Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Pitajmo mrtve gde je naša zemlja  (Pročitano 10012 puta)

Van mreže Milan77

  • Stariji član
  • ****
  • Poruke: 250
  • Ugled: +9/-0
Pitajmo mrtve gde je naša zemlja
« poslato: 20.12.2014. 01:21 »
,,Ако не знају живи где је ваша земља, питајте мртве,,
из Завештања Стефана Немање


Слушам данас ове живе и очигледно не знају ни где је њихова кућа па се зато
обраћам мртвим Србима, спаљеним црквама и срушеним селима да ми покажу
шта је моје. А њихове очи су упрте на Косово. Тврде ми живи да су Срби
овде окупатори који су дошли 1912.године а мртви ми доказују да живи
лажу. Да су они сахрањени у IX, X, XI….XIV веку. Тврде ми живи да су
Арбанаси, Албанци или Шиптари староседеоци на Косову а мртви ми
доказују да ниједне њихове куће није било 1455.године на Косову. Тврде
ми живи да су православци ту тек неких сто година а мртви ми показују
цркве саграђене пре 600, 700…..1000 година. Тврде живи поричу их мртви.
И ја мртвима верујем. По Косову су расејане кости наших предака. На тим
костима су никле цркве, села, градови.

Van mreže Milan77

  • Stariji član
  • ****
  • Poruke: 250
  • Ugled: +9/-0
Odg: Pitajmo mrtve gde je naša zemlja
« Odgovor #1 poslato: 20.12.2014. 01:21 »
1. АЈКОБИЛА код Приштине – некад српкско село са
именом Прождрикобила (име добило по властелину Дабижаву Прождрикобили) од
18.века је чисто албанско село. У џамијској махали се налазе остаци порушене
српске цркве.

2. АЈНОВЦЕ код Косовске Каменице – Село се под другим именом први пут помиње у
14.веку. У њему су рушевине манастира Тавница чији темељи показују основ
архитектуре којом је изграђена и Грачаница, као и рушевине цркве из 14.века
саграђене на темељима византијске базилике. Осим тога у оближњем месту Раван
код старог српског гробља такође постоје остаци цркве.

3. БАБИН МОСТ код Приштине – У овом селу је у 14 веку саграђена црква
Богородичиног покрова а по предању подигла је цркву књегиња Милица након
Косовског боја као маузолеј погинулим косовским јунацима. У 20.веку овде је
саграђена нова црква такође посвећена Богородичином покрову а крај костију
јунака са боја на Косову сахрањени су јунаци ослободиоци из ратова 1912-18
године.

4. БАБЉАК код Урошевца – Још у време Немањића овде је постојала црква.
1455.године у турском ису наводи се да село има 7 српских кућа и православног
а. Село и црква су разорени у аустријским ратовима са турском крајем 17 и
почетком 18 века. Сељани су цркву касније обновили и посветили је Св. Тројици.
Не знам да ли постоји и данас.

5. БАЊА код Малишева – Бања је мало село које је име добило по лековитим
водама. Помиње се први пут 1348.године у време цара Душана. Изнад села су
некада постојале две цркве које су сељани звали Киша и Друга Киша.

Van mreže Milan77

  • Stariji član
  • ****
  • Poruke: 250
  • Ugled: +9/-0
Odg: Pitajmo mrtve gde je naša zemlja
« Odgovor #2 poslato: 20.12.2014. 01:22 »
6. БАЊЕ код Косовске Митровице – Ово српско село
се први пут помиње у време турског иса 1455.године. Усред села је некада
постојало старо црквиште а између два светска рата ту је саграђена нова црква.
Коришћен је материјал са старог црквишта. Овде су добро очувани и надгробни
споменици из 19.века.

7. БАЊА РУДНИЧКА код Србице – Село се спомиње још у 13.веку за време краља
Уроша Првог Немањића. Сеоску цркву је нешто касније подигао дворанин српског
деспота Ђурђа Бранковића, властелин Родоп и посветио је Св. Николи. Том
приликом је даровао и звона која су сачувана и чувају се данас у ако се не
варам Пећкој патријаршији Народном музеју у Београду. Ктитор цркве је овде и
сахрањен и ту му се налази надгробна плоча. Међутим црква је за време Другог
светског рата опљачкана и уништена од стране албанских балиста. 1971.године је
поново обновљена.

