Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Pitajmo mrtve gde je naša zemlja  (Pročitano 10011 puta)

Van mreže Milan77

  • Stariji član
  • ****
  • Poruke: 250
  • Ugled: +9/-0
Odg: Pitajmo mrtve gde je naša zemlja
« Odgovor #30 poslato: 20.12.2014. 01:41 »
141. ПОГРАДЈЕ код Клине – Први пут се помиње у
време Милутина 1314.године као дар овог краља задужбини Бањској. Према турским
подацима из 1455.године село је имало 30 српских кућа као и цркву Св.Врача. У
близини села су и рушевине старог града Градиште за који мештани кажу да је био
двор проклете Јерине. Постоји и брдо Јерињак са остацима још једног средњевековног
града који народ зове Јеринин град.

142. ПОДГРАЂЕ код Гњилана – налази се на десној обали Мораве на самом излазу из
Пограђске клисуре. Ово је данас шиптарско село. У прошлости као и многа друга
село је било српско о чему говори и његов словенски назив. Први пут се помиње
1395.године у повељи књегиње Милице. У селу су остаци два црквишта а у
рушевинама старог града још једне цркве. Близу села поред Мораве постоји место
које се зове Говен. По локалном предању када су Турци освојили град једна девојка
Српкиња је са тог места скочила у реку говорећи ,,нећу да говим (поштујем,
љубим) туђину, радије ћу се удавити,,

143. градић ПОДУЈЕВО – средиште жупе Лаб на Косову. Спомиње се у турским
подацима 1455.године као српско село са 43 куће. 1806.године овде је Станоје
Главаш у време Првог устанка подигао шанац према Турцима. Средњевековна српска
црква се вероватно налазила на брду Мерђезу које су Турци касније претворили у
тврђаву и граничну кулу (мерђез на турском и значи караула, утврђење). После
Првог светског рата овде је подигнута црква Св.Илији коју су шиптарски фашисти
и балисти оштетили у Другом светском рату. Обновљена је 1971.године.

144. ПОМАЗАТИН код Приштине – Први пут се помиње у ису 1455.године као
Бомазатин са 10 српских породица. 1937.године овде је подигнута нова црква
Св.Илији. Већ крајем двадесетог века Шиптари су у њој поломили врата и прозоре
а цркву тешко оштетили, међутим већ тада је у њој остао да живи само један
старац Србин који је у међувремену умро. Село данас нема српске душе.

145. ПОНОШЕВАЦ код Ђаковице – налази се у долини Рибника. Први пут се помиње
као метох Дечана у повељи кнегиње Милице из 1389.године. По подацима турским из
1485.године у Поношевцу је било 17 српских кућа и 1 муслиманска. Априла
1941.године Шиптари су у дворишту сеоске школе стрељали 22 Црногорца. Све
српске куће су тада разорене а народ протеран. Том приликом је спаљена и
разорена и нова црква. Данас у селу више нема Срба.

Van mreže Milan77

  • Stariji član
  • ****
  • Poruke: 250
  • Ugled: +9/-0
Odg: Pitajmo mrtve gde je naša zemlja
« Odgovor #31 poslato: 20.12.2014. 01:42 »
146. ПОПОВЉАНЕ код Суве реке – Први сачувани помен о селу је
из 1465.године. Крајем 19.века руски конзул је посетио ово село и цркву. Том
приликом покушао је да отклони насеље Шиптара из суседног села који нису
дозвољавали Поповљанцима да врше своје православне обреде у цркви. У селу се
налази и црква која је подигнута 1926.године.

147. ПРЕКАЗЕ код Србице – по злу чувено шиптарско село
Доње и Горње Преказе, родно место породице Јашари која је изнедрила змију Адема
Јашарија једног од оснивача ОВК. У селу је некада било преко 30 српских кућа
али су оне насилно исељене а Срби протерани до 1982.године. Од тада српска нога
није крочила у ово село све до блиставе акције МУП-а 1998.године. У селу је
остало само старо српско гробље које показује ко су староседеоци овог места.

148. ПУСТЕНИК код Качаника – Сада је ово шиптарско село које се налази у долини
Котлинске реке а подељено је на Стари и Нови Пустеник. По турском ису из
1452.године у селу је било 50 српских домова. Срби су се одржали до 18.века. На
улазу у село на истакнутом брегу стоје остаци цркве непознатог светитеља. И дан
данас на овом црквишту окупљају се Роми и Муслимани одређеним данима у години и
пале свеће и доводе болеснике на исцељење.

