VILIJAM TERBO( rođ. 1930. godine u Detroitu)
-Moj deda Nikola Tesla


Slavni naučnik nije imao decu ali jeste njegova rođena sestra Angelina. Ovo je priča njenog unuka koji se seća susreta sa genijalnim rođakom.
Milutin i Đuka Tesla (sveštenik i domaćica koja je imala smisla za pronalazaštvo) su dobili petoro dece: sinove Daneta (poginuo kao dete), Nikolu i tri ćerke - Angelinu, Maricu i Milku. Najstarija, Angelina, udala se za sveštenika Jova Trbojevića a oni su dobili petoro dece.


- Moj deda Jovo je isto rođen u Lici, tamo je bio prota. Svi su dugo živeli, gradili crkve a kada bi neko iz familije umro pre 85. godine to bi smatrali za čudo.
Kada se mladi Nikola Trbojević, koji je ime dobio po slavnom ujaku, oženio sa Elis Hud koja dolazi iz škotsko-engleske porodice, prihvatio je njen predlog da u društvenom životu koristi amerikanizovano ime - Nikolas Terbo. Prezime Terbo je njihovom sinu Vilijamu ostalo kao - jedino.


Da je mali, nestašni dečak Vilijam Terbo znao da će mu tih pola sata obeležiti ceo život, ne bi tako nestrpljivo čekao da njegova mama Elis konačno završi razgovor sa dedom Nikolom i da izjuri iz hotela „Njujorker” u kome se susret dešavao. Mama je obećala da će ga tog dana odvesti u novu muzičku dvoranu u Njujorku, ali se setila da bi usput mogli da svrate i do „čika Nikole”.


„O ne”, pomislio je mali Vilijam koji je imao osam ili devet godina i najmanje na svetu su mu bili zanimljivi razgovori sa odraslim rođacima.
Slavnog naučnika, rođenog brata svoje bake Angeline, Vilijam je video nekoliko puta. Ipak, bio je suviše mali da bi se sećao Teslinih poseta njihovom domu u Detroitu.


- Dolazio je,ali o tome znam više iz priča mojih roditelja nego iz sopstvenog sećanja. Znam da su ga mama i tata jednom vodili na ručak u najbolji hotel u Detroitu. Čim su ušli, celo osoblje hotela se skupilo oko Nikole i mog tate koji je takođe bio poznati naučnik. Želeli su da im ponude najbolju uslugu, najbolja jela, najbolji ugođaj. Orkestar je svirao u pozadini, sve je bilo gala a kada je trebalo da naruče jelo, Nikola Tesla je zatražio hleb i mleko! I moje roditelje i poslugu hotela je bilo sramota. Svi su hteli Teslu da opčine luksuzom a on je uzeo najskromnije moguće jelo.


Vilijam Terbo mnogo se seća onog susreta u hotelu „Njujorker”.
- Nisam siguran koja je tačno bila godina, ali znam da je bilo posle one nesreće kada je taksi na ulici naleteo na Teslu 1937. godine i o čemu se u porodici dosta pričalo. Vilijam je sa mamom stigao u hotel „Njujorker”, 33. sprat, soba 3327.


- Bilo je prepodne. Ušli smo u taj dvosobni apartman a on nas je čekao. Sećam se da je bio neobično visok i star. Nikada nisam video nekog takvog. Pozdravio je mamu a onda se okrenuo ka meni. Poljubio me je, zagrlio a ja sam mu samo rekao „Zdravo”. Možda i još neku reč ali se toga ne sećam. Pričali su nešto manje od pola sata a ja sam sedeo za stolom na kome je bilo cveće. Kroz otvorena vrata sam imao pogled i na spavaću sobu. Tesla je bio jako ljubazan i govorio je lep engleski jezik.


- Još smo preostali samo ja i devet godina stariji Jovo Trbojević, Urošev sin, koji živi u Čikagu - dodaje Vilijam Terbo. - Moj otac Nikola je dobio ime po svom slavnom ujaku a bio je dosta na njega. Bio je mlađi trideset godina od njega, otišao je u Ameriku trideset godina posle njega i umro je tačno trideset godina posle Tesle. Obojica su smatrala Evropu staromodnom a Ameriku videli kao mladu, poletnu i dinamičnu zemlju koja pruža mnogo mogućnosti. I moj otac je kao Tesla radio u telefonskoj kompaniji u Budimpešti odakle je otišao dalje u svet. Moja baka Angelina je pisala svom bratu da dobro pazi na „njenog dečka”.