8. БАЊИЦА код Глоговца – код данашњег муслиманског гробља откривени су остаци
византијске цркве. По предању ова црква је у средњем веку била обновљена и
посвећена српском светитељу Сави. Према ису из 1455. село је било српско са
православним ом а данас у њему нема Срба.

9. БАРАНЕ код Пећи – Ово је било српско – албанско село (нисам сигуран да ли
данас у селу има српских кућа). У селу је некада постојао манастир који је
давно опустео, а постоје остаци и од српског гробља.

10. БАТУШЕ код Приштине – Близу ушћа Грачанице у Ситницу налази се ово српско
село. Први пут се спомиње 1316.године у време краља Милутина. У време турског
иса из 1455.године ово село има преко 80 српских кућа. У селу је постојала
српска црква која је обновљена 1936.године. Над становницима Батуше су се
стално иживљали комшије Албанци а какво је стање у селу данас је непознато.

Van mreže Milan77

  • Stariji član
  • ****
  • Poruke: 250
  • Ugled: +9/-0
Odg: Pitajmo mrtve gde je naša zemlja
« Odgovor #3 poslato: 20.12.2014. 01:22 »
11. БАТУША код Ђаковице – Село се спомиње 1330.године у
време Стефана Дечанског који је село поклонио Дечанима. У турском ису из
1455.године у селу је било 47 српских кућа. 1868.године руски конзул који је
столовао у Призрену у селу је затекао само 8 староседелачких српских породица.
Данас у Батуши нема ниједног Србина а црква која је од давнина постојала је
срушена и од њеног камења је саграђена џамија.

12. БЕЛА ЦРКВА код Ораховца – Некада етничко српско село, данас без Срба. Под
овим именом се спомиње први пут за време Дечанског краља 1327.године када је
поклоњено Хиландару. У селу је било неколико цркви: Св. Врача из 12.века, Св.
Илије из 13.века, у засеоку Поповићи (који су прихватили ислам у 19.веку) била
је црква Св. Јелене, на брежуљку је била црква Св. Арханђела (у народу позната
као Свети Ранђо).

13. БЕЛАЈЕ код Дечана – Некада етнички чисто српско село али се православни
живаљ одржао само до 19.века. И стенама Белајске планине биле су монашке
испоснице. Њихов тачан број се ни данас не зна. Најранија се спомиње у 13.веку
а најпознатије су испосница краља Стефана Дечанског, Испосница свете Јелене,
Испосница светог Јефрема (будућег патријарха српског), као и Белајска
испосница. Ту је једно време била и ризница и преписивачки ценар.

14. БЕЛИЦА код Истока – Први пут се помиње 1485.године у турском ису и имао је
25 српских домаћинстава. У селу се налази црква Лазарица а старији патрон цркве
био је Св. Ђорђе. Црква је саграђена у 14.веку. Разарана и обнављана више пута.
У албанском делу села постоји још једно црквиште али се не зна када је
саграђена, коме је посвећена и када је срушена црква.

Van mreže Milan77

  • Stariji član
  • ****
  • Poruke: 250
  • Ugled: +9/-0
Odg: Pitajmo mrtve gde je naša zemlja
« Odgovor #4 poslato: 20.12.2014. 01:23 »
15. БЕЛО ПОЉЕ код Истока – То је велико село и подељено је било на српски и
турски део. Први пут се помиње 1254.године у време краља Стефана Уроша Првог. У
српском насељу постоје остаци православне цркве на месту званом Црквењак а по
предању ту је некада био манастир који је разрушен.

