Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Српски ђенерали и војводе  (Pročitano 4288 puta)

Na mreži Max

  • Opšti urednik
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 714
  • Ugled: +81/-0
Odg: Српски ђенерали и војводе
« Odgovor #15 poslato: 07.10.2014. 15:02 »
Божидар Терзић

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Рођен је 7. септембра 1867. у Горњем Милановцу. Школовао се у Горњем Милановцу и Крагујевцу. Војну академију је завршио 1894, да би школовање наставио у Немачкој, служећи у пољској артиљерији и Померанском артиљеријском пуку. Носилац је 8. домаћих ордена, Медаље за војничке врлине, Споменице краља Петра, ратова 1912−1913 и 1914−1918, као и Албанске споменице. Одликован је и од стране Француске, Италије, Енглеске, Румуније, Пољске и Грчке. Умро је 29. септембра 1939. у Београду.

По објави рата Аустроугарске, јула 1914. ратним распоредом је постављен за начелника Штаба 1. армије. Убрзо је премештен на чело Шумадијске дивизије 1. позива, са којом је учествовао у пробоју у Срем, септембра 1914. Овом јединицом командује и у Колубарској бици, у саствау 2. армије, а затим и у борбама за ослобођење Београда 1914. У јесен 1915. ова дивизија, под његовом командом, водила је борбу код Пирота а затим код Смедерева. Пред надмоћнијим непријатељем и она је одступила преко Црне Горе и Албаније до Скадра. Ту је Божидар Терзић преузео нову дужност. Реконструкцијом кабинета Николе Пашића, 6. децембра 1915. постављен је за војног министра, заменивши на тој дужности Радивоја Бојовића. Ову дужност обављао је све до 31. маја 1918, када је дао оставку. 
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Na mreži Max

  • Opšti urednik
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 714
  • Ugled: +81/-0
Odg: Српски ђенерали и војводе
« Odgovor #16 poslato: 07.10.2014. 15:05 »
Паул Штурм (Павле Јуришић)

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


 Рођен је 10. августа 1848. у Герлицу (Лужичка област, Немачка). Војно образовање је стекао у Војној академији у Бреслау (Пруска) и Ратној академији у Нансију (Француска). У Немачкој је крштен као Паул Штурм. По доласку у Србију са братом Еугеном, такође официром, 1876. године променио је име у Павле, а презиме у Јуришић (превод немачког презимена Штурм). Учествовао је у српско-турским ратовима 1876−1878 и српско-бугарском рату 1885−1886. Био је ађутант краља Петра. У ратовима 1912−1913, одиграо је значајне улоге, поготово у Кумановској бици.  Носилац је 12. домаћих ордена, Златне и Сребрне медаље за храброст, Медаље за војничке врлине, Златне медаље за ревносну службу у ратовима, Споменице рата за ослобођење и независност 1876−1878,  споменице ратова 1876−1878, 1885, 1912−1913, 1914−1918, Споменице гарде и Албанске споменице, и одликовања од стране Јапана, Енглеске, Француске, Аустрије, Грчке, Пруске, Турске, Белгије, Русије, Италије. Умро је 13. јануара 1922. За собом је имао 56 година војничке службе и учешће у 7 ратова.

Врховна команда му на почетку Првог светског рата указује велико поверење, поставивши га за команданта 3. армије, чији је задатак био да на западу Србије, на простору Обреновца, преко Шапца, Мачванске Митровице, Лознице, до Љубовије, затвара и брани границу. Захваљујући њеним борбеним дејствима створени су услови за извођење операција на Церу. Прелазећи из одбране у напад, ова армија је у другој половини августа 1914. избила на Дрину, а у септембру је учествовала у борбама на Мачковом камену. У Колубарској бици, у новембру и децембру, 3. армија је под Штурмовом командом држала централни део фронта, а у офанзиви у децембру садејствовала је 1. армији у слому аустроугарских трупа. По завршеној Колубарској бици, јединице 3. армије ослободиле су Београд, 15. децембра, након тринаестодневне окупације. У окторбру 1915. јединице 3. армије браниле су дунавску обалу. После огорчених петнаестодневних борби, српске трупе су се повукле ка унутрашњости и Косову. Штурмова 3. армија се повлачила правцем Пећ – Андријевица – Подгорица – Скадар – Љеш − Драч. Последња је напустила Пећ 6. децембра 1915. и штитила одступницу српској војсци. Штурм је успео да приликом повлачења кроз Албанију 3. армији попуни људство, па је са својим јединицама прешао на Крф. У марту 1916, Штурм је, на позив генерала Сараја, са групом виших официра прешао у Солун. По преласку на солунско ратиште, у априлу и мају, 3. армија посела је фронт на линији од Кајмакчалана до пута Баница – Лерин. У другој половини августа 1916. учествовала је у борбама на Кајмакчалану, и тада је дошло да смене Штурма са генералом Васићем. Штурм је у октобру исте године отишао у Русију да помогне генералу Живковићу у сређивању Добровољачког корпуса. Почетком 1917. се преко Јапана вратио у Солун, да би се крајем марта нашао на дужности канцелара Краљевских ордена. На тој позицији остаје још три године након рата.
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete