Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Појам и врсте папирног новца  (Pročitano 11273 puta)

Van mreže Miloš21

  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 945
  • Ugled: +70/-0
Појам и врсте папирног новца
« poslato: 21.12.2013. 16:23 »
Новчаница је основни предмет сакупљања колекционара папирног новца. У својој суштини, папирни новац је врло широк појам под којег се могу подвести све хартије од вредности. Његову најширу садржину чине бројне јавне исправе с законски назначеном обавезном вредношћу које емитује државна монетарна установа и по прописима је дозвољено средство плаћања на њеном подручју. Од осталог новца разликују се већ на први поглед, по томе што су од хартије, а не од метала и др. сличних материја. Робна вредност те хартије је практично непостојећа, за разлику од металног новца, који осим назначене номиналне, има и робну вредност. Први папирни новац је настао у средњовековној Кини, зван је летећи новац, а у Европи од 1661. емисијом стокхолмских банкнота, (кредитних папирних цедуља) које су се јавиле због девалвације макарних плочастих кованица, а1690. у Масачусетсу у Америци. У Енглеској се у ово време појављује папирни новац, али с наменом за трговину на велико, берзанске размене и плаћање пореза. Од 1695. у Норвешкој, потом се појављује у Данској где је јавна власт почела да га емитује у време нордијских ратова. У Француској га емитује 1716, новооснована Главна банка по дозволи државних власти, као еки, хартију која гласи на вредност талира у злату. Држава банку убрзо откупљује и ова постаје централна монетарна установа, Краљевска банка. Папирни новац се потом емитује у Аустрији, Немачкој, Русији и другде. Суштински, новчаница је свака хартија од вредности с назначеном апоенском ценом која је у складу с прописима поретка емитована од надлежне установе ради употребљавања на тржишту у својству еквивалента размене. Пошто о емисијама и циркулисању папирног новца постоје потпуни и уредно вођени документи, неки нумизматичари папирни новац сматрају категоријом нумизматичке филателије него нумизматике. Осим ретких изузетака, улогу ликвидног новца на тржишту су понеле следеће хартије од вредности:

• Асигнати:
Јавна исправа о дугу неког од државе основаног фонда или банке, с покрићем у земљовласничком капиталу (асигнати), која је гласила на одр. суму металног новца и реализовала се код те банке. По својој форми врло су налик на купоне. Први асигнати су емитовани у Русији 1769. године. Земљовласнички капитал капитал није био добро покриће, а ни установе које су га емитовале нису уливале поверење. Често су асигнати емитовани у вези с ванредним околностима, при чему је на брзину створен правно проблематичан земљишни фонд, а њима су вршене и незаконитости и изазивана инфлација. Употреба асигната као новца је на тржишту била непопуларна и брзо напуштана још током XIX века. Одавно се не употребљавају.

• Банкнота:
Модерне државе су преко својих монетарних установа почеле да издају особиту врсту благајничког записа, ``bанкноту` (у нашем народу се прва новчаница од 10 дин. жаргонски звала ``банка``). То је била хартија од вредности на доносиоца, која је гласила на одређену суму металног новца (било да се радило о племенитом или неплеменитом металу), којом је централна државна монетарна установа (нотна банка) гарантовала доносиоцу да ће по подношењу хартије бити исплаћен у металним законским апоенима до износа суме на коју хартија гласи. У другим појединостима, банкноте су могле да се разликују. Банкнота је могла да има ограничен рок трајања , да вреди на ограниченом подручју и друге особености. У промету је врло потиснула метални новац, који се све више користио за плаћања најнижих вредности. Златно важење: Законска обавеза нотне банке је вредност банкноте везивала угл. за златну законску монету, одн. за покриће у злату, према националним прописима. Стварна способност нотне банке да обезбеди овакво покриће утицала је директно на ликвидност банкноте. По централне националне монетарне власти било је врло неповољна ова веза са златом, јер је његова светска цена била променљива и непредвидива. После другог светског рата коначно је 1931. пропао покушај да се створи слободно светско тржиште златом, па је оно сасвим напуштено. Из банкноте се потом развила модерна новчаница.