16. БЕЛО ПОЉЕ код Пећи – Још једно српкско село. У турском ису из 1485.године
овде је живело 130 хришћана. У селу и околини постоје остаци три цркве:
Ваведења Богородице (подигнута 1868.године на темељима старе цркве уз помоћ
руске царице Марије Александровне), затим црква Богојављања на брду и месту
званом Крст, као и испосница неке царице по предању познато као пећина Цареве
столице.

17. БЕЛУЋЕ код Лепосавића – У цркви се и данас налазе
остаци старе цркве и гробља. А село је помињано у турском ису са 35
домаћинстава.

18. БЕРИВОЈЦЕ код Новобрдске Криве реке – Први пут се помиње у ису из
1455.године и имало је 22 домаћинства. Вероватно је имало и цркву јер се у ису
спомиње. Три киломатра западно спомиње се црква Глобарица која се први пут
помиње у запису патријарха Пајсија почетком 17.века. Црква је обновљена
1966.године.

19. БИЛИНЦЕ код Гњилана – Некада српско албанско село. У селу се налази
порушена црква непознатог светитеља, а на брду Каљаља рушевина неког великог
манастира.

20. БИЛУША код Призрена – Некада српско а данас чисто албанско село. Први пут
се помиње 1308.године у време краља Милутина. Тада се помиње и српски манастир
у овом селу али данас је његов локалитет непознат. Руски конзул из Призрена је
седамдесетих година 19.века овде затекао чисто српско село а неће проћи ни
десет година како ни један човек из села више неће знати за српски језик нити
ће Србију признавати за своју земљу.

Van mreže Milan77

  • Stariji član
  • ****
  • Poruke: 250
  • Ugled: +9/-0
Odg: Pitajmo mrtve gde je naša zemlja
« Odgovor #5 poslato: 20.12.2014. 01:24 »
21. БИНАЧ код Витине – Први пут се село помиње
давне 1019.године у повељи византијског цара Василија Другог у чије време је
манастир Бинач са црквом Св. Арханђела Михајла био седиште
епископије. Последњег духовника овог манастира Албанци су заклали на прагу
његове монашке ћелије 1867.године а манастирско имање су присвојили. Данашњи
манастирски комплекс има цркву скромних димензија, конаке и звонару. Ту се
налазе и две три монахиње. У селу и околини су остаци цркви Св. Петке, Св.
Стефана, и Св. Николе.

22. БИСТРАЖИН код Ђаковице – Село се први пут помиње 1348.године у
Светоарханђелској повељи цара Стефана Душана Силног. На брегу изнад села на
темељима старе цркве између два светска рата изграђена је скромна сеоска црква.
Она је разорена априла 1941.године када су Албанци спалили сва црногорска села
у Метохији. Око цркве је постојало српско гробље које је скрнављено од стране
Албанаца. У селу више нема Срба.

23. БИСТРИЦА код Лепосавића – Удаљено је 20 км од Лепосавића и први пут се
помиње 1315.године у Светостефанској хрисовуљи краља Милутина. У селу су остаци
старе цркве и гробља.

24. БОБ код Качаника – Село је удаљено тек један километар од Качаника. Старо
село је уништено за време аустро турског рата 1689/90 године. На месту које се
зове Киша (Црква) постојала је црква која се градила у две фазе: за време
Византије (11 век) и за време Србије (14 век). Село је сада насељено Шиптарима.

25. БОГОШЕВЦИ код Призрена – Први пут се помињу 1348.године у повељи цара Душана. У селу
постоје остаци две цркве: Св. Николе (из 14 века) и у зесеоку Пеичићи храма
Успења Богородице (18 век).

Van mreže Milan77

  • Stariji član
  • ****
  • Poruke: 250
  • Ugled: +9/-0
Odg: Pitajmo mrtve gde je naša zemlja
« Odgovor #6 poslato: 20.12.2014. 01:24 »
26. БОРЧАНЕ код Лепосавића – То је веома старо село на 10 км
од Лепосавића које се спомиње још 1315.године. У 19.веку је овде била изграђена
црква.