149. РАДАВАЦ код Пећи – налази се крај Белог Дрима у Пећком подгорју. Први пут
се спомиње 1381.године у повељи Кнеза Лазара. У турском по.пису из 1458.године
у Радавцу су уписана 24 српска домаћинства и манастир св.Спаса са 10 калуђера.
Изнад даншње хидроцентрале налазе се остаци темеља цркве а у њиховој близини и
темељи помоћних зграда и зидина дугим десетинама метара којим је манастир био
утврђен. Очувани су и остаци још једне мање цркве и великог гробља ранијег
српског становништва.

150. РАДЕША код Драгаша – још једно у жупи Гора село које је насељено
исламизираним Србима Горанцима. Први помен је из 1348.године. Из повеље из те
године се види да су у околини постојале цркве св.Николе и св.Илије. У селу су
очувани темељи старе српске цркве.

Van mreže Milan77

  • Stariji član
  • ****
  • Poruke: 250
  • Ugled: +9/-0
Odg: Pitajmo mrtve gde je naša zemlja
« Odgovor #32 poslato: 20.12.2014. 01:42 »
151. РАКИТНИЦА код Подујева – ово је некада било
српско село а последња српкса породица се иселила 1878.године. У селу је
очувана црква св. Арханђела Михаила летњег. Албанци је зову ,,киша Лазарит,,
тј. Лазарева црква јер је по предању након Косовског боја у њој заноћило тело
српског кнеза Лазара када је преношено из Приштине у Раваницу. Према
архитектонским одликама саграђена је у 14.веку. Такође постоје остаци и српског
гробља. Као што сам помену у селу више нема Срба.

152. РАКОЦ код Ђаковице – Први пут се помиње у Дечанској повељи 1330.године.
Према турским подацима из 1485.године село је имало 38 српских породица. Године
1868. руски конзул из Призрена господин Јастребов затекао је у селу развалине
српске цркве и невелико српско гробље. Данас у селу нема Срба.

153. РАТИШ код Дечана – налази се у долини Лоћанске и Дечанске Бистрице. Први
пут се помиње 1330.године када је имало 17 српских кућа. 1935.године овде су
сељаци на темељима старе подигли нову цркву али је она демолирана 1941.године
када су Шиптари алили и раселили сва српска села у Метохији. Осамдесетих година
је потпуно срушена. Око цркве је постојало гробље али данас нема ниједног
надгробног камена. Село више нема Срба.

154. РАЧА код Ђаковице – На рачанском брегу до почетка 20 века су постојали
остаци старе српске цркве. По предању када су Турци упали у рачу у цркви су
затекли калуђере са ђацима. Покушали су да их спале са вуном али се вуна
претворила у земљу и тако је настао садашњи брежуљак. У селу више нема Срба.

155. РАЧАК код Урошевца – још једно по злу познато шиптарско село и упориште из
Другог косовског боја 1998/99 године. Налази се на излазу из клисуре Црнољеве.
Помиње се први пут за време цара Душана. Турски подаци кажу да је овде постојао
манастир св.Врача. Изнад села и дана постоје остаци цркве из 14.века. Црквиште
је заштићено законом као споменик српксе културе. Иначе, ово село тј. догађаји
у њему су били један од повода НАТО агресије на нашу земљу.
Nazad na vrh Ići dole   

Van mreže Milan77

  • Stariji član
  • ****
  • Poruke: 250
  • Ugled: +9/-0
Odg: Pitajmo mrtve gde je naša zemlja
« Odgovor #33 poslato: 20.12.2014. 01:43 »
156. РАСТЕЛИЦА код Драгаша – друго по величини село
поисламизираних Срба – Горанаца у жупи Гора. Сви топоними у селу имају српски
корен. Ту је постоала црква Св.Варваре за коју предање каже да је била
манастир. Очувано је и старо српско гробље али у селу више нема Срба
православаца.

157. РЕЧАНЕ код Суве реке – Помиње се 1348.године у Душановој повељи. Међе које
су тада биле потанко обележене одржале су до данас своје називе. Сматра се да
је у међама већ тада била црква Св.Ђорђа задужбина непознатог војводе који је
ту сахрањен 1370.године. Половином 19.века црква је већ била оронула и
запуштена. У њој су шиптари затварали стоку зими, а лети им је служила као
складиште. Почетком 20 века је обновљена.

