Za pisanje u proslosti koristili su razne predmete.Uglavnom sve ono što su mogli da nađu u prirodi. Koristili su kamenje, kosti, glinu, drvo, vosak, tkanine, kožu, papirus.

Kamen

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Kamen su koristili kao materijal za pisanje još u paleolitu. Najstariji petroglifi uklesani u stene na zidovima pećina otkrivene su u Severnoj Evropi, Africi i Australiji. Mnogo zapisa je ostalo sačuvano na nadgrobnim spomenicima i pokretnim kamenim pločama.

Kosti

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete



Kosti životinja spadaju u vrlo stare materijale za pisanje. Koristili su životinjske kosti, oklope kornjača, školjke itd... U Rimu je početkom nove ere bilo dosta popularna i skupa slonova kost. Bogati Rimljani su imali i knjige napravljene od tankih ploča baš ovih kostiju. Isto tako, kod primitivnih naroda zapisi na kostima koristili su u vradžbinama i dugim obredima.

Glina

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Glina je bila glavni pisaći materijal koji se upotrebljavao u Mesopotamiji. U toj plodnoj rečnoj dolini, glinu su za pisanje koristili Sumerci i Vavilonci. Kasnije su glinu po ugledu na njih koristili i Hetiti, Persijanci, Grci...

 Za pisanje su koristili glinene tablice oko 2cm debljine, a visine oko 16-25cm, koje su nakon utiskivanja znakova, sušene na Suncu ili pečene u pećima. Prednost ovog materijala je u tome što je trajna. Jedno delo pisano na glinenim pločicama sadržalo bi više desetina pločica. Da bi znali redosled pločitca, obeležavali su ih, tkz. kustodama koje su čuvale red u tablicama.

Drvo

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Drvo kao materijal za pisanje korišćen je u više oblika. Prvo lišće, kao jeftin materijal koji se uvek mogao naći u prirodi, a upotrebljavali su ga i Grci i Rimljani, ali i mnogi drugi. Na lišću se pisalo četkicom. Koristili su i koru drveta - liku. Najčešće su koristili koru lipe, breze i bambusa.