Antički Heleni (Grci) su se molili svojim bogovima pred domaćim oltarima i u hramovima. Obično je svako svetilište imalo značaj samo za kraj u kome se nalazilo. Ali nekoliko svetilišta vremenom je postalo poštovano u celoj Heladi, pa čak i izvan nje. Naročito su bila čuvena ona svetilišta gde su se nalazila i proročišta, koja su davala razne savete i pretskazivala budućnost.

Takvo je bilo, na primer, dodonsko proročište u Epiru, koje je jedno od najstarijih u Heladi. Tu, u planinama, u gustoj šumi kraj potoka, nalazio se oltar i jedan golemi hrast. Po predanju, ovaj hrast je poštovan kao svetinja, a po šuštanju njegovog lišća mogla je da se dozna volja glavnog boga — Zevsa. Sveštenici su, onima koji su tražili neki savet, ili su želeli da saznaju svoju sudbinu, po šuštanju lišća 'doznavali' i javljali zainteresovanima volju bogova.

Mnogo poznatije je bilo delfisko proročište, u podnožju planine Parnasa, u Fokidi. Tu je prorokovala sveštenica, koju su zvali Pitija. Ona je sedela na tronošcu, nad jednom pukotinom u zemlji, iz koje su izlazila opojna isparenja. Omamljena tim isparenjima Pitija je gubila svest i izgovarala bezvezne reči, a sveštenici su te reči posle tumačili prema svom nahođenju: većinom su davali neodređene, nerazumljive i dvosmislene odgovore, koje najbolje ilustruje odgovor dat jednom ratniku koji se spremao u ljuti boj:

Ibis redibis nunquam peribis in bello.

Značenje ovog proročanstva zavisilo je od toga gde se zamišlja predah (zapeta), da li ispred reči ‘nunquam’ ili iza nje.

U prvom slučaju znači: ‘Ići ćeš, vratićeš se, nikad nećeš poginuti u ratu’ (Ibis, redibis, nunquam peribis in bello). Međutim, u drugom slučaju znači: ‘Ići ćeš, nikad se nećeš vratiti, poginućeš u ratu’ (Ibis, redibis numquam, peribis in bello).

Dvoličan odgovor proročište je dalo i epirskom kralju Piru, koji je za sebe tvrdio da je potomak kralja Eaka, pretka slavnog Ahila:

Aio te, Aeacida, Romanos vincere posse.

Prema tome kako se shvate, reči mogu da znače: ‘Tvrdim, Eakov potomče, da možeš da pobediš Rimljane’; ili suprotno: ‘Tvrdim, Eakov potomče, da Rimljani mogu da te pobede’.

Pred otsudnu bitku sa Persijancima, lidijski kralj Krez je pitao delfijsko proročište da li da pređe reku Halis, odnosno da li da otpočne rat protiv Persije. Proročište je odgovorilo:

Croesus Halyn penetrans magnam pervertet opum vim.
(Ako Krez pređe reku Halis, srušiće veliko carstvo)

Krez je na to, uveren u svoju pobedu, prešao reku Halis, ali je pretrpeo poraz. Kada je potom okrivio proročište za lažno proricanje, delfiski sveštenici su mu odgovorili da nije krivo proročanstvo, već on sam: Krez je stvarno srušio veliko carstvo — svoje.