158. РЗНИЋ код Дечана – налази се на обали Дечанске Бистрице. Први пут се
помиње у Дечанској повељи 1330.године као насеље са 38 српских кућа. Већ
1485.године тај број је спао на 20 српских домаћинстава. До друге половине
19.века у Рзнићу су стајале развалине цркве Св.Срђа и Влаха, а од њеног материјала
сазидана је сеоска џамија. Овде више нема Срба.

159. РОДЕЉ код Лепосавића – налази се на обали Ибра. У селу постоји стара црква
и гробље. Иначе мештани овог села су учествовали у Првом српском устанку и
нападу на Нови Пазар 1912.године.

160. РУГОВО код Пећи – налази се на излазу из клисуре. Име је добило по
властитом словенском имену Руг који је власник и баштиник села био при
оснивању. У турском ису из 1485.године ту је било 110 мушких обвезника Срба што
значи да је село могло имати око 400 становника у то време. У селу су биле две
цркве од којих данас имамо само остатке. Село је данас насељено Шиптарима.

Van mreže Milan77

  • Stariji član
  • ****
  • Poruke: 250
  • Ugled: +9/-0
Odg: Pitajmo mrtve gde je naša zemlja
« Odgovor #34 poslato: 20.12.2014. 01:43 »
161. САМОДРЕЖА код Вучитрна – налази се у долини
Лаба на јужним падинама Копаоника. По предању српска војска се пре Косовског
боја овде причестила тј. у цркви Самодрежи. Исто предање каже да је овде
сахрањен Милош Обилић. На брду изнад цркве је дворац Вука Бранковића а по
предању ту је била и чувена Косовска вечера на којој је Лазар изрекао још
чувенију клетву. Црква у Самодрежи била је посвећена св. Јовану Претечи.
Почетком 20 века пре ослобађања села од Турака један Шиптар је од камена са
цркве направио себи воденицу док је по наредби приштинског паше олово скинуто
како би се њиме покрила џамија у суседном селу. Године 1932. на темељима старе
цркве подигнута је нова Самодрежа од белих мермерних тесаника. Међутим
шиптарски националисти и сепаратисти су је оштетили 1981.године, а већ следеће
године су пред њом убили српског младића и то на очи његове мајке.

162. СВЕТЉЕ код Подујева – По подацима из 1455.године имало је 55 српкских кућа
а записана је и црква св.Мине. 1689.године Ђакомо Кантели ди Вињола је на карти
,,Краљевство Србије,, уписао ово село као Сфителе. Карта се и данас чува у
Националној библиотеци у Паризу. Средином 18.века овде се досељавају Шиптари.
1986.године овде је остало само једно српско домаћинство а данас је село
етнички чисто и насељено Шиптарима.

163. СВИЊАРЕ на обронку Чичавице – једна од ретких српских енклава у овом делу
КиМ. Помиње се 1455.године са 14 кућа. У селу постоји црква из средњег века.

164. СИГА код Пећи – налази се у метохијском подгорју испод планине Русолије.
Ту је постојала и стара црква са зидовима који су на местима били високи и
четири метра. По предању црква је била старија и од Високих Дечана. На њеним темељима
се почела 1937.године градити црква св.Димитрија која је прекинута 1941.године.
Албанци су је демолирали за време Другог светског рата. Освећена је
1977.године. Покрај храма је и извор са лековитом водом. Очувано је и старо
српско гробље са неколико већих крстача.

165. СЛОВИЊЕ код Липљана – налази се у подножју Жеговца. Помиње се у повељама
Душана Силног 1331. и 1348.године као дар Хиландару. Сеоску цркву из 14.века
већ су у 16.веку срушили Албанци да би подигли џамију. Са друге цркве св.Николе
из 14 века су скидали камење и продавали га компанији за зидање железничких
мостова која је између 1871-73 градила косовску железничку пругу. У планини је
и манастир Св.Ђорђа из 14.века. Њега је у 19.веку срушио самозвани господар
Косова Јашар паша Џинић, пореклом Шиптар, да би од његовог камења градио
мостове на Ситници.

Van mreže Milan77

  • Stariji član
  • ****
  • Poruke: 250
  • Ugled: +9/-0
Odg: Pitajmo mrtve gde je naša zemlja
« Odgovor #35 poslato: 20.12.2014. 01:44 »
166. СМИРА код Витине – налази се у подножју Скопске Црне
Горе. Први пут се спомиње 1308.године као дар Милутина хиландарском пиргу
Хрусија. Храм Вазнесења или цркву Спасову подигао је грачанички и новобрдски
митрополит Никанор у 16.веку. Друга црква у Смири била је посвећена Симеону
Мироточивом. Постојала је и трећа црква али се не зна коме је посвећена. Данас
се на џамији у Смири налази узидана камена плоча са ћириличним текстом која је
свакако донета са једне од ових цркава.

