NEGOTIN - Autori kultnih srpskih pesama „Tamo daleko“ i „Kreće se lađa francuska“, nastalih u najtežim vremenima za srpski narod i državu, od 1912. do 1918. godine, učitelj su i pesnik negotinski Mihailo Zastavniković i veliki rodoljub i muzičar u orkestru kraljeve garde Đorđe Marinković, rodom iz kladovskog sela Korbova. Nebojša A. Jović, u prvom broju lista Krajina, beleži da je Zastavniković dočekao 48 godina, a skončao je, izmučen ranjavanjima, 1927. godine.




Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

- Posle Prvog svetskog rata, napisao je i izdao više pesničkih zbirki: „Evropa“, „Svetu“, „Solunski dani“, „Kroz Albaniju“, „Kraljeva suza“, „Pesme vaskrsenju“... Godine 1925. proslavio je dve decenije učiteljovanja i književnog delanja. Tim povodom darovao je redakciji Srpskog Kosova (izlazilo u Skoplju) 1.000 dinara, a u znak zahvalnosti štampana mu je pesma „Kreće se lađa francuska“. On je autor i stihova neformalne himne „Tamo daleko“ - objasnio je Jović.


Tek pre godinu u listu Timočanin, koji više ne izlazi, Slobodan Stanković otkriva da je „Tamo daleko“ komponovao profesor gitare Đorđe Marinković, rodom iz kladovskog sela Korbove na obali Dunava.


- Marinković je gotovo zaboravljen u svom rodnom kraju, dok su sajtovi, od Francuske preko Španije do Nemačke, Engleske, sve do Japana, preplavljeni ponudama za prodaju njegovih izdanja. O životu i stvaralaštvu kompozitora malo ko može da govori, jer bolji poznavaoci su pomrli. Miodrag Marinković (77), unuk Đorđev, donekle se seća slavnog pretka. Pričao mi je da je stara brvnara u kojoj je rođen Đorđe jedino podsećanje na njega. Neizmerno je voleo Korbovo i vinogorje Ključa. U Pariz je otišao nakon proboja Solunskog fronta. Na Krfu je neumorno svirao i pevao ratnicima. Jednom prilikom spasao je život kralju Petru, a za nagradu dobio je pasoš sa kojim je mogao da izabere zemlju za život. U svoje selo dolazio je samo dva puta. Telegram o smrti u Parizu doneo je poštar - ispričao nam je Stanković dodajući da kompozitorova praunuka Nataša i njen suprug Igor Milanović veruju da je tvorac „Tamo daleko“ neopravdano zaboravljen.


- Đorđe je iz Korbova u svet, u Pariz, otišao u opancima. A tek „tamo daleko“ stekao je svetsku muzičku slavu. Bez obzira na njegovu zaostavštinu, baš iz tih razloga, ništa nam nije potrebno - izjavili su, s ponosom, Nataša i Igor




HIMNA  SOLUNSKIH RATNIKA
Đorđe Marinković, prema kazivanju njegovih najbližih rođaka, potiče iz siromašne porodice. Bio je vrstan muzičar. Svirao je sve žičane instrumente i flautu. Pesmu „Tamo daleko“ komponovao je na Krfu, 1916. godine nakon povlačenja srpske vojske preko Albanije. Solunci su ovu pesmu prihvatili kao svoju himnu.
Iako je Marinkoviću u Parizu još pre osam decenija priznato pravo na kultnu pesmu „Tamo daleko“, kao autori pojavljivali su se, ko zna koliko puta, i dr Dimitrije Marić, Milan Buzin i još neki. Dokument iz Zavičajnog fonda Istorijskog arhiva Negotina, vlasnika Negotinca Jovana Jovanovića, svedoči o istinskom tvorcu veličanstvene pesme.




TAMO DALEKO
(Onako kako se pevalo u Solunu)


Tamo daleko, gde cveta limun žut,
Tamo je srpskoj vojsci jedini bio put.
Tamo daleko, daleko od mora,
Tamo je selo moje, tamo je Srbija.
Tamo gde Drina uništen kvasi gaj,
Tamo su moji dvori i mili zavičaj.
Tamo gde dušman sve ruši, obara,
Tamo su mili moji, tamo je Kolubara.
Tamo gde Timok pozdravlja Veljkov grad,
Tamo mi spališe crkvu, u kojoj se venčah mlad.
Tamo gde tiha putuje Morava,
Tamo mi ikona osta, tamo je moja slava.
Tamo u brda, Đetinje gde je put,
Tamo mi suza majke preliva svaki kut.
Tamo gde Srbinu sunce već ne sija,
Tamo je srce naše, slavna Šumadija.


Potpisi za slike
Unuk Miodrag Marinković i deda Đorđe Marinković
Ostale u Francuskoj: Note Marinkovićeve
pesme „Tamo daleko“...
Đorđe Marinković na omotu jednog od svojih
francuskih izdanja...