu naći i podaci o postojanju drugih uzvišenja koja se isto tako zovu Avala, na primer brdo iznad sela Bukovca blizu karlovačkog Stražilova, brdo i zaselak u Pambukovici u valjevskoj Tamnavi, gradić na levoj obali Une kod Vakufa u Bosni.

Sva su ona dobila ime u tursko doba, prema njihovoj reči havale 'pregrada, prepreka' odnosno 'dominirajuća tačka prema nekoj drugoj tački, tvrđava koja prkosi i smeta nekom drugom utvrđenom mestu'.
Taj turcizam u srpskom jeziku više ne postoji kao obična, zajednička imenica (kakav je, recimo, slučaj toponima Ćuprija, danas zastarelog i stilski obojenog, ali ipak prisutnog sinonima imenice most).

Tek kada zavirimo u etimološke rečnike, koji sadrže podrobnija objašnjenja i tumačenja krajnjeg porekla reči, vidimo da je (h)avale balkanski turcizam, dakle turska reč prisutna u (gotovo) svim jezicima koji se govore na Balkanu: makedonskom, bugarskom, rumunskom, albanskom, novogrčkom. Činjenica da u tim jezicima odgovarajući oblici (sa početnim h- ili bez njega) imaju i druga značenja, na primer 'nalog, posao, teret, breme, prepreka' ili 'prepona, smetnja da se može gledati u tuđu kuću' ne bi trebalo da nas čudi: i sama turska reč bila je višeznačna, pa su je različiti balkanski jezici preuzimali, odnosno očuvali, nejednake delove njenog izvornog semantičkog spektra.

Tragove pojedinih od njih i danas nalazimo u nekim narodnim govorima, na primer kad se na Kosovu kaže Nemamo avale po među sebe imenica avale koristi se kao „prepona, smetnja da se može gledati u tuđu kuću”, a u rečenici On neka učini avale na mene ona znači 'prenos, nalog'.

Iako turska reč počinje suglasnikom h-, on se u srpskom jeziku samo ponegde očuvao dok se u većini dijalekata, a potom i u književnom jeziku koji se iz njih razvio, vremenom izgubio (kao u slučaju avan od havan, ajvar od hajvar itd.).

Tako i prvi starosrpski pomen te planine iz 1515. godine sadrži početno h-: Razbi HalilG begG JanoŠa herdeljskoga vojevodu pod Havalom, a u narodnoj pesmi već ga nema: Bijela je vila pokliknula / sa Avale zelene planine / vila zove u Biograd stojni / po imenu dva Jakšića mlada...; Vino piju do dva pobratima u Avali više Biograda...; Al' mu veli Porča od Avale... itd.

Na kraju bi trebalo pomenuti da ideja da se celo brdo nazove „običnom” imenicom pregrada uopšte nije turski „specijalitet”: upravo tako, Pregrada, zove se jedno brdo u Srbiji u požarevačkom okrugu. Da to nije slučajno, odnosno da se tu ne radi o uticaju sinonimne turske reči koja je bila u opticaju u tursko doba, vidi se po tome što postoji i istoimeno selo blizu Varaždina u Hrvatskoj, kao i neko zemljište kod Vrbnika na ostrvu Krku - daleko van turskog domašaja.

Jasna Vlajić-Popović

Konstantin:
MISTERIJE: ZAŠTO JE SRUŠEN STARI GRAD NA AVALI

Žrnovu presudio kralj

Zašto je Aleksandru Karađorđeviću zasmetala srednjevekovna tvrđava, prvo pravo utvrđenje podignuto u vreme despota Stefana Lazarevića, istoričari do danas nisu otkrili. Na mestu gde je stari grad srušen do temelja, podignut je Meštrovićev spomenik Neznanom junaku

Toranj na Avali niče i svi sa nestrpljenjem očekuju da vide da li će po završetku radova to biti opet ona stara planina ili, bez obzira na novi toranj, ništa neće biti kao pre. Novim tornjem Avala će, sva je prilika, dobiti novo lice, kao što ga je dobila podizanjem spomenika Neznanom junaku na mestu gde se nalazilo srednjovekovno utvrđenje. Ali, tu utvrdu nije uništio zub vremena, nije se "istopila" pod naletom vekova. Porušio ju je, ili možda odmah treba reći minama sravnio sa zemljom, kralj Aleksandar Karađorđević kako bi poravnao i pripremio teren za podizanje današnjeg mauzoleja.

