Diodor sa Sicilije izlaže istoriju Egipta do 301. godine. Za period do 220. godine kao glavni izvor služi Justin, koji prepričava Pompeja Troga. Za period od 220. nalazimo sistematsko izlaganje kod Polibija, kao i kod rimskih istoriografa. Nedostatak literarnih izvora nadoknađuju epigrafski spomenici i papirusi.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Ptolemej Lag (Soter)

Ptolemej Lag

U borbi dijadoha posle Aleksandrove smrti značajnu ulogu je igrao egipatski satrap Ptolemej Lag. Egipat, zahvaljujući svom prirodnom položaju, bio je zaštićen od spoljnog napada. Perdikini i Antigonovi pohodi na Egipat bili su neuspešni.

Ptolemej je bio jedan od Aleksandrovih naslednika i težio je politici svog prethodnika. Želeo je obrazovati jednu helenističku državu, a ne izolovan i zatvoren Egipat. U tom cilju Ptolemej, kao i njegovi naslednici, vodi osvajačku spoljnu politiku.

Godine 322/321., Ptolemej osvaja Kirenu, koju je, istina, brzo i izgubio. Tek posle bitke kod Ipsa, Kirena je konačno priključena državi Ptolemeja*.

[U sistemu kraljevstva Ptolemeja veliki značaj je imala Kirena, koja se nekoliko puta odmetala. Ustankom Magasa, upravljača Kirene još iz doba Ptolemeja I, i njegovim savezom sa Antiohom I u ratu protiv Filadelfa, Kirena je dobila nezavisnost. Tek posle Magasove smrti Kirena je bila pripojena Egiptu i to brakom Ptolemeja II sa Magasovom ćerkom Verenikom.]

Za Egipat je veliki značaj imalo posedovanje Kipra, bogato bakrom. Porazom Ptolemeja, koji mu je zadao Demetrije Poliorket u bici kod Salamine, Egipat je izgubio vlast nad Kiprom, ali od 295. godine p. n. e. ostrvo pripada Ptolemeidima sve do 58. godine kada su ga osvojili Rimljani.

Godine 308. p. n. e. Ptolemej postaje hegemon Ostrvske lige — saveza kikladskih ostrva koji je obrazovao Antigon.

Delotvornu pomoć pružio je Ptolemej Rodosu za vreme opsade koju je preduzeo Demetrije, a, prema Pausaniji, Ptolemej je upravo zbog „spasavanja“ Rodosa dobio naziv Soter ili Spasitelj.

Politiku širenja države nastavili su i naslednici. U natpisu iz Adulisa u čast Ptolemeja III Eurgeta govori se da je on od oca nasledio,: „Kraljvvstvo Egipta, Libiju, Siriju, Fenikiju, Kipar, Likiju, Kiklada“, da je završio pohod na Aziju... zavladao svom zemljom s ove strane Eufrata, Kilikijom, Pamfilijom, Jonijom, Helespontom, Trakijom... prešao Eufrat, pokorio Mesopotamiju, Vaviloniju, Suzijanu, Persiju, Mediju i sve ostale zemlje do Vaktrije.

Ptolemej je dve svoje pastorke udao za Pira, budućeg kralja Epira, i Agatokla, siciliskog tiranina.

Ptolemej je preduzeo mere i za širenje trgovine sa Istokom, ne samo putem jačanja pomorske snage svoje države, već i neposrednim pronalaženjem novih trgovačkih puteva.

Ptolemej nije dirao u stare egipatske kultove, ali je stvorio i novi — kult heleniziranog egipatskog boga Sarapisa.

Oslonac vlasti Ptolemeja I je njegova vojska, koja se sastojala od Grka i Makedonaca i bila organizovana po makedonskom uzoru.

Aleksandrija nije odjednom postala centar helenističke kulture i najveći centar svetske trgovine. U vreme vladavine Ptolemeja Sotera osnovani su Aleksandrijski muzej i Aleksandrijska biblioteka, koji su postali centri helenističke nauke.

