Istorija > Paleolit - starije kameno doba

Pećinsko slikarstvo

<< < (3/3)

Milan77:
Jedna od tri pronađene pećine u Crnoj Gori nalazi se na planini Vezirova brada u blizini Gusinja. Na 1300 metara nadmorske visine u izuzetno nepristupačnoj pećini – može se videti belom bojom nacrtan prizor lova na jelene. Ovaj crtež nastao je u 8. veku pre nove ere i to je za sada najstariji pronađeni crtež iz tog doba.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Gravura na kamenom bloku

Na planini Popadija, nedaleko od Gusinja, u blizini planinskog katuna Volušnica, pronađena je gravura na kamenom bloku. Na njoj je prikazana scena borbe muškarca i žene sa vukom koji je napao dete. Pretpostavlja se da ova gravura, nazvana „Velika majka“ (Magna mater), potiče iz srednjeg bronzanog doba, oko 600 godina pre nove ere.

Milan77:
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


’’Praistorijska umetnost na steni predstavlja do sada najveće svedočanstvo o umetničkim, spoznajnim i kulturnim počecima čovečanstva... Trebalo bi, pre svega, odbaciti predrasude o poreklu ove umetnosti. Ona se nije iznenada pojavila, već se postepeno razvijala, sa kognitivnim sazrevanjem ljudske vrste. U vreme kada se čuvena pećinska umetnost pojavila u Francuskoj i Španiji, već je duga umetnička tradicija postojala u južnoj Africi, Levantu, istočnoj Evropi, Indiji, Australiji i, bez sumnje, u mnogim drugim zemljama u kojima ona još nije dovoljno istražena’’. (Bednarik G. Robert, UNESCO Glasnik, br 4, 1998, Pariz).

Do danas je u preko 120 zemalja širom sveta pronađeno ukupno preko 500 lokacija sa praistorijskim slikama ili gravurama na steni. Uglavnom se radi o plitkim ili dubokim pećinama, pošto su dela koja su rađena na otvorenim stenama relativno brzo propadala, usled dejstva prirodnih sila. 

Najranija pećinska umetnost za koju se zna nastala je pre oko 200-300.000 godina, u Indiji, u prebivalištima prvih ljudi. Pre 250-300.000 ljudi stvaraju umetnost u pećinama današnjeg Izraela. U Evropi su se slična dela pojavila pre oko 150.000 godina. Kasnije  nastaju umetnička dela u Sibiru,  Australiji, u obe Amerike... Tadašnji ljudi su već imali jezik, koji im je omogućavao savršenu komunikaciju. U to doba čovek se već, osim po kopnu, veoma uspešno kreće i po vodama (ima dokaza o plovidbama morima i okeanima, dugim i do 180 km).                     

Tokom paleolita ljudi su naseljavali uglavnom samo pliće pećine ili ulazne delove dubokih pećina – tj. samo oni prostori u koje je dopiralo dnevno svetlo služili su im kao stanište za svakodnevni život. Duboke pećine, međutim, zbog uslova koje u njima vladaju (nedostatak dnevne svetlosti i prisustvo visokog nivoa ugljendioksida), nisu bile pogodne za dugi boravak ljudi, nego su uglavnom predstavljale svetilišta.

’’Sposobnost da izrazi, simbolizuje imaginarni svet kroz upotrebu veoma različitih sistema simboličkih normi, odražava jedinstvenost kulturnih karakteristika ljudskih zajednica i specifičnost njihovih jezika, običaja, verovanja, mitova i bogova.’’ (Vialu Deni, UNESCO Glasnik, br 4, 1998, Pariz).

(Eho)

Navigacija

[0] Indeks poruka

[*] Prethodna strana

Idi na punu verziju