Dva puta su u poslednjih sto godina detonacije potresale Avalu. Dva puta su meštani podavalskih sela mislili da se planina ruši na njih i oba puta je ovo "brdo kraj Beograda" ostajalo bez vrednih prepoznatljivih obeležja.

Prvi put kada je minama uništen srednjovekovni grad Žrnov, drugi kada je NATO alijansa bombardovala toranj.

Temelji iz antike



Pogled na dobro očuvani stari grad – Preptostavljeni izgled grada prema istoričaru Damjanoviću

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Srednjovekovni grad Žrnov, crtež Feliksa Kanica.

Polemike oko toga zašto je kralj Aleksandar porušio jedno od najvrednijih srednjovekovnih utvrđenja u Srbiji povedu se među istoričarima tek povremeno, i to više interno, u kancelarijama. Javnih rasprava nikad nije bilo. Većina istoričara i sada se ponaša po onoj narodnoj "za prosutim mlekom džaba je žaliti".

Ima i onih koji gotovo da opravdavaju taj potez, obrazlažući da je besmisleno osuđivati kralja za tako nešto, jer je teško sa današnjeg stanovišta i današnjim kriterijumima meriti nešto što se zbilo pre nešto više od sedam decenija.

- Takav stav nekih mojih kolega je nedopustiv - kaže istoričar Radovan Damjanović, koji već godinama pokušava da reši zagonetku zašto je srpski suveren srušio Žrnov. - Sravniti sa zemljom čitav grad, čiji temelji datiraju još iz antike, bedemi iz ranog srednjeg veka, utvrdu koja je u putopisima nabrojana kao jedna od šest najznačajnijih u Srbiji, skandal je svoje vrste. Tim je veći što je tako nešto uradio lično kralj, u tišini. O tome nije smelo da se priča, nije se pisalo, čak su i čaršijske priče na tu temu zaustavljane. Nije Aleksandar smeo da sebi da tolika ovlašćenja da gde god prstom upre, tamo mora da se ruši. Ne kažem da sada treba oko toga da se vode polemike, ali bi bilo dobro, zarad javnosti i zarad pokolenja kojima ostavljamo kulturnu baštinu u nasleđe, da nadležne institucije zauzmu stav, da se taj nepostojeći grad na osnovu postojećeg materijala obradi, uvede u kataloge, jednostavno da mu se da mesto koje i zaslužuje. Ovako ispade kao da je potpuno u redu što je nestao tim vandalskim činom, kao da je sasvim normalno da minama uništavamo stare gradove i da to možda može i dalje da bude praksa.

Prisustvo Kelta na Avali je dokazano, pretpostavlja se da je na vrhu postojalo utvrđenje na čijim su osnovama kasnije Rimljani podigli osmatračnicu. Bio je to, zapravo, višenamenski punkt. Za kontrolu puta, kontrolu prilaza Singidunumu i zaštitu rudnika koji su se nalazili na obroncima planine.

Nema dokaza da li je grad živeo u doba Vizantije, ali je gotovo sigurno da je prvo pravo utvrđenje podignuto u vreme despota Stefana Lazarevića. Teško je u bilo čemu biti izričit, jer, nažalost, Avala nije dovoljno istražena.Čuveni putopisac Feliks Kanic zabeležio je da je na vrhu planine bila rimska osmatračnica na čijim su temeljima srpski carevi podigli Žrnov. Kad i koji vladari, nigde nije zapisano.

Najčešća verzija kako je grad dobio ime jeste po žrvnju, ali ne običnom, već za meljavu rude iz rudnika koji su postojali u podnožju. Avala je pre turskog imena nosila naziv Žrnov.

Mnogo pretpostavki

Najstariji deo Žrnova je bio mali grad, bez kula. Sredinom petnaestog veka Hodi paša ojačava istočni bedem, dodaje polukružnu kulu i četrvtastu kapiju. Posle samo dve godine Turci su primorani segedinskim primirjem da vrate utvrde Srbiji, pa se tako među vraćenim gradovima, kao što su Golubac, Novo Brdo i Kruševac, našao i Žrnov.