U dubokoj starosti Ptolemej I je za svog savladara imenovao svog sina druge žene Verenike, zaobišavši na taj način svog starijeg sina prve žene Euridike. Uvređen time, stariji sin, Ptolemej Keraun, ode na Lisimahov dvor. Posle bitke kod Kurpediona, ubio je Seleuka i bio proglašen za kralja Makedonije. Ubrzo je poginuo u ratu sa Galatima.

Ptolemeja I Sotera nasledio je sin Ptolemej II Filadelf, posle smrti oca 283. godine. Seleuka je nasledio Antioh I. Ovim, Ptolemej II i Antioh I pripadaju epigonima.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Ptolemej II Filadelf, na novčiću iz 3. veka p. n. e. u društvi sa sestrom i suprugom Arsinojom II

Ptolemej II Filadelf (285 - 246)

Period Filadelfove vladavine prikazuje se kao doba u kome je Egipat doživeo svoj najveći procvat. U vreme njegove vladavine izvršeni su ili dovršeni glavni radovi na prokopavanju kanala koji je vezivao Nil sa Crvenim morem, radovi na melioraciji Fajuma, gde je bila stvorena nova oblast — Arsinontska (?) noma, rad na podizanju farskog svetionika, organizacija muzeja Serapejona... U vreme njegove vladavine u Aleksandriji su radili Aristarh Samski, prethodnik Kopernika, zatim istaknuti filozof Zenodot, pesnici Kalimat i Teokrit. Na osnovu pisma pseudo-Aristeja pretpostavlja se da se u to vreme počelo sa prevodom Biblije na grčki jezik.

Što se tiče vojnih operacija Filadelf nije imao uspeha. Dva sirska rata nisu donela pobedu nijednoj od zaraćenih strana. II sirski rat završen je mirom, potvrđenim brakom između Antioha II i Berenike.

Svojevremeno Ptolemej se umešao i u tzv. Hremonidski rat — ustanak Helena pod vođstvom Atine i Sparte protiv Makedonije. Nade saveznika u Ptolemejevu pomorsku snagu bile su izneverene. Godine 261. Atina je bila prinuđena da kapitulira. Filadelf je tada pružio azil Hremonidu i njegovom bratu Glaukonu. Ptolemejeva slabost koja se ispoljila u pomenutom ratu, poslužila je makedonskom kralju kao podstrek za obnavljanje borbe protiv Egipta. Pošto je egipatska flota pretrpela poraz kod Kosa, zadat je težak udarac pomorskoj sili Egipta. Za vreme naslednika Ptolemeja II, Egipat napušta veliko-državnu politiku.

Vladavinu Ptolemeja II karakteriše jedna pojava koja je vremenom postala tipična za Egipat. To je velika uloga kraljica u državnim poslovima. On je bio oženjen Arisnojom I, kćerkom dijadoha Lisimaha. Kasnije, kada je sa njom već imao troje dece, napustio ju je i oženio se svojom sestrom Arsinojom II, koja je ranije bila udata za Lisimaha, a potom verena za Kerauna. Keraun je tu vezu iskoristio da zavlada Lisimahijom, pošto je ubio njenog sina kao eventualnog pretendenta na tron svoga oca. Ona je tada pobegla iz Makedonije u Egipat, gde je uspela da podbudi bratovljevu mržnju prema prvoj ženi i da se konačno uda za njega, zbog čega je dobila nadimak „bratoljubiva“. Nakon njene smrti, 269. godine, u njenu čast je uveden raskošan kult. Otada je sudelovanje u upravi zemljom i njena deifikacija postala uobičajena pojava.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Zlatnik s likom Ptolemeja III Euergeta koji je u njegovu čast izdao sin Ptolemej IV

Ptolemej III Eurget (246 - 221)

Ptolemej III bio je Filadelfov sin iz prvoga braka, koga je posinila Arsinoja II.

Za vreme Ptolemeja III Eurgeta nije došlo do nekih bitnih promena ni u spoljnoj ni u unutrašnjoj politici.

