Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Bitka kod Rafije, poznata kao i Bitka kod Gaze odigrala se 22. juna 217. pre Hrista između egipatske vojske pod komandom Ptolemeje IV Filopatora i seleukidske vojske pod komandom Antioha III Velikoga. Bitka za kontrolu nad Koile Sirijom odigrala se kod Rafije, tj. današnje Rafe u oblasti Gaze. U jednoj od najvećih bitaka helenističkoga sveta pobedio je Ptolemej IV Filopator i obezbedio kontrolu nad Koile Sirijom.

Seleuk II Kalinik je u Trećem sirijskom ratu do 241. pre Hrista izgubio Koile Siriju, uključujući i glavnu luku Seleukiju Pijeriju. Antioh III Veliki je došao na presto 223/222 pre Hrista nakon smrti starijega brata Seleuka III Kerauna, koji je ubijen na pohodu protiv Atala I.

Nakon Antiohovog dolaska na vlast nesređenu situaciju u Maloj Aziji sredio je njegov rođak Ahej. Glavni Antiohov ministar Hermeja iskoristio je Antiohovu mladost, pa je stekao gotovo neograničenu vlast. Antioh III Veliki je nameravo da odmah krene u oslobađanje Koile Sirije, ali omele su ga Hermejine spletke i pobuna.

U Seleukidskom carstvu su se pobunili Molon i Aleksandar, satrapi Medije i Persije. Antiohov rođak Ahej proglasio se kraljem u Maloj Aziji. Tek po okončanju pobune Antioh III Veliki mogao je da pokrene vojsku. I Egipat je prolazio kroz period političke nestabilnosti.

Nakon smrti Ptolemeja III Euergeta nasledio ga je mladi Ptolemej IV Filopator, a pošto se nije mnogo zanimao za državničke poslove sva vlast je bila u rukama glavnoga kraljeva ministra Sosibija. Sosibije je svoju vlast učvršćivao likvidacijama članova kraljevske porodice. Egipat je pod Sosibijevom upravom nespreman dočekao Četvrti sirijski rat (221. pre Hrista -217. pre Hrista).

Antioh je tokom 219. pre Hrista zauzeo Seleukiju Pijeriju. Pokrenuo je veliku ofanzivu i zauzeo veliki deo Koile Sirije. Sosibije je započeo mirovne pregovore sa Antiohom da bi dobio na vremenu i regrutovao i obučio egipatsku vojsku. Po prvi put je domaće stanovništvo počeo da obučava taktici borbe u makedonskoj falangi. Do 217. pre Hrista Egipat je imao dovoljno jaku vojsku da se suprostavi Antiohu Velikome.

Brojni sastav dve vojske

Do početka proleća 217. pre Hrista Antioh Veliki i Ptolemej IV Filopator izvršili su pripreme za veliku bitku, kojom bi rešili sudbinu Sirije. Ptolemej je krenuo iz Aleksandrije sa 70.000 vojnika, 5.000 konjanika i 73 slona. Antiohova vojska sastojala se od:

- 5.000 vojnika iz Karmanije, Kilikije i Dahe pod zapovedništvom Bitaka Makedonca
- 10.000 hipaspista pod zapovedništvom Teodota iz Etolije
- 20.000 vojnika falange pod zapovedništvom Nikarha i Teodota Hemiolija
- 2.000 agrijana, persijskih strelaca i praćkaša i 2.000 Tračana pod komandom Menedema iz Alabande
- 5.000 Međana, Kisijaca, Kaduzijaca i Karmanaca pod komandom Aspazija Međanina
- 10.000 Arabljana i okolnih plemena Zabdibela.
- 5.000 grčkih najamnika pod komandom Hipoloha iz Tesalije
- 1.500 Krićana pod komandom Euriloha
- 1.000 Neokrićana pod Zelisem iz Gortina
- 500 lidijskih kopljaša i 1.000 Kardaka pod Lisimahom Galom
- 6.000 konjanika pod komandom Antipatera i Temistona

Antioh je ukupno imao 62.000 vojnika pešadije, 6.000 konjanika i 102 slona.

Početni raspored snaga

Dve vojske su se našle kraj Rafije u Koile Siriji. Teodot iz Etolije je učinio smeo poduhvat. Video je gde se nalazi Ptolemejev šator, pa je u zoru prešao u egipatski logor. Upao je u kraljev šator i ubio nekolicinu, ali nije našao Ptolemeja u njegovom šatoru. Dve vojske su pre bitke 5 dana logorovale jedna naspram druge. Čim je Ptolemej sa vojskom izašao iz logora Antioh je isto to učinio. Obe strane su rasporedile u centru svoje falange.