27. БОСТАНЕ код Приштине – Ово је српско село (нисам сигуран да ли је још увек)
и први пут се помиње 1432.године. Налази се у подножју Новог Брда код Приштине.
Постојала је у селу Саска (Латинска) црква коју су подигли из дубровачке
колоније и у њој су откривене породичне гробнице. А у самом селу је подигнута
црква у 19.веку коју је посвећена Богородици а саграђена је од материјала старе
цркве коју су Турци порушили чим су освојили тврђаву Ново Брдо. Постоји и старо
српско гробље.

28. БРАДАШ код Подујева – Некада велико српско насељо. Помиње се у турском ису
из 1455.године када је имало 36 српских кућа и два а, да би у току 18. века
почели да га насељавају Албанци. Њихов садашњи род Бркићи су некадашњи Срби
који су примили ислам. Некада је Брадаш имао три цркве а данас има само једно
црквиште. Зна се да је у 19.веку са највеће брадашке цркве узиман материјал за
изградњу Пашине воденице. Остици друге две цркве данас Шиптарима служе као
мајдани камена.

29. БРАИНА код Подујева – Најранији помен села је из 1355.године када га је Цар
Душан даровао руском манастиру на Светој гори Св. Панталејмону. У турском исима
говори се како село има 67 српских кућа. У 14.веку у селу постоје чак три
цркве. Данас има само један зарасла у трње и старо српско гробље.

30. БРВЕНИК код Подујева – У овом селу је некада био рудник обојених метала
који је средином 15.века опустео. Изнад села су остаци старог истоименог града
са црквиштем. Народ овај град назива Мусин по челнику Муси и његовим синовима
који су уз кнеза Лазара погинули бранећи Србију на Косовом пољу.

Van mreže Milan77

  • Stariji član
  • ****
  • Poruke: 250
  • Ugled: +9/-0
Odg: Pitajmo mrtve gde je naša zemlja
« Odgovor #7 poslato: 20.12.2014. 01:25 »
31. БРЊАК код Ибарског Колашина – Велико српско
село са много заселака. Ту је у средњем веку било ловиште српских краљева.
Такође овде се налазио и двор краљице Јелене Анжујске, жене краља Уроша. Турски
ис из 1455.године каже да село има 30 српских кућа. У близини су пронађене
мошти светог Петра Коришког које су сељаци тајно оденли у манастир Црна река
код Сјенице да их Шиптари не би спалили. У селу је постојала црква Св. Недеље
која је разрушена.

32. БРЊАЧА код Ораховца – српско село крај реке Дрим. Први пут се спомиње у
Дечанској хрисовуљи из 1330.године када је било задужено за узгој краљевских
паса. По ису из 1485.године имало је 40 домаћинстава. То је данас тек сеоца са
5-6 кућа и црквом Св. Недеље која је постојала у средњем веку.

33. БРОД код Драгаша – Први пут се помиње 1348.године. Некада чисто православно
српско село које је у модерној историји примило ислам и насељено је људима који
су пореклом Срби али себе називају Горанцима. Ту су некада биле три цркве: Св.
Димитрија којој нема ни трага а у њој је некада била и владичанска столица,
затим Св.Пантелејмона уз коју се налазило гробље на којем је сахрањена у
19.веку последња Српкиња из села, и Св. Николе која се тешком муком одржала све
до 1861.године а фреске на њеним разрушеним зидовима до 1937.године. На месту
данашњег сточног гробља налазило се старо хришћанско гробље.

34. БРОД код Урошевца – Помен о овом селу датира из 1455.године и говори се о
38 српских кућа. Поред села су рушевине цркве Св. Петра. У селу се налази и
српско гробље које је сачувано захваљујући албанском роду Смаилаја чији су
преци такође ту сахрањени. Село је данас шиптарско.

35. БРОДОСАВИЦЕ код Драгаша – Помиње се као српско село још 1330.године.
Исламизирано је у 17.веку али је задржало српски назив. Изнад села су остаци
неке веће цркве која би могла бити и манастир, а по околним брежуљцима су и
остаци старог српског града Зинова.