Početak njegove vladavine obeležen je III sirskim ratom ili Laodikinim ratom. Ptolemej je organizovao niz pohoda u Siriju i Malu Aziju, a prodro je i daleko na Istok iza Eufrata. Ptolemejevi uspesi izgleda da su uznemirili druge države Sredozemlja, tako da je čak i Rodos, koji je bio u prijateljskim odnosima s Egiptom, počeo vršiti ratne pripreme. Plašeći se mogućnosti velikog rata, Ptolemej je pokupio ogroman plen i, ne iskoristivši u punoj meri sve plodove svojih pobeda, vratio se u Egipat.

Kao i njegovi prethodnici, Eurget je takođe pratio događaje u Makedoniji i Grčkoj. Međutim, nije se upuštao ni u kakve akcije, nastojeći da očuva prijateljske odnose sa Ahajskim savezom i njegovim protivnikom spartanskim kraljem Kleomenom, koji je posle poraza kod Selasije dobio azil u Egiptu.

Uređenje Egipta od Aleksandra do Ptolemeja IV

Državno uređenje

Tokom sto godina, od Aleksandrove smrti do smrti Ptolemeja III, kraljevstvo Ptolemeja se izgradilo kao helenističko.

Što se vanegipatskih poseda u Aziji tiče, Ptolemeidi su osnovali desetine polisa, ali su to u glavnom bili stari gradovi, koji su zadržavali svoj ustav. Stari grad Ako dobio je naziv Ptolemeida, a Rabat-Aman Filadelfija. U pogledu svojih poseda van Egipta Ptolemeji su izgleda nastojali da se ne mešaju u unutrašnje poslove i da sa lokalnim vlastima održavaju što bolje veze; naravno, ukoliko to nije ugrožavalo njihove vojne i finansijske interese.

Dok su se van Egipta Ptolemeji oslanjali na niže organe vlasti, kontrolišući ih preko svojih predstavnika, i na vojne garnizone, dotle su u samom Egiptu stvorili savršeno organizovan birokratski sistem, u čijim su se rukama nalazile ne samo administrativno-upravne, već i privredne funkcije. Preko njega su regulisali privredni život Egipta u interesu vladajuće klase. Ptolemeji su izgrađivali novi tip upravljanja zemljom, u kojem su spajane grčke i egipatske institucije. Najbliži pomoćnici Ptolemeja i visoki državni funkcioneri birani su i postavljani iz redova Grka i Makedonaca, iz uže sredine kraljevih prijatelja i rođaka. Međutim, i za vreme Ptolemeja veoma se poštovalo staro-egipatsko plemstvo.

Prestonica kraljeva je bio nov helenistički grad — Aleksandrija, ali administrativna podela je, kao i ranije, podela na nome. Na čelu noma nalazili su se stratezi ili ekonomi, dok su u nižim administrativnim jedinicama — selima, i dalje ostali lokalni nomarsi i starešine. Službeni jezik je bio grčki, ali u praksi su ne samo službeni dopisi, već i zvanična dokumenta sastavljana na egipatskom jeziku i pisana demotskim pismom. Osim Ptolemeide, Ptolemeji nisu osnivali grčke naseobine u Egiptu. U Egiptu su postojala samo tri grčka grada: Aleksandrija, Naukratis i Ptolemeida; Aleksandrija, kao kraljevska rezidencija, nije imala organizaciju polisa. Ustav polisa su imali Naukratis i Ptolemeida.

Na čelu kraljevske kancelarije je epistolograf. U toj kancelariji su pisani ukazi i naredbe. Ovamo su stizale prijave i iskazi raznih činovnika, tužbe i molbe organizacija i privatnih lica. Pored epistolografa srećemo i hipomnematografe, čija nam funkcija nije potpuno jasna.

Među državnim službama, pored vojnih, najvažnije mesto je imao finansijski ured, na čijem čelu se nalazio diojket. Predstavnici diojketa u nomama bili su ekonomi, uz koje su delovali kontrolori i kraljevski pisari. U Aleksandriji se nalazio centralni računski aparat (eklogista) koji je u nomama imao svoja odeljenja.