Desetak godina kasnije Osmanlije ponovo kreću na Srbiju i 1458. godine zauzaimaju Žrnov. Hodi paša dodatno obezbeđuje tvrđavu. Dve godine trajali su radovi tako da je sad grad imao dva bedema, jarak i pet kula visokih više od dvadeset metara. Bila je to sada moćna utvrda.

Ne zna se tačno kad su sve i po koliko vremena u tvrđavi boravile vojne posade, ali je izvesno da je napuštena u osamnaestom veku. Srpske vlasti su 1859. godine Avalu proglasile zaštićenim prostorom, a krajem devetnaestog veka je počelo njeno uređenje, pre svega pošumljavanje listopadnim drvećem. U Prvom svetskom ratu srpskoj vojsci grad je služio kao osmatračnica, a u njegovom podnožju kasnije je podignut spomenik dečaku, neznanom junaku.

- Zašto je kralju Aleksandru zasmetala ta celina, pitanje je na koje, evo već godinama, pokušavam da nađem odgovor - nastavlja istoričar Radovan Damjanović. - Ima tu raznih pretpostavki, mnogo toga nije lako proveriti. Pominju se čak i masonske organizacije koje su u svemu imale udela. Pitanje je zašto je tek podignuti spomenik na Avali palim junacima odjednom postao nereprezentativan. Ima li ikakvog smisla ozbiljno razmišljati o nekakvim pričama da je to bio početak realizacij plana o uništenju glavnih istorijskih tačaka u Srbiji. Možda ima, a možda i ne. Ali, ako se uzme u obzir činjenica da je samo nekoliko meseci posle rušenja Žrnova kralj ubijen u Marseju i da je time njegova uloga kao vladara stavljena pod lupu, onda možda neke priče i imaju smisla.

Knežević pritisnuo dugme

Bilo kako bilo, tek vest koja je prostrujala beogradskom čaršijom da kralj planira da sruši jedno od najstarijih utvrđenja u Srbiji, shvaćena je kao nečija neozbiljna šala. Ali, kada je sve postalo izvesno, pojavilo se njih nekoliko da zaštiti vredno kulturno nasleđe. Uzalud. Kralj je ostao gluv na sve apele. Čak je i gušio takve priče. Doduše, sve je i rađeno prilično bledo, jer svako se bojao represija. Tome u prilog ide i podatak da je arhitekta Đurđe Bošković, koji je, kada je grad miniran, uradio plan i opisao sve, to objavio tek 1942. godine u “Starinaru”.

- Dva dana trajao je taj skandalozni čin - kaže Damjanović. - Prvo miniranje obavljeno je 18. aprila 1934. godine. Kako posao nije dobro urađen, sve je nastavljeno sutradan. Tri puta su mineri postavljali eksploziv, dok od grada nije ostao ni kamen na kamenu. Inače, interesantno je da je svemu prisustvovao lično kralj Aleksandar. Čak se i fotografisao. A koliko je to bilo osiono, govori i podatak da je jednom dugme za aktiviranje mina pritisnuo tada desetogodišnji Aleksandar, sin kneza Pavla.

Polaganju kamena temeljca za mauzolej prisustvovao je i kralj Aleksandar sa sinovcem Aleksandrom (sa šeširom)

Ostalo je zabeleženo da se neko usudio da kralju prigovori što je srušio utvrđenje koje su podigli srpski vladari. Suveren je na to odgovorio da je mislio da su grad podigli Turci, a ne srpski vladari i da je zato naredio rušenje.

Grad je srušen, materijal prebačen u podavalsko selo Beli Potok, a na goloj steni podignut je današnji spomenik Neznanom junaku.

Stari i novi spomenik Neznanom junaku – Radovan Damjanović pored krsta, jedinog očuvanog dela sa starog spomenika Neznanom junaku

Ali to nije bio kraj čišćenja terena. Kralju i njemu omiljenom vajaru zasmetao je stari spomenik Neznanom junaku podignut ranije nedalkeo od novog mauzoleja. Kvario im je ambijentalnu celinu, kako su rekli. I njega su srušili i tu izgradili rotondu gde se danas nalazi jarbol. Od starog spomenika ostao je samo krst koji leži u porti crkve u Belom Potoku. Od Žrnova ni kamen na kamenu. Ni trag. Kao da ga nikad i nije bilo.

Politika, Ognjan RADULOVIĆ, Fotografije Gradimir Višnjić i album Radovana Damjanovića

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

[*] Prethodna strana

Idi na punu verziju