Van mreže Milan77

  • Stariji član
  • ****
  • Poruke: 250
  • Ugled: +9/-0
Odg: Pitajmo mrtve gde je naša zemlja
« Odgovor #8 poslato: 20.12.2014. 01:25 »
36. БРУТ код Драгаша – Некада српско а данас
чисто албанско село. Ипак у селу постоје на месту званом Вакуф остаци старог
српског гробља са срушеном црквом.

37. БУБЕ код Ибарског Колашина – Не спомиње се у старим списима али у селу
постоје остаци старе цркве и старог гробља које по архитетктури подсећа на
остала гробља и цркве овог краја.

38. БУДИСАВЦИ између Клине и Пећи, у Хвосну – Помиње се 1455.године са 32
српска и 1 муслиманским домаћинством. Овде је постојао манастир Будисавци са
црквом Св. Преображења који је саграђен у првој половини 14.века али је убрзо
разрушен па га је патријарх Макарије обновио већ 1568.године. У Народном музеју
се чува фреска Преображење Господње која је из времена Макарија.

39. БУЧАНЕ код Пећи – Помиње се 1485.године у ису и имало је око 50 српских
кућа а делило се на Горње и Доње Бучане. 1806.године 14 породица из братства
Стојковића прешло је у ислам а остали су се иселили у Србију, Црну Гору и у
Захаћ код Пећи. Ту постоји старо гробље са више од 50 споменика.

40. ВАГАНЕШ код Косовске Каменице – Село је добило име по српској речи Ваган
што значи суд за мерење жита и први пут се спомиње 1435 године у дубровачким
трговачким књигама. Ту постоји и црква која је саграђена 1355.године а ктитор
је био властелин Дабижав.

Van mreže Milan77

  • Stariji član
  • ****
  • Poruke: 250
  • Ugled: +9/-0
Odg: Pitajmo mrtve gde je naša zemlja
« Odgovor #9 poslato: 20.12.2014. 01:26 »
41. ВЕЛЕЖА код Призрена – налази се у Призренском подгорју и
данас је чисто албанско село. Помиње се први пут 1348.године.Према запису
руског конзула крајем 19.века имало је 8 српских и 3 латинске куће. У селу
постоје остаци разрушене цркве Свете причести са српским гробљем.

42. ВЕЛИКА ХОЧА код Ораховца – спада у најстарија
насеља у Метохији насељено Србима. Први пут се помиње 1198/99 у даровници
Стефана Немање великог српског жупана. У селу које после свих дешавања и
прогонстава живо око 700 Срба (некада и око 4000 је било овде). Село има више
цркви, чини ми се 12 или 13, а неке од њих су: Св. Николе из 13.века –
обновљена у 16.веку, Св. Јована и Св.Стефана из 14.века такође обновљене у
16.веку, затим три цркве из новијег времена, као и пет старих очуваних цркви.
Хоча је позната по виноградима који од времена цара Душана припадају манастиру
Дечанима чији монаси и данас користе винарске подруме у Хочи. У Хочи никада
није живела ниједна шиптарска породица.

43. ВИТИНА КОСОВСКА у Косовском Поморављу – Витина се први пут спомиње
1258.године када је бугарски цар Константин Тиха Асен даровао село манастиру
Св.Ђорђа код Скопља. Село је 1455.године имало 104 српске куће. У селу и данас
постоји црква брвнара из 1785.године и камена црква из 1865.године.

44. ВОЈСИЛОВИЦА код Приштине – Манастир Војсиловица је саграђен у 14.веку и
налази се близу Грачанице. По предању подигла га је краљица Симонида која је
била василица, тј. царкса кћер по чему је добио и име. У 16.веку овде је била
преписивачка радионица. Неки преписи су сачувани а најбројни су патријарха
Пајсија чији последњи препис из 18.века говори о запустелој Војсиловици и
преласку њених духовника у Грачаницу. Католици из суседног Јањева пренели су
кеман Војсиловице за изградњу њихове цркве Св.Николе. Други део однео је приштински
паша у 19.веку за изградњу воденице и ваљаонице. Остаци рушевина и простор
Војсиловице су заштићени законом.

