Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Kad su oružari bili umetnici

Iz te su puške naši preci pucali na haračlije. Kleli su se u nju za buna i ljutih megdana. To je puška o kojoj će stariji ljudi još i danas, sa setom, zanosno pripovedati. Puška i po!

Kremenjaču su, možda niste znali, prvi napravili Francuzi. Negde početkom 17. veka.

Dakle, u gradu Lizeu u Normandiji živela su dva brata. Oba oružara. Stariji Žan L'Buržua bio je majstor da mu para nema, a mlaći Marin nemiran duh i uvek radoznao. Iz radionice se čulo struganje, kuckanje, glasovi. Na svetlost dana izlazilo je čudesno oružje. Pravili su i divne satove. Nadaleko se pročulo kako su sve to izrađivali.

Nemci se ne daju

Istorija nije baš sigurna, ali ceni da je prvu kremenjaču smislio i napravio Marin. Jer, na najstarijoj sačuvanoj pušci je njegov potpis.

Davne 1605. uputio se na dalek put. Do Pariza. Smerno se poklonio kralju i darovao mu pušku, lovački rog, a i dobar luk i strelu. Kralja je poklon mnogo obradovao jer je po lepoti i mogućnostima nadmašio sve njegove puške. Tako je 1608. odlučio da u galeriji u Luvru među pravim umetničkim dostignućima izloži i delo Marinovih zlatnih ruku. Da se svet divi.

Lize se pročuo a Marin ovenčao slavom.

Već 1620. izvesni Žan Henakin, majstor iz Meca, pravio je zaista dobre kremenjače.

A Nemci, inače čuveni oružari, ne bi bili Nemci kad ne bi sumnjičavo i s podozrenjem gledali na sve što dolazi od suseda sa jugozapada. Dugo su i uporno terali po starom. Okretali glavu od novosti. A onda su, jednostavno, morali da priznaju da kremenjači premca nema. Tako će prvu nemačku kremenjaču 1646. godine napraviti Peter Kalthof, član, kasnije čuvene, porodice Zolinger iz pograničnog mesta Flenzburg.

Holanđani su rado prihvatili nove puške. Posebno se pročuo grad Utreht. Majstori iz Utrehta pravili su lepe puške, ukrašavali ih srebrom i bronzom, slonovačom i ebonovinom. Čuven je bio oružar iz Utrehta Jan Knop.

Vičan i prilježan sklapao je puške najčešće za skandinavske plemiće i vladare. Iz njegove oružarnice išlo je oružje i za švedskog kralja Karla XI.

Ljubomorno čuvana tajna

Na samom početku razvoja puškarstva lepo izgravirano oružje Nemca Johana Zadelera bilo je kod pomodara izuzetno cenjeno. Kasnije, Francuzi postaju i najcenjeniji u tom umetničkom i dobro plaćenom poslu.

Momak se zvao — Žan Beren. Kao i čuveni Zadeler bio je graver. A kad se 1659. godine pojavila i njegova prva puška, imao je samo 19 godina. Gotovo neverovatno kad se zna da su tajne zanata u to doba strogo i ljubomorno čuvane i odavane tek koliko od kalfe i šegrta nije moglo da se sakrije.

Objašnjenje je ipak jednostavno. Žanov otac bio je dobar oružar u provinciji Bar. Još čuveniji u toj branši bio je Žanov ujak, inače pariski majstor. Što talenat, što dobra škola — i ovaj golobradi momčić izdao je knjigu sa svojim originalnim mustrama. Takva literatura bila je u to vreme zaista cenjena. A i zanimanje za njegov rad bilo je sve veće. Knjiga je doživela i drugo izdanje. Dakle, učili su se toj njegovoj veštini i drugi, ali puške s potpisom „Berain fecit“ mogli su da nabavljaju samo najbogatiji kolekcionari.

Eto, to je kratka priča o staroj dobroj kremenjači, nekad zaista opasnoj puški.