167. СОКОЛИЦА код К.Митровице – Соколица је у ствари назив за брдо и цркву
Покрова свете Богородице у селу Бољетину. Ово село је 1455.године имало 21
српски дом. Манастир са црквом је подигнут у 14.веку као задужбина непознатог
ктитора. Припрата је касније дорађена. У соколичкој цркви се такђе чува
изузетно ретка и вредна мермерна статуа Богородице која седи на престолу са
малим Христом у крилу. Статуа је из 14.века и дело је приморских мајстора који
су настојали да се приближе византијској уметности. Првобитно се статуа
налазила у Бањској. По предању она је долетела, стала на једну стену и позвала
народ да јој ту подигне храм што је и учинио српски живаљ. Иначе у овом селу од
1967.године нема више Срба. Наиме, тада су Шиптари ископали и оскрнавили и
последњи српски гроб.

168. СОЧАНИЦА код Лепосавића – ово је старо село
разбијеног типа. Први пут се помиње 1315.године као дар Милутина Бањској. У
засеоку Сочанице налази се црква Усековања св.Јована Претече. Црква је подигнута
1863.године на старим темељима из средњег века. Подигнута је на инсистирање
тадашњег сочанског кнеза кога су већ следеће године убили Шиптари. Такође у
непосредној близини су остаци и цркава Св.Петке и св.Причести. Изнад села је
стари град Галич који помиње и византијски историчар Јован Кинам, летописам
цара Манојла Комнена. У Сочаници су и остаци римског провинцијског центра
Муниципијума из 2 века пре нове ере.

169. градић СРБИЦА у Дреници – веома важно средиште у Метохији. Ова варош је
основана 1924.године (није средњевековно место) од стране око 30 српских
породица. У насељу постоји српско гробље и споменик палим и мучки убијеним
борцима против албанских балиста у Другом светском рату. Србица је данас
албанска варош.

170. СРЕДСКА у Средачкој жупи – Помиње се 1348.године у повељи цара Душана. У
селу постоје остаци цркве св.Петке и цркве св.Ђорђа, као цркве св.Богородице из
16.века. Осим њих ту је и нешто млађа црква св.Николе из 1875.године.

Van mreže Milan77

  • Stariji član
  • ****
  • Poruke: 250
  • Ugled: +9/-0
Odg: Pitajmo mrtve gde je naša zemlja
« Odgovor #36 poslato: 20.12.2014. 01:45 »
171. СТАГОВА код Качаника – налази се у долини
Неродимке. Помиње се у турским белешкама као српско село. Албанци се овде
досељавају око 1700.године. Данас у селу више нема Срба а остали су само остаци
српског гробља и напуштене цркве.

172. СТРАЖА код Качаника – налази се у подножју највишег шарпланинског врха. У селу
је некада постојала православна црква и гробље, али је по насилном исељење Срба
и Македонаца све то запустело. Данас је ово шиптарско село.

173. СУВА РЕКА градић – налази се у Призренском подгорју. Први спомен је из
1465.године. Познати Млечанин ди Вињола је 1689.године уврстио на своју карту
коју сам већ горе поменуо. Руски конзул је у 19.веку овде затекао само девет
кућа православних Цигана. У месту је постојала стара српска црква која је
срушена и српско гробље. Изнад на брегу је била испсноца и монашка ћелија али
су је Турци претворили у текију. Данас нема Срба у Сувој реци.

174. СУВО ГРЛО код Истока – налази се у Метохијском подгорју на 15 км од
Истока. Некад се звало Срма Грло по оближњем руднику срме (сребра). Први пут се
помиње крајем 13.вака у време краља Милутина. Тада је село било средиште мање
жупе а у њему се налазила црква св.Богородице. За време Турака из 1485.године
ово је било средиште нахије са преко 15 села. Укупно је тада имало 126 српских
кућа. У селу су сачувани остаци неколико сакралних објеката. Најстарија црква
је саграђена у време Милутина и била је посвећена Богородици. Вероватно из
истог времена је и црква Ваведења Богородице. Ту су још остаци цркава
Св.Николе, Св.Арханђела и Св.Јована, као и више црквишта непознатог имена. На
једном вису стоје остаци ,,калуђерског града,, а у шуми су и рушевине старог
градића. Данас је ово место једно од ретких српских енклава овог краја.