45. ВРАНИШТЕ код Драгаша – Некада православно а данас муслиманско село српског
говорног подручја први пут се помиње 1348.године. Зна се да је почетком 20.века
у селу живела само једна једина православка чији су се синови већ поисламили.
Међутим у селу и данас постоје остаци хришћанског гробља и три црквишта. Изван
села су остаци велике цркве закоју се претпоставља да је манастир некада био.

Van mreže Milan77

  • Stariji član
  • ****
  • Poruke: 250
  • Ugled: +9/-0
Odg: Pitajmo mrtve gde je naša zemlja
« Odgovor #10 poslato: 20.12.2014. 01:28 »
46. ВРАЧЕВО код Лепосавића – Село Врачево добило је име по
светим врачима Кузману и Дамјану. Према неким подацима црква је саграђена
1316.године али је одмах после Косовског боја била спаљена. Обновљена је у
16.веку али је у наредном периоду опет више пута уништавана од стране Шиптара и
муслимана.

47. ВРБНИЦА код Подујева – Ту је у средњем веку постојао манастир Св. Мине.
Село и манастир су касније запустели.

48. ВРБОВАЦ код Витине – Овде је постојала у средњем веку црква која је касније
разрушена. На њеним темељима у 19.веку саграђена је црква Св.Димитрија у којој
је чак сачуван део фреске из апсиде старе цркве. Српски песник Милан Ракић који
је службовао као вицеконзул у Приштини написао је да су ,,Шиптари
06.06.1907.године обили цркву, све иконе покршили, хаљине свештеничке и књиге
поцепали, благо однели и на тај начин опустошили цркву,,. После овог пустошења
сељани су подигли масиван зид око цркве.

49. ВРЕЛА код Истока – Први пут се помињу 1397.године када их је књегиња Милица
поклонила Дечанима. Пописом 1485.године спомиње се манастир Богородице
Хвостанске са пет калуђера у њему. Једно време овим манастиром управља и будући
патријарх обновљене патријаршије Макарије Соколовић. У близини је и старо
безимено српско утврђење.

50. ГРАД ВУЧИТРН – Данас чисти шиптарски град. Познат још у средњем веку
Дубровчанима као важан трговачки центар. Ту се налазио и двор властеоске куће
Бранковића. У 14. и 15. веку је у граду смештено средиште турске управне
власти. У исима који су рађени у 16.веку од стране Османлија говори се да у
Вучитрнском санџаку постоји око 52 цркве и манастира. Једно време град је и
седиште митрополије. Данас у граду постоји (или је бар постојала јер нисам
сигуран да ли је срушена или не) црква Св.Илије која је подигнута 1834.године и
која је укопана у земљу да не би прелазила висину које су турске власти
прописивале за хришћанске богомоље.

Van mreže Milan77

  • Stariji član
  • ****
  • Poruke: 250
  • Ugled: +9/-0
Odg: Pitajmo mrtve gde je naša zemlja
« Odgovor #11 poslato: 20.12.2014. 01:29 »
51. ГЛОБОЧИЦА код Качаника – Први пут се помиње
1389.године када га је господар Андрејаш, брат Марка Краљевића приложио
манастиру Св. Андрије код Скопља. Село је било српско православно и имало је
цркву посвећену Св. Николи која је касније разрушена. Данас у овом селу више
нема Срба.

52. Град ГЊИЛАНЕ – Данас је ово управно седиште Горње Мораве. У средњем веку
град се звао Морава и био је велики трговачки и занатлијски центар. У њему су
често боравили српски владари. Први писани помен је из 1342.године када је у
њему борави цар Душан. Под данашњим именом први пут се појављује након
Косовског боја у повељи књегиње Милице. По ису из 1455.године у Гњилану је било
41 српско домаћинство. Од средњег века овде постоји неколико цркви: једна је
вероватно била посвећена св. Петки јер се местно где се налазила и данас зове
Петковци, затим био је и манасти св. Јована који је имао велико братство што
показује калуђерско гробље. Средином 18.века Турци су разрушили манастир и на
том месту основали садашњу варош. Такође постоји и црква Св.Николе која је
саграђена на темељима неке старије цркве а више пута је спаљивана и обнављана
(задњи пут чини ми се 1983.године).

