Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Juriš prema otadžbini  (Pročitano 1335 puta)

Van mreže marko313

  • Stariji član
  • ****
  • Poruke: 455
  • Ugled: +60/-0
  • Pol: Muškarac
Juriš prema otadžbini
« poslato: 16.09.2014. 17:46 »
Na današnji dan 1916. godine, početkom bike na Kajmakčalanu, srpska vojska krenula je, posle povlačenja preko Albanije i priprema na Krfu, u Srbiju.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Treća ratna godina donela je nekoliko krupnih događaja: krajem februara 1916. počela je bitka kod Verdena u kojoj su Francuzi, uz 150.000 mrtvih za šest meseci rovovske bitke, uspeli da se odbrane. Nemci su poraz platili s isto toliko života. Pomorska bitka za Jutland, 31. maja, donela je stratešku prednost Velikoj Britaniji. Od juna do avgusta ruske trupe porazile su turske snage na Kavkazu, a potom i austrougarsku vojsku na Karpatima. Jula je počela i bitka na Somi, koja je odnela 60.000 života vojnika pod britanskom zastavom, a završena je tek u novembru.

U međuvremenu, Saveznici su od Srbije tražili da njena vojska, posle Albanije i Krfa, krene u ofanzivu. Uprkos ogromnim gubicima, iscrpljenosti i manjku naoružanja, srpska vojska pohitala je nazad, u otadžbinu. Prema Kapiji slobode, kako je Kajmakčalan bio poznat u Srbiji, predvodili su je vojvoda Živojin Mišić i komitski vojvoda Vuk (Vojin Popović), uz pomoć francuskih, ruskih i crnogorskih trupa pod vođstvom generala Morisa Saraja. Bugarska vojska, koja je taj isti Kajmakčalan znala kao Borisov grad, ušančila se u rovovima pod vođstvom Klimenta Bojađijeva.

Osvajanje Kajmakčalana počelo je jurišom Srba. Bugari su bili u rovovima i utvrđenjima u planinama, ali je Prva sprska armija uspela posle osam dana da zauzme vrh Sveti Ilija (2.521 m), uprkos baražnoj vatri bugarske artiljerije. Taktički, Srbija je ovom pobedom povratila samopouzdanje, ali ona strateški nije mnogo značila silama Antante ― ubrzo je nastupila zima i veći pokreti trupa prema severu nisu bili mogući. Srpske i francuske snage ipak su osvojile Bitolj, već 19. novembra. Srpska vojska izgubila je oko pet hiljada ljudi (poginulih, ranjenih i nestalih), a među poginulima bio je i komandant Dobrovoljačkog odreda Vojvoda Vuk. Samo Drinska divizija ostala je bez tri četvrtine vojnika u bici.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Čuvena osmatračnica sa Kajmakčalana volovskim kolima je u delovima prevezena u Beograd i ponovo sastavljena u tada Dvorskom parku, sada Pionirskom, a okrenuta je prema velikoj kamenoj zgradi pošte. Na ovom spomeniku nalaze se imena svih najvažnijih srpskih generala koji su komandovali u Prvom svetskom ratu.

Na Kajmakčalanu je srpska vojska još tokom rata počela da podiže kosturnicu, a 1921. godine podignuta je spomen-crkva na vrhu Sveti Ilija. Kralj Aleksandar Karađorđević dao je da se postavi ploča u spomen-kapeli na kojoj su uklesane ove reči:

„Mojim div-junacima neustrašivim i vernim, koji grudima svojim otvoriše vrata slobodi i ostaše ovde kao večni stražari na pragu otadžbine.”
 
U ovoj spomen-kapeli nalazi se i urna u kojoj je 1928. godine bilo sahranjeno srce dr Rudolfa Arčibalda Rajsa, velikog prijatelja Srbije.
 
Kajmakčalan je danas granica između Makedonije i Grčke. Prema makedonskom narodnom predanju, naziv ovog vrha na planini Nidže znači „Najbolji lopov” od turskih reči „kajmak” (najbolji) i „čalam” (krađa, lopovluk), a priča kaže da je najboljeg lopova, pošto je zakopao blago na vrh brda, vođa lopovske družine ubio i sahranio ga pored blaga, da ga „zauvek čuva”. U osmanskoj Turskoj Kajmakčalan je nazvan tako zbog svog snežnog vrha kojim je pokriven tokom većeg dela godine, kao kajmakom.

N. M.
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

broj: 3266, 12. 09. 2014.