175. ТОПОЛНИЦА код Новобрдске Криве реке – село је смештено у доњем току Криве
реке. У повељи манастира Грачанице 1321.године Тополница је била назив за читав
крај Новобрдске криве реке. У 16. и 17.веку област се називала Анђелова
Тополница по тесалијском кнезу Михаилу Анђелу који е по паду Тесалије склонио у
Ново Брдо, оженио Српкињом и вероватно постао господар жупе Тополнице. Његови
синови Михаило и Махмуд Анђеловићи су дошли до високих достојанстава први у
српској а други у турској војсци. Албанци овај крај насељавају теко посел 1700.
године да би већ до 1880.године потиснули све староседеоце – Србе. У овом селу
су уништили све српске гробове 1985.год.

Van mreže Milan77

  • Stariji član
  • ****
  • Poruke: 250
  • Ugled: +9/-0
Odg: Pitajmo mrtve gde je naša zemlja
« Odgovor #37 poslato: 20.12.2014. 01:46 »
176. УБОЖАЦ код Новобрдске криве реке – Убожац или Рђавац је
назив манастира у области код Новог брда. Манастир је саграђен у 14.веку у
време Милутина као задужбина светогорског старца Исаије. Овај свети човек је
био саветник и Душана и Лазара. Познат је као преводилац на српски дела
Дионисија Ареопагита и као ауотор извештаја о српском поразу на Марици
1371.године. Сматра се да је својим родитељима, властелинима краља Милутина,
подигао овај манастир са црквом Ваведења св. Богородице. Осим старца Исаије
овде су биле похрањене и мошти патријарха Саватија, оснивача манастира Пиве у
Црној Гори. Манастир је страдао 1690.године у време аустријске најезде која је
изазвала сеобу Срба под Арсенијем Чарнојевићем.

177. пећине испоснице УЉАРИЦЕ – то је назив за две пећине испоснице изнад слапа
Мируше. Велика пећина је из 14.века а настала је зазиђивањем улазне стране
пећине. Ту су нађени и фрагменти фресака. Двадесет метара даље је и Мала пећина
до које се стиже узаном стазицом уклесаном у стени. Основа ове испоснице је
свега метар пута метар ипо. И овде је постојао живопис али су га готово потпуно
уништоли шиптарски пастири из суседних села.

178. УЊЕМИР, Добра вода код Клине – село Уњемир или Добра вода налази се у Прекорупљу
код Клине. Помиње се у повељи из 1330.године. Ту је 1455.године било 12 српских
кућа. У овом селу је рођен Петар Коришки у 13.веку. На брду изнад села су
остаци цркве Св.Апостола Петра и Павла, познатије као Петровица. Подигнута је у
13.веку. У Уњемиру су и остаци једног црквишта. Последња српска породица се
одавде одселила 1968.године тако да је село данас насељено Шиптарима.

179. град УРОШЕВАЦ – ово је једно од средишта на југу
Косовског поља. У самом граду више нема Срба. Шиптари га зову Феризај.

180. ХОЧА ЗАГРАДСКА код Призрена – налази се на обали Призренске Бистрице. Први
пут се помиње у повељи 1348.године. До краја 18.века овде је постојала црква
св.Николе. Јужно од села, у брдима налази се пећина испосница која је преградом
претворена у цркву. Данас у селу више нема Срба.

Van mreže Milan77

  • Stariji član
  • ****
  • Poruke: 250
  • Ugled: +9/-0
Odg: Pitajmo mrtve gde je naša zemlja
« Odgovor #38 poslato: 20.12.2014. 01:47 »
181. ЦРЕПУЉА у Ибарском Колашину – налази се
испод Мокре горе. У њој постоји црква из 14.века посвећена кнезу Лазару. По
традицији цркву је подигла властелинска кћер, девојка, из захвалности за
чудотворно оздрављење од непознате болести. Црква је сада посвећена светом
Николи. Храм је више пута обнављан.

182. ЦРКОЛЕЗ у Метохијском подгорју – први пут се помиње 1395.године у повељи
књегиње Милице. Према турским подацима из 1485.године овде је уписано 47
српских кућа. 1943.године балисти и фашисти су спалили цело село а Србе су
одвели у логор у Ракошу. Тада су покушали да запале цркву али је нека старица
успела на време да угаси пожар. Црква је била посвећена св.Јовану.

183. ЦРНОБРЕГ код Дечана – Први пут се јавља под именом Чрнобрег 1330.године.
По ису из 1485.године имало је 19 српских и 1 један муслимански дом. У селу
постоје две цркве: св.Николе и св. Георгија.

184. ЧАБИЋИ код Клине – Помиње се у хрисовуљама из Дечана 1330.године као село
са 200 српских кућа. Село је имало свог златара, ковача, десет ова. Већ тада је
постојала и црква св.Петра. По турским подацима из 1455.године број српских
кућа у селу се смањио на 67. У новије време (17.век) изграђена је у селу и
црква св.Николе. Деведесетих година 20.века Шиптари су више пута скрнавили
цркве и гробља у селу.

185. ЧЕЧЕВО у Ибарском Колашину – 1455.године имало је 10 српских породица.
Црква је посвећена св.Петки а подигнута је 1938.године на темељима старије и
веће цркве која је постојала у 14.веку. Код ње су се одржавали зборови народа
кроз векове.

Van mreže Milan77

  • Stariji član
  • ****
  • Poruke: 250
  • Ugled: +9/-0
Odg: Pitajmo mrtve gde je naša zemlja
« Odgovor #39 poslato: 20.12.2014. 01:47 »
181. ЦРЕПУЉА у Ибарском Колашину – налази се
испод Мокре горе. У њој постоји црква из 14.века посвећена кнезу Лазару. По
традицији цркву је подигла властелинска кћер, девојка, из захвалности за
чудотворно оздрављење од непознате болести. Црква је сада посвећена светом
Николи. Храм је више пута обнављан.

182. ЦРКОЛЕЗ у Метохијском подгорју – први пут се помиње 1395.године у повељи
књегиње Милице. Према турским подацима из 1485.године овде је уписано 47
српских кућа. 1943.године балисти и фашисти су спалили цело село а Србе су
одвели у логор у Ракошу. Тада су покушали да запале цркву али је нека старица
успела на време да угаси пожар. Црква је била посвећена св.Јовану.

183. ЦРНОБРЕГ код Дечана – Први пут се јавља под именом Чрнобрег 1330.године.
По ису из 1485.године имало је 19 српских и 1 један муслимански дом. У селу
постоје две цркве: св.Николе и св. Георгија.

184. ЧАБИЋИ код Клине – Помиње се у хрисовуљама из Дечана 1330.године као село
са 200 српских кућа. Село је имало свог златара, ковача, десет ова. Већ тада је
постојала и црква св.Петра. По турским подацима из 1455.године број српских
кућа у селу се смањио на 67. У новије време (17.век) изграђена је у селу и
црква св.Николе. Деведесетих година 20.века Шиптари су више пута скрнавили
цркве и гробља у селу.

185. ЧЕЧЕВО у Ибарском Колашину – 1455.године имало је 10 српских породица.
Црква је посвећена св.Петки а подигнута је 1938.године на темељима старије и
веће цркве која је постојала у 14.веку. Код ње су се одржавали зборови народа
кроз векове.

Van mreže Milan77

  • Stariji član
  • ****
  • Poruke: 250
  • Ugled: +9/-0
Odg: Pitajmo mrtve gde je naša zemlja
« Odgovor #40 poslato: 20.12.2014. 01:48 »
190. манастир БАЊСКА код К.Митровице – посвећен је св.Стефану и грађен је у
време Милутина 1313-17 године. Милутин је као један од најмоћнијих владара
Балкана и Европе у то време Бањску наменио себи као свој гроб. Међутим после
Косовске битке тело му је пренето у Трепчу а потом 1460.године у бугарски град
Софију. Дуго је вођена препирка са Бугарима да нам врате тело светог краља.
Бањска је почела пропадати јако рано: већ у 15.веку пожар је уништио већи део
комплекса а у другој половини истог века је запустео. Султан је у 16.веку
наредио да се манастир разори. Скоро сасвим срушена црква Св.Стефана је
адаптирана у 19.веку и служила је као џамија до Првог светског рата.
Реконструисана је 1939. и 1990.године. Манастир је један од ретких са сачуваном
оснивачком повељом. Из ње се види да је приликом оснивања манастиру подарено 75
села и 8 катуна. Како је био предвиђен за краљевску гробницу укинута је
епископија и проглашен је за ставропигион или ти Царску лавру, четврту по рангу
у држави (иза Студенице, Милешеве и Сопоћана). Градњом је руководио каснији
српски архиепископ Данило Други. У средњем веку Бањска је важила за најлепши
српски манастир. Изграђен је у рашком стилу који је примењиван за све Царске
лавре од Стефана Немање до Душана. По жељи Милутина изграђен је да подсећа на
Студеницу. Бањска је својевремено било и ризница тј. најбогатији манастир у ком
се чувало државно злато.