53. ГОДАНЦЕ код Глоговца – Данас је ово чисто албанско село. Под нешто
другачијим именом се спомиње 1365.године у даровници Вука Бранковића манастиру
Хиландару. У ису из 1455.године каже се да овде живи преко 30 српских породица.
До 17.веку село је имало српску цркву која је разрушена.

54. ГОЈБУЉА код Вучитрна – Налази се у подножју Копаоника. Имало је 33 српске
куће по ису из 1455.године и цркву која је била посвећена Св.Петки. На темељима
те цркве 1986.године саграђена је нова.

55. ГОРАЖДЕВАЦ код Пећи – Први пут се село спомиње у повељи краља Стефана
Првовенчаног 1220.године када је поклоњено манастиру Жича. По ису из
1485.године село има 28 српских кућа. У селу постоји и најстарија црква брвнара
у Србији подигнута у 16 веку која је посвећена Св.Јеремији. 1926.године овде је
саграђена црква Покрову Св.Богородице. Село је данас једно од српских енклава
на Космету.

Van mreže Milan77

  • Stariji član
  • ****
  • Poruke: 250
  • Ugled: +9/-0
Odg: Pitajmo mrtve gde je naša zemlja
« Odgovor #12 poslato: 20.12.2014. 01:30 »
56. ГОРИОЧ код Истока – Истој је једно од средишта у
Метохији. Оно се помиње први пут 1348.године у Светоарханђелској повељи. Усред
насеља су остаци старе цркве и гробља. Нова црква посвећена Св.Апостолима Петру
и Павлу подигнута је 1929.године. Ова црква је за време Другог светског рата
била логор у ком су албански балисти и фашисти мучили Србе након чега су их
интернирали у Италију и Албанију. Изнад Истока на месту Бела стена налази се
манастир Гориоч, који је метох Дечана. По предању и њега је подигао Стефан
Дечански (свети краљ) у захвалност Св. Нилоли што му је исцелио огореле очи и
повратио вид. Отуд име манастиру ,,Гори – оч(и),,. И овај манастир је служио
као логор у Другом светском рату. Марта 1983.године Шиптари су у манастиру
покушали да силују 73-годишњу калуђерицу. Манастир је имао богату збирку
средњевековних рукописних књига које су због сигурности однесене у Русију и
чувају се у Државној јавној библиотеци Ст. Петерсбурга.

57. ГОРЊА БИТИЊА код Урошевца – Помиње се у турском ису 1455.године као велико
српско насеље са 47 кућа. У селу се налазила и црква Св. Ђорђа. Ктиторка цркве
била је извесна Јелена. У поду су остале две мермерне плоче које подсећају на
плоче мозаичног пода краља Милутина у Хиландару. На остацима ове цркве
1920.године саграђен је нови храм. У њему је било чувано познато Призренско
јеванђеље из 13.века са 36 минијатура. Јеванђеље се загубило временом а
пронашао га је извесни антиквар Хаџи Јордан који га је продао Народној
библиотеци. Нажалост изгорело је у априлском бомбардовању Београда 1941.године.

58. ГОРЊА НЕРОДИМЉА код Урошевца – је старо и веома велико средњевековно село.
Први пут се помиње у Грачаничкој повељи краља Милутина 1311-16 године. У селу
се налазио и двор краља Стефана Дечанског у ком је писана Дечанска повеља
1330.године. Такође и цареви Душан и Урош су овде имали дворове у оближњим
тврђавама Горњи и Доњи Петрич и одатле су извесно време столовали и владали. У
порти неродимљске цркве Светих Арханђела умро је краљ Милутин 1321.године и
одатле је пренет у своју задужбину Бањску. Овде је умро и задњи владалац
Немањића цар Урош 1371.године. Тек 1705.године његово тело је пренето на Фрушку
гору у манастир Јазак. Према ису из 1455.године у селу је било 71 српкско
домаћинство. Ту је био и низ српских цркава и храмова. Манасти и црква светог
Арханђела је из 14.века. Од 1975.године изнад цркве је расло стабло црног бора
које је по предању посадио цар Душан 1336.године. У близини је и црква Успења
Свете Богородице или манастир Светог Уроша. По традицијо овај манастир крајем
14.века подигла је царица Јелена на гробу свог јединца цара Уроша.Одавде су
Урошеве мошти и пренете у Јазак. У селу се такође налазе остаци рушевина цркве
Св.Николе и три цркве непознатих светитеља.