• Новчаница:
Штампана јавна исправа, емитована од државне централне монетарне установе, која носи назначену принудну разменску вредност. Овим је вредност новчанице сасвим одвојена од било какве појединачне робе и постала потпуно апстрактна. Модерна новчаница се развила у условима развоја макроекономске политике и основ њене вредности, постало је само својство стабилне разменљивости новчанице за сваку робу и услугу на тржишту одмах. То својство се популарно зове ликвидност. Може да се учини да је основ вредности новчанице вера тржишних субјеката, али у ствари се ради о општој способности државе да на макроекономском нивоу оствари стабилне односе размене. У међународном (глобалном) нивоу, својство једне националне валуте да се стабилно понаша у разменским односима на интернационалном финансијском тржишту, зове се популарно, конвертибилност. У модерно време се развија и ``електронски новац``: Исправа с магнетним записом о штедном улогу по виђењу с којег корисник има право да троши депонована средства код банке која је исправу издала. Има форму пластифициране картице. Може бити и приватна и јавна исправа, зависно да ли је издаје централна монетарна банка, више домаћих банака или чак страна банка., у сваком сл. . Овим би се, дакле, постигла висока ликвидност једне хартије од вредности која је традиционално била по ликвидности одмах иза готовог новца. У ствари, њиме би се практично ликвидирала потреба за готовим штампаним новцем, па би уместо његових апоена размена била обављана електронским ишчитавањем података са магнетног записа на пластичној картици, након чега би се кредитни износ умањио, а спајање читача и картице с базама података преко јединствене информационе мреже би служило за контролу, поређење и проверу. Ово би омогућило кориснику да у размени плаћа неапоенски велике суме, као и да безбедно преноси новац. Међутим, због могућности злоупотребе и других проблема, овај новчани систем још се развија и вероватно никад неће потиснути папирни новац у потпуности.

Остале хартије од вредности:

Пошто је брзо од свог увођења једна посебна хартија од вредности - `банкнота` скоро сасвим преузела ову улогу у трговини на мало, углавном на њу се у нумизматици и мисли кад се говори о `папирном новцу`. У неким кризним временима, јавне власти су издавале и неке друге хартије од вредности које су у недостатку банкнота, биле коришћене уместо њих као средство размене, издаване у разним формама: обвезнице јавног зајма, бонови, асигнати, и друго. Ово све су у уобичајено време врло неликвидна средства, јер се не могу користити замењивањем за робу на тржишту на мало, а како су се у функцији новца користила у политички нестабилним временима, често су била покриће за реквизицију и потпуно ненаплатива. Нумизматичка јавност мало зна да су новац и друге хартије од вредности (штедни улози, деонице, обвезнице), али не на тржишту на мало, јер нису подобне да се лако и брзо размене за било коју робу на тржишту (мање су ликвидне а и саме се по ликвидности могу рангирати). По свом облику могу бити у неким погледима слични папирном новцу, често и атрактивнији од њега, нарочито деонице (акције), захваљујући којима се ово колекционарство још зове, погрешно, и колекционарство акција. Код нас је у употреби и назив `вредносни папири`, који је преузет као превод енглеске речи Valyable notes. Треба при том имати на уму да је англосаксонско право прецедентно, а држава често толерише и овлашћује приватна лица, одн. јавне установе и своје органе да емитују новац. Ову појаву не схватају као народи европског континента, изузетном. Отуд код њих многе писмене исправе могу да се тумаче као хартије од вредности, које код нас не би могле. Правно-економски и нумизматички појмови по овом питању могу се разликовати и коришћење термина `вредносни папир` може да доведе у недоумицу.

Писмене исправе:
Разни записи о одређеним обвезним односима, које издају јавна и приватна лица, из којих произилази одр. приватноправна последица. Међу назначеним елементима, могу и да садрже цену. Ако цена буде изражена у апоенској вредности, може по облику врло да личи на папирну новчаницу или се чак економски користи у одр. кругу као средство плаћања. Таква писм. исправа нумизматички је занимљива, иако се не ради о новцу, ни у законском, ни у правном смислу. Издаван је у разним облицима: бонови, рабоши, знаци, тачкице, купони, рачуни, менице, чекови, банкарски записи, штедне књижице, новчане признанице, фактуре, итд. Занимљиви су по томе колико их је првни поредак регулисао финансијским и другим прописима.