Van mreže Milan77

  • Stariji član
  • ****
  • Poruke: 250
  • Ugled: +9/-0
Odg: Pitajmo mrtve gde je naša zemlja
« Odgovor #41 poslato: 20.12.2014. 01:49 »
191. БОГОРОДИЦА ЉЕВИШКА, црква у Призрену –
Саграђена је у 10.веку за време Византије као катедрална црква Призрена и самим
тим била је седиште епископије а посвећена је Успењу Богородице. Црква је
страдала у 12.веку за време сукоба Стефана Немање и Манојла Комнина тј.Србије и
Византије. Пошто је од 1214.године Призрен са околином прикључен Србији овај
крај је пао под контролу српске духовне власти нарочито после осамостаљења
цркве 1219.године. Тада је црква прво адаптирана српској архиепископији а
1306.године и потпуно обновљена. После проглашења српске цркве за Патријаршију
Богородица Љевишка је уздигнута на чин митрополије. Турци су је разорили
1455.године када су јој одузета имања. После друге сеобе Срба под Арсенијем
Јовановићем Шакабентом црква је запустела. Турци су јој дозидали минарете и
преградили унутра и начинили је џамијом. Поново постаје православни храм након
ослобођења 1912.године а минарети су срушени 1923.године.

192. БОГОРОДИЦА ХВОСТАНСКА у Пећи – ово је било црквено седиште и за време
Византије. Када се српска црква осамосталила и Богородица хвостанска је постала
седиште епископије и то Хвостанске. 1381.године уздигнута је на ранг
митрополије. После обнављања Патријаршије 1557.године постала је црквено
средиште. Након Велике сеобе Срба манастир је почео пропадати. Од материјала са
цркве грађене су џамије по суседним селима. У 19.веку већ је била потпуно у
рушевинама а почетком 20.века једва су се распознавали темељи.

Van mreže Milan77

  • Stariji član
  • ****
  • Poruke: 250
  • Ugled: +9/-0
Odg: Pitajmo mrtve gde je naša zemlja
« Odgovor #42 poslato: 20.12.2014. 01:49 »
193. ГРАЧАНИЦА манастир у истоименом селу код Приштине –
посвећен је Успењу Богородице у представља ремек дело како српске тако и све
хришћанске архитектуре и уметности. Подигнут је 1310.године у седишту
византијске епископије Улпијане. Градио га је Милутин, највећи донатор међу
владарима у Србији. Одмах по изградњи постаје седиште липљанских епископа а
касније грачаничких и новобрдских епископа и митрополита. 1383.године приликом
упада Турака изгорео му је пирг са књигама. После пада Новог брда 1455.године
новобрдски митрополит спас из Грачанице тражи у Србији која још није
настрадала. Почиње пропадати крајем 17.века. Данас је један од најважнијих
српских манастира и центар велике српске енклаве у централном Космету.

194. ДЕЧАНИ манастир – је задужбина пре свега Стефана Дечанског али га је
завршио његов син Душан Силни. Црква је посвећена Христу Пантократору а са
градњом се започело 1327.године да би се завршило 1335.године (Дечански је умро
1331.године). Дечанском повељом из 1330.године добија огромне поседе које губи
након Косовског боја. Поседи су опет враћени 1397.године повељом књегиње Милице
и њених синова Стефана и Вука. Након 1455.године када је цело Косово пало под
Османлијску власт Дечани су се ипак одржали. Поново је ојачао након обнављања
Патријаршије и његов успон траје све до великих сеоба Срба.