Ptolemejev početni raspored snaga bio je sledeći. Polikrat sa konjicom je bio na krajnje levom krilu, do njega su bili Krićani, zatim konjica, pa kraljevska garda. Posle njih bio je Sokrat sa peltastima i do falange bili su Libijci. Na krajnje desnom krilu bio je Ehekrat sa konjicom, do njega bili su Gali i Tračani. Foksida sa grčkim najamnicima bio je odmah do falange. Od slonova 40 je raspoređeno levo, gde se nalazio Ptolemej, a preostalih 35 slonova raspoređeno je ispred najamničke konjice na desnom krilu.

Antioh Veliki je 60 svojih slonova rasporedio na desnom krilu. Iza slonova rasporedio je 2.000 konjanika pod Antipaterom i još 2.000 konjanika pod uglom. Do konjice bili su Krićani, zatim grčki najamnici i onda 5.000 vojnika pod komandom Bitaka iz Makedonije. Na levom krilu rasporedio je 2.000 konjanika pod komandom Temistona. Pored njega bili su kopljaši iz Kardije i Lidije, zatim 3.000 lakonaoružanih pod komandom Menedema, a posle njih Cisijani, Međani i Karmanijci. Pored falange bili su Arabljani i okolna plemena. Preostale slonove rasporedio je na levom krilu.

Bitka

Većina Ptolemejevih afričkih slonova nije mogla da izdrži smrad i riku Antiohovih indijskih slonova, pa su se dali u beg. Slonovi su prilikom bega napravili metež u egipatskim redovima. Antioh III Veliki je na desnom krilu poveo konjicu, projahao je pored levoga krila sa slonovima i napao je konjicu na levom krilu pod zapovedništvom Polikrata.

Zbog povlačenja slonova Ptolemejevi peltasti bili su u metežu, pa su ih tada grčki najmanici napali i potisnuli. Celo Ptolemejevo levo krilo se povlačilo. Na desnom Ptolemejevom krilu Ehekrat je komandovao konjicom i čekao je razvoj događaja na levom krilu. Kada je seleukidska vojska krenula u napad i na tom delu egipatski slonovi se nisu usuđivali da krenu u napad, pa je Ehekrat naredio Foksidi i grčkim najamnicima da oni napadnu neprijatelja.

Eherat je sa konjicom zaobišao seleukidsko krilo izbegavši slonove i napao je sa strane i odostraga, pa je protivničku konjicu naterao u beg. Foksida je isto tako bio uspešan, jer je napao Arabljane i Međane i naterao ih u beg. Antiohovo desno krilo je pobedilo, ali levo krilo je gubilo. Na kraju su na poprištu ostale dve falange bez svojih krila. Ptolemejeva makedonska falanga pod zapovedništvom Sosibija i Andromaha krenula je u napad. Kratko vreme Antiohova falanga je odolevala, a onda se deo pod Nikarhom dao u beg.

Antioh je nakon pobede na svom krilu pokušao da se sa kraljevom gardom (agemom ) vrati u bitku, ali tada se njegova falanga već povlačila. Antioh se onda povukao u Rafiju. Pokušao je da ponovo okupi vojsku za još jednu bitku sa Ptolemejem Filopatorom, ali pošto se većina sklonila u Rafiju morao je i on. Ptolemej je tokom sledećega dana krenuo prema Rafiji. Antioh je onda sa vojskom napustio Rafiju i krenuo do Gaze. Poginulo mu je blizu 10.000 pešaka i više od 300 konjanika, a 4.000 vojnika je zarobljeno. Izgubio je i pet slonova. Ptolemej je izgubio 1.500 pešaka i 700 konjanika. Ubijeno mu je 16 slonova, a većina od njih je zarobljena.

Posledice

Nakon bitke Ptolemej je bez borbi zauzeo Rafiju i druge gradove. Antioh je molio Ptolemeja za mir, bojeći se invazije. Nije bio siguran u svoju vojsku, a bojao se i da će Ahej da napadne. Ptolemej je dobio natrag Koile Siriju. Antioh je zadržao Seleukiju Pijeriju. Ptolemej je u Koile Siriji proveo tri meseca uspostavljajući red, a kada je otišao ostavio je Anromaha kao vojnoga upravnika cele oblasti. Sosibijeva obuka lokalnoga egipatskoga stanovništva za borbu u makedonskoj falangi imala je dalekosežne posledice. Pobune protiv Ptolemejida postale su učestalije. Samopouzdanje Egipćana predstavljalo je jedan od razloga pobune i otcepljenja dela Egipta. Gornji Egipat se otcepio i bio je nezavisan od 206. pre Hrista do 186. pre Hrista. Bitka kod Rafije predstavljala je prekretnicu u istoriji Ptolemejskoga Egipta. Došlo je do jačanja uticaja domaćega elementa u ptolemejskoj administraciji i kulturi.