Помоћни новац: Изузетно, јављале су се ситуације кад из неког разлога није било довољно новца, па је државна власт дозвољавала одр. јавним установама и прив. лицима да врше ограничене емисије, одн. овлашћивала их на то. Посебна варијанта помоћног новца је кредитни новац, који емитује установа / прив. лице као помоћни новац вредности мање од материјалне, с правом да разлику задржи као аванс, а новчаница се зове ``кредитни знак``.

Новац из нужде: Слично помоћном новцу, али његов издавач га емитује без дозволе држ. власти (у француској, `новац поверења`). Варијанта новца из нужде је принудни новац, којег емитује и принудно примењује војна власт. Зову га још и ``војни новац``, кад га емитује непосредно војска. Приватни новац се налик помоћном новцу издаје кад нема довољно новца, али у овом случају углавном ситног. Разлика је у томе што нема државног овлашћења ни дозволе за овакву емисију и она се често заврши забраном од стране јавних власти и кажњавањем издавача. Угл. се јављао на великим имањима.

Новчани записи:
Сви записи о трошковима, плаћањима и осталим кретањима новца (биланси, евиденције, курсне листе, итд, робни знаци с назначењем цене, итд). Никад немају форму сличну новчаници.

Кривотворине (Фалсификати):

• Кривотворени новац:
Кривотворине новчаница којима су савремене, израђене с намером да се у оно време протурају као законска монета. Могу такође да буду предмет колекционарства, али њихова вредност није везана за цену новца којегподражава, већ је обично знатно јефтинији, јер је и интересовање колекционара мање.

• Кривотворена нумизматика:
Кривотворине папирних нумизматичких предмета, које се протурају као оригинали, да би обманом колекционара њихов произвођач или протурач остварили корист. Често су одличног стања. Треба их разликовати од Реплика. Преправљање реплике у циљу изазивања заблуде да се ради о оригиналном нумизматичком предмету је такође кривотворење нумизматике.

Реплике новчаница:

Издања слична старим оригиналним нумизматичким предметима, намењена колекционарима, који немају могућност да дођу до ретких оригинала. Морају имати на себи ознаку да се ради о реплици, одн. по некој особини се јасно разликовати од оригинала Изузетно, раде се и реплике намењене туристима, које морају бити јасно означене као реплике.

Квазиновац:

Постоје новчаницама сличне хартије које могу да личе на папирни новац, али то нису, нити су приватне исправе.

• Новац за игру: (Нем. Spielgeld): Штампани предмет који се користи у друштвеним играма.

• Новац за колекционаре: (Нем. Notgeld): Штампани предмети у облику папирног новца, који се производе за особити вид колекционарства, које има дугу традицију у неким земљама, где се издају и каталози, према којима неки примерци могу имати и знатнију вредност.

• Фантазијски новац: Штампани предмет сличан новцу, на коме су подаци да га издаје нека историјска или измишљена држава.

• Летци: Штампани у форми новца да привуку пажњу оних којима су упућени. Обично имају с једне стране изглед препознатљиве и вредне новчанице, некад модификован ефектном поруком, која се опширније излаже на другој страни.

• Филмски новац: Штампан у форми новца, без назнаке да није прави, али на врло лошем папиру, ради употребе на филму или у позоришту.

Квалитети папирног новца

Класификација стања очуваности (квалитета) папирног новца
(по ``Нумизматичком речнику``, Славољуба Петровића 1993)

1. Новчаница непресавијена, површине идеално равне, Нема никаквих оштећења мрља, прљавштине. Неистањених ивица. Изгледа као нова.

2. Новчаница благо пресавијена (тако да су влакна хартије истегнута, али не преломњена) по ширини, па површина није баш идеално равна. Нема других