Van mreže Milan77

  • Stariji član
  • ****
  • Poruke: 250
  • Ugled: +9/-0
Odg: Pitajmo mrtve gde je naša zemlja
« Odgovor #43 poslato: 20.12.2014. 01:50 »
195. град ПЕЋ, престоница Метохије – Први пут се
помиње под овим именом 1202.године. У средњем веку постоја седиште
архиепископије па патријаршије. Он је био културни центар српске средњевековне
државе. У Пећи и околини постоји огроман број манастира и цркви: манастир
Св.Николе из 14.века, у Тавору је боравио патријарх Пајсије, св. Саве српског у
Лизици из 14.века, црква Ружица је била на месту данашње Бајракли џамије коју
Срби и данас зову Ружица џамија (име по ружичастој боји камена од које је
сазидана црква, уништио је турски султан Мехмед Освајач а њени калуђери су на
падинама Калемегдана у Београду подигли истоимену цркву), затим црква Ивановац
посвећена св.Николи, црква св.Петке, св.Глигорија, женски манастир Кенавија,
капела св.Василија, као и велики број испосница. У самом граду постоје и два
веома стара српска гробља: прво на брегу Једрењак које су Турци порушили и ту
саградили војно утврђење на северу Пећи, и друго веома старо које је уништено
након другог светског рата од стране Шиптара. У граду данас живи јако мали број
Срба а некада их је било око 40000. Ту углавном данас живе досељеници из
Албаније.

196. ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА – Патријаршија је целина од четири цркве од које су три
повезане заједничком припратом. Прва и главна је црква Св.Апостола коју је
подигао архиепископ Арсеније Први средином 13.века. Они одмах постају ново
седиште архиепископије (некада било у Жичи). То је било и неопходно пошто је
старо средиште било оштећено у најезди Монгола 1242.године тако да је средиште
цркве пребачено у средиште државе (у средиште државе! Косово је у 13.веку
било
центар Србије) у околину Пећи по сагласности краља Уроша Првог. Другу цркву
посвећену Св.Димитрију подигао је архиепископ Никодим 1320.године уз северну
страну Св.Апостола. Трећа црква посвећена је Богородици Одигитрији и саграђена
је уз јужну страну св.Апостола. Ктитор цркве је био архиепископ Данило Други.
Осим ње ту је подигао и малу црквицу Св.Николе, заједничку припрату за све три
цркве и пирг испред припрате. Патријаршија је вековима културно и духовно
седиште Срба и без обзира што се тренутно не налази на територији коју
контролишу Срби она јесте и биће стожер окупљања Срба на овим просторима.

Van mreže Milan77

  • Stariji član
  • ****
  • Poruke: 250
  • Ugled: +9/-0
Odg: Pitajmo mrtve gde je naša zemlja
« Odgovor #44 poslato: 20.12.2014. 01:50 »
197. град ПРИЗРЕН – налази се на југу Метохијске котлине. У
византијским списима се спомиње као Приздријана а од 11.века овде је седиште
епископије. Град су Срби освојили и наследили од Византијаца. То је било
1214.године. Као град у Србији он доживљава процват. У 14.веку се чак ту
налазила и престоница државе. После изумирања династије Немањића град прелази у руке обласне властеле
Балшића а потом и Бранковића. Турци га освајају 1455.године. Након велике сеобе
Срба 1690.године град је запустео да се на градским трговима кажу чак косила и
трава. У 19.веку био је седиште разних конзула. 1912.године је ослобођен од
Турака. Почетком другог светског рата Шиптари уз помоћ Немаца владају њиме све
до 1944.године. Унутар тврђаве, у самом граду као и у околини постоји низ
српских цркви: св.Спаса одмах испод Тврђаве и задужбина је Душановог властелина
Младена Владојевића. Први пут се спомиње 1348.године. Затим црква светог Николе
у центру старог дела Призрена, у такозваној Папаз чаршији. Задужбина је
Драгослава Тутића и саграђена је 1331.године. Затим црква св.Николе Рајкова
која је задужбина Рајка Киризмића и изграђена је пре 1361.године. Црква
св.Ђорђа Руновића која се налази у дворишту Саборне цркве у Призрену. Подигнута
је у 15.веку као задужбина породице Руновић. Затим црква св.Димитрија која се
налазила на месту данашње католичке цркве посвећене Богородици. Први пут се
помиње крајем 13.века. Затим црква Св.Николе Кораћева је саграђена у 14.веку у
некадашњој Терзи махали. Одржавала је породица Кораћ чији се један огранак
породице потурчио и цркву претворио у џамију. Затим и значајна Саборна црква
Св.Ђорђа која је грађена између 1855 и 1887.године. У околини постоје још многе
цркве али чак ни рушевине нису остале а за њих знамо само из помена. Иначе у
самом граду данас живи тек десетак Срба који су смештени у Богословији а њихов
круг кретања је око 50 метара. Да ли је то живот?