Forum Arheo amatera Srbije
Istorija => Antičko doba => Ostalo => Temu započeo: Aleksandar 05.06.2013. 23:13
-
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
Makedonska falanga predstavlja vojnu formaciju pešaka, koju je razvio Filip II Makedonski. Njegov sin Aleksandar Veliki je uz pomoć makedonske falange osvojio Persijsko carstvo. Falanga je ostala dominantna formacija tokom celog helenističkog perioda, sve dok se rimska legija nije pokazala u direktnom sukobu sa falangom.
Vojne reforme Filipa II Makedonskog
Filip II Makedonski je jedan značajan period svoje mladosti proveo kao talac u Tebi. Bilo je to od 368. do 365. pre Hrista. Tu je izučavao vojne veštine od iskusnoga i slavnoga Epaminonde, čije reforme su bile baza za makedonsku falangu. Makedonska vojska je doživela težak poraz u ratu sa Ilirima 360/359. pre Hrista. Tada je poginuo kralj Perdika III. Filip II Makedonski kao novi kralj našao se u teškoj poziciji, pa je počeo da se izvlači kombinacijom diplomatije i vojne reforme. Unapredio je organizaciju svoje vojske, nabavio je novo naoružanje i stalno je držao manevre i velike vojne vežbe. Osmislio je i prvi organizovao makedonsku falangu sa prekrivajućim štitevima. Za razliku od grčkih hoplita Makedonci su u falangi imali manji štit, ali duže koplje (sarise).
Siromašni pastiri kao baza makedonske vojske
Za razliku od Grka u preostalom delu Grčke Makedonci nisu imali većih gradskih centara i nisu imali mnogo srednje klase, koja je bila glavna baza regrutacije hoplita. U Grčkoj je bilo dovoljno stanovništva, koje je moglo da kupi opremu za hoplite. Mnogi Makedonci su bili pastiri, koji su se kretali za svojim stadima. Aleksandar Makedonski je 324. pre Hrista podsetio makedonske vojnike na njihovo siromašno poreklo i na to kako ih je Filip regrutovao. Pre toga uglavnom su gubili bitke sa Ilirima, Tribalima i Tračanima. Filip ih je obučio da budu spremni da se obrane od neprijatelja i u ravnici.
Vojnici makedonske falange bili su profesionalni vojnici i bili su dobo istrenirani, tako da su mogli da izvode kompleksne manevre, koje druge vojske nisu mogle da izvode. Borili su se u kompaktnoj formaciji, obično dubokoj osam redova. Svaki vojnik falange nosio je koplje sarisu dugačko oko 6 metara. Pre bitke sarisa bi se nosila u dva dela.
Prednosti makedonske falange u poređenju sa hoplitskom falangom
Makedonska falanga je bila bolje istrenirana. Imala je dulja koplja, pa je mogala da neprijatelje bolje drži na odstojanju, a duža koplja predstavljala su i veći faktor odvraćanja za konjicu. Imali su lakši oklop, pa su mogli da se brže kreću i da izdrže duže marševe. Mogli su i da brže potrče kada bi zatrebalo.
Trening
Polijam pominje da je Filip trenirao svoju vojsku prisiljavajući ih na marševe od 300 stadija (oko 50 kilometara) u jednom danu. Filip je dozvolio samo jednog pomoćnika na deset vojnika, a vojsci je naredio i da nose sledovanje za mesec dana.
Uloga falange
Filip II Makedonski i Aleksandar Veliki nisu falangu koristili kao glavnu jedinicu kojom bi rešavali bitku, kao što je to činio Epaminonda. Njima bi falanga služila da zadrži neprijatelja dok oni ne izvedu napad konjicom na pogodnom mestu. Makedonska konjica se borila u formaciji klina i obično bi bila na krajnje desnom krilu. Kada bi konjica probila neprijateljsku liniju sledili bi je elitna pešadija hipastisti (zvani i Srebreni štitovi). Falanga i konjanici pratioci delovali bi zajedno kao čekić i nakovanj. Konjanici pratioci bi izvršili proboj neprijateljske formacije, pa bi onda konjica napadala ili sa boka ili sa strane kao čekić, a falanga bi delovala kao nakovanj zadržavajući neprijateljsku silu.
Plata
U doba Filipa II nije bilo redovne plate, ali vojska je dobijala dozvolu da opljačka neprijateljske gradove. Aleksandar Veliki je u početku isto to činio. Međutim kada je zarobio veliko persijsko blago postao je velikodušan i počeo je da deli bonuse svojoj vojsci. Procenjuje se da je u kasnijim fazama Aleksandrovoga pohoda jedan prosečni vojnik falange dobijao 150 drahmi mesečno ili 1800 drahmi godišnje.Oko 6.000 drahmi bi predstavljalo 1 talanat ili 26 kg srebra ili 2.17 kg zlata. Račun po zlatu dao bi da su oni godišnje zarađivali 0.434 kg zlata.
Organizacija falange
U širem smislu u falangu se ubrajalo i 3.000 vojnika elitne pešadije (hipaspista). U užem smislu u falangu su se ubrajali samo teški pešaci svrstani po regionalnim jedinicama. Kada je Aleksandar Veliki prešao sa makedonskim falangom u Aziju imao je 9.000 vojnika falange. Bili su podeljeni na šest jedinica po 1.500 vojnika. Jedinice su se zvale taksije, a faktički odgovaraju brigadi, iako ih u literaturi pominju kao šest bataljona falange ili šest brigada falange.
U Aleksandrovo vreme osnovna jedinica bila je deka, koja je najpre imala 10 vojnika, ali je proširena na 16. Šesnaest deka predstavljalo je sintagmu ili lohos (16x16=256). Izgleda da je 1 brigada ili taksis predstavljala 6 sintagmi (6x256=1536).