Van mreže Milan77

  • Stariji član
  • ****
  • Poruke: 250
  • Ugled: +9/-0
Odg: Pitajmo mrtve gde je naša zemlja
« Odgovor #13 poslato: 20.12.2014. 01:31 »
59. ГОРЊА ПАКАШТИЦА код Подујева – Први пут се
помиње у ису из 1455.године када су Горња и Доња Пакаштица чиниле једно село са
33 српске куће. У 15.веку у Г.Пакаштици је постојала православна црква. 1986.године
овде је било само два а данас ниједно српско домаћинство. Село су населили
Шиптари.

60. ГОРЊЕ СЕЛО код Призрена – Први пут се помиње 1348.године. У селу се налази
црква св.Ђорђа. Мислим да тамо више нема Срба.

61. ГОТОВУША код Урошевца – Први пут се помиње 1455.године у ису као велико
село са 64 српске куће. У селу постоји црква Св. Николе из друге трећине
16.века. Друга црква је посвећена успењу Богородице.

62. ГРМОЧЕЛ код Дечана – Први пут се помиње 1330.године као једно од најбројних
дечанских села са 90 кућа и 300 мушких особа. У турском ису записана су 52
домаћинства. На данашњем гробљу католика Албанаца сачувани су темељи
православног манастира, а на грамочелском циганском гробљу могу се видети
остаци старог српског гробља.

63. ДАБИШЕВЦЕ код Приштине – Село је између Кеменице и Приштине и добило је име
по властелину Дабижаву који је 1354/55 године недалеко одатле подигао
Богородичину цркву. Шиптари се овде почињу досељавати од 1730 године. Крајем
19.века у селу је још постојала очувана али напуштена православна црква која је
касније разрушена.

Van mreže Milan77

  • Stariji član
  • ****
  • Poruke: 250
  • Ugled: +9/-0
Odg: Pitajmo mrtve gde je naša zemlja
« Odgovor #14 poslato: 20.12.2014. 01:31 »
64. ДЕВИЧ у Дреници – Овај манастир се налази
испод истоимене планине у Дреници (област у Метохији). По предању манастир је
подигао деспот Ђурађ Бранковић око 1434.године на месту где је раније сахрањен
Јоаникије Девички. Цркву је посветио Ваведењу Пресвете Богородице у спомен
оздрављења своје кћери – девице. У време Првог светског рата 1915.године док се
српска војска повлачила преко Албаније Аустријанци су уз помоћ локалних бегова
опљачкали манастир. На почетку Другог светског рата Шиптарски балисти и фашисти
су минирали цео манастирски комплекс. Обнова је почела 1947.године захваљујући
игуманији Параскеви. У томе су је често спречавали шиптарски сепаратисти који
су често њу и њене сестре монахиње пребијали, а манастир пљачкали. Ипак за 40
година њеног игумановања манастир је васкрсао из пепела. Из околине Девича у
току осамдесетих и деведесетих година због све већег притиска Шиптара иселили
су се све српске породице а сам манастир је настрадао у мартовским немирима на
Космету 2004.године.

65. ДЕСИВОЈЦЕ код Новобрдске Криве реке – налази
се у близини Косовске Каменице. Први помен му је из 1435.године. До 1780.године
овде је живело искључиво српско становништво када су се почели насељавати
Шиптари. На месту Киша (Црква) откопане су зидине старог православног храма.