Podela zemlje. Privreda

Glavna bogatstva Egipta sačinjavali su prinosi sa zemlje, koji su zavisili od stanja irigacione mreže. Kralj je bio vrhovni vlasnik zemlje; seljaci koji su je neposredno obrađivali, predstavljali su samo njene posednike, obavezni da daju kralju deo svog proizvoda.

U Egiptu se celokupna zemlja delila na dve nejednake kategorije — na kraljevsku zemlju, koju su obrađivali kraljevski zemljoradnici, i na zemlju pod najam, koja je stajala na raspolaganju raznim kategorijama stanovništva, kao posed što ga je vlada mogla oduzeti po svojoj volji. Ova poslednja sastojala se od klerova — zemljišnih parcela, dodeljivanih vojnim obaveznicima i rezervistima. Klerusi su imali pravo da raspolažu parcelama po svojoj želji — da ih obrađuju lično ili da ih daju pod arendu. Ali, oni su bili dužni da se pokoravaju opštim pravilima obaveznim za sve zemljoradnike i da državi plaćaju određene dažbine. Druga vrsta predstavlja zemlja u privatnoj eksploataciji, s tim da njeni posednici nisu bili vlasnici, pošto je i ta zemlja pripadala kralju. To je bila zemlja koja se izdavala u naslednu arendu, ili ledina ustupana na dugoročni zakup pod povoljnim uslovima, radi njene kultivacije.

Posebnu vrstu zemlje je predstavljala darovana zemlja, koja je stajala pod nadzorom centralne vlade i njen posednik nije imao prava svojine na nju. Neku vrstu sredine između kraljevske zemlje zauzima zemlja koja je pripadala hramovima.

Glavni proizvođači u egipatskoj poljoprivredi bili su kraljevi zemljoradnici, koji su stvarno bili arendatori u vreme masovnog davanja zemlje pod zakup.

Za zemlju koju je obrađivao, zakupac je obavezno plaćao državi ugovorenu zakupninu u naturi (u pšenici) — na osnovu proseka koji je zavisio od lokalnih prilika. Krupni zemljoposednici mogli su na svojim imanjima da se koriste radom robova i veoma jeftinih nadničara.

Egipat je bio čuven po proizvodnji lanenih tkanina. Takođe je imao so, kožu, konoplju, papirus i drugu robu široke potrošnje.

Osim plaćanja poreza i nameta radni ljudi Egipta morali su besplatno raditi na irigacionim postrojenjima.

Sredina III veka obeležava period uspona egipatske privrede. Zahvaljujući velikim melioracionim radovima, povećane su obradive površine. Porastom proizvodnje ne samo da su zadovoljene povećane potrebe „helena“, već su stvoreni viškovi za izvoz.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Zlatna oktodrahma koju je izdao Ptolemej IV Filopator

Ptolemej IV Filopator (221 - 204)

Ptolemeja Eurgeta je nasledio njegov sin Ptolemej IV Filopator. To je bio period krize celokupnog političkog i privrednog sistema. Najvažniji događaj u spoljnoj politici Egipta tog doba bio je IV siriski rat u kome je Antioh III bio potučen kod Rafije 217. godine. Pobeda kod Rafije ponovo je učvrstila vlast Ptolemeja u njihovim azijskim posedima, ali je imala neočekivane posledice po unutrašnji život Egipta. Još u vreme pohoda u Ptolemejevoj vojsci došlo je do nereda. Stihijski pokret je bio uperen ne samo protiv Ptolemejve vlasti, već i protiv hramova. U zemlji je za vreme Filopatora izbio ekonomski haos, koji je izazvao pasivnost ovog vladara u spoljnoj politici. Značaj Ptolemeja u Egendi (?) opada i Rodos se pojavljuje kao vodeći trgovački centar. Oživljavanje diplomatskih odnosa s Rimom započeto u doba Filopatora, više je koristio Rimu.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Ptolemej V Epifan

Ptolemej V Epifan (203 - 181)

Filopator je umro 204/203. godine p. n. e. i za kralja je proglašen maloletni Ptolemej V Epifan. Uprava je pripala Agatoklu. Međutim, 202. godine strateg Peluzije Tleoptlem, podiže ustanak protiv uzurpatora i na njegovu stranu pređoše makedonski odredi u Aleksandriji. Agatokle, njegova sestra i majka rastrgnuti su na komade. Istu sudbinu doživeše i drugi predstavnici dvorske klike. Vlast pređe u ruke Tleoptlema, koji se kao regent pokazao nesposobnim. Njega je smenio Aristomen, a vojna komanda bila je poverena Etolcu Skopasu.

Spoljno-politički položaj Egipta bio je veoma nezavidan. Upoznat s prilikama u Egiptu, Filip V Makedonski isterao je Ptolemeje iz Trakije i zauzeo Samos. Ptolemeji su izgubili i svoje posede u Maloj Aziji, izuzev Efesa. Posle bitke kod Paniona, Antioh III zauze Koile Siriju, oko koje je vođen stogodišnji rat. U rukama Ptolemeja ostali su samo Kirena, Kipar i nešto od poseda u Grčkoj. Egipat se povukao u sopstvene teritorijalne granice. Ali u tim granicama građanski rat koji je započeo pod vladom Filopatora, nije prestajao.

U rozetskom natpisu spominju se vojne operacije protiv ustanika, koji su se učvrstili u Likopolju. Grad se predao posle opsade, a ustanici su surovo ubijeni u Memfisu. Tebaida je umirena 186. godine p. n. e.

Pošto su prilike u zemlji sređene, Ptolemej se oženio Kleopatrom, kćerkom Antioha III. Ovom vezom Ptolemej je želeo obezbediti Egipat od daljih napada Antioha. Ptolemej čak prelazi u napad, kada je Antioh zaratio sa Rimom. Ptolemej je svoju pomoć ponudio Rimljanima, smatrajući da će time oslabiti Antioha i povratiti vlast nad Koile Sirijom. Međutim, njegove namere osujetila je smrt.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Ptolemej VI Filometor

Ptolemej VI Filometor (181 - 145)

Period vladavine Ptolemeja VI Filometora bio je ispunjen važnim događajima kako u unutrašnjoj, tako i u spoljnoj politici Egipta. Egipatska vlada je izlazila u susret politici Rima, pozivajući ga za aribitra u dinastičkim sporovima i priznajući stvarno njegov preokret.

Za vreme maloletnosti Ptolemeja VI regenstvo se nalazilo rukama njegove majke Kleopatre, a posle njene smrti u rukama evnuha Euleja i Sirca Leneja. Godine 172. Ptolemej se proglasio punoletnim. Oženio se svojom sestrom Kleopatrom II, koja se docnije javlja u istom rangu sa kraljem.

Lenej i Eulej su kovali plan o ponovnom osvajanju Koile Sirije. Međutim, preduhitrivši ih, Antioh IV je izvršio pohod na Egipat. U Memfisu se proglasio za faraona. Ptolemej je pokušao da pobegne, ali je pao u ruke Antiohu. U međuvremenu, u Aleksandriji je izvršen dvorski prevrat i za kralja je proglašen mlađi Ptolemejev brat, koji uzima isto ime. Na kraju su se braća sporazumela i vladala zajedno.

Godine 168. Antioh IV je izvršio drugi pohod na Egipat i zauzeo Kipar. Po nalogu Rima, koji je završio rat sa Persejem, Antioh se morao povući iz Egipta i sa Kipra.

165. godine u Egiptu izbi ustanak i mlađi Ptolemejev brat istera iz zemlje starijeg, koji je pobegao u Rim. Senat donese odluku o podeli Egipta. Filometor je dobio Egipat i Kipar, a mlađi Kirenaiku.

Vladavina Filometra u toku druge polovine njegove vladavine pokazala je znatnu aktivnost na jugu, na granici sa Nubijom, a naročito u Siriji. U početku Filometor je pružio podršku Aleksandru Valastu, pretendentu, ali kada je Aleksandar ispoljio neprijateljske namere prema Egiptu, Filometor je ušao u Antiohiju i prisilio Aleksandra na povlačenje. U poslednjoj bici sa Aleksandrom, koja se završila njegovim potpunim porazom i pogibijom, Filometor je bio smrtno ranjen. Posle njegove smrti, deo najamnika prešao je u službu Demetrija, iz roda Seleukida. Na presto je došao Ptolemej VII Eurget II, a po nadimku Fiskon ili Trbušasti.

Ptolemej VII Eurget II

Vladavina Ptolemeja VII obeležava propadanje centralne vlasti. Ubivši Kleopatrinog sina od Ptolemeja VI, Ptolemej VII se oženio njome. Zatim za ženu uzima Kleopatrinu kćerku, a svoju nećakinju, Kleopatru III. Sva zvanična dokumenta pisana su u ime kralja Ptolemeja, kraljice-sestre Kleopatre II i kraljice-žene Kleopatre III. Ženski teror koji je sprovodio Ptolemej VII izazvao je ustanak u Aleksandriji, te se morao skloniti na Kipar. Godine 131. Kleopatra II je ostala kao samostalni vladar Egipta. Godine 124. ponovo je uspostavljeno trojno kraljevstvo.

Naslednici Ptolemeja VII

Posle vladavine Ptolemeja VII stanje u Egiptu se stalno pogoršavalo. U tom je dosta veliku ulogu igrala konačna propast vladajuće dinastije. Ptolemej VII testamentom je ostavio presto svojoj ženi Kleopatri III, dopustivši joj da sama sebi izabere za savladara jednog od dvojice sinova: Ptolemeja Latira, kasnije Ptolemeja VIII Sotera II, ili Ptolemeja IX Aleksandra. Svom vanbračnom sinu Ptolemeju Apionu on je testamentom ostavio Kirenaiku kao samostalnu zemlju. Kleopatra je mrzela svog starijeg sina i na prestolu je želela da vidi mlađeg. Dolazi do duge dinastičke borbe u koju je bila uvučena i Sirija. Rim se sve energičnije uplitao u poslove Egipta. Godine 96. umro je Ptolemej Apion, pošto je prethodno Kirenaiku zaveštao Rimu. Rimljani su je 74. godine proglasili za rimsku provinciju. Kada je umro Ptolemej VIII, Ptolemej IX Aleksandar je samostalno vladao Egiptom u periodu od 88. do 80. godine.

Godine 80. Sula je doveo na presto Ptolemeja X Aleksandra II. Iste godine Aleksandrijci su ga zbacili sa prestola i ubili, a nov vladar postaje vanbračni sin Sotera II, Ptolemej XI (80 - 51), koji je dobio nadimak Aulet ili Frulaš. Cezar je 59. sproveo zakonodavne mere „de rege Alexandrino“, prema kojim je Ptolemej XI priznat za kralja Egipta i saveznika Rima. Ali već sledeće godine Rimu je bio pripojen Kipar. Negodovanje građana Aleksandrije, nateralo je Ptolemeja XI da beži u Rim, a zatim u Efes. Gabinije se prihvatio zadatka da ga ponovo vrati na presto. Godine 55. Gabinije je s vojskom upao u Egipat i vratio Ptolemeja XI na vlast. To je bio prvi upad rimske vojske u Egipat. Posle smrti Ptolemeja XI i posle dinastičke borbe u kojoj su sudelovali i Rimljani, presto je pripao njegovoj starijoj kćerki Kleopatri. Njeno ime je postalo simbol nestalnosti sudbine, koja je ovu slavoljubivu ženu najpre uzdigla na vrhunac moći i slave, a zatim bacila u blato.

Godine 30. Egipat je bio uključen u sastav rimske države i za niz vekova je izgubio svoju nezavisnot.

Aleksandrija

Aleksandrija je bila veliki grad, sagrađena prema Hipodamovom planu. Najuglednija ličnost među Aleksandrijcima bio je gimnazijarh, koji je nastupao u ime svih građana, inače podeljenih na file i deme. Druge magistrature navodi Strabon: arhidikast ili vrhovni sudija, hipomnematograf ili pisac hronika i čuvar noćne straže. Jevreji su imali u Aleksandriji svoju zajednicu, na čijem čelu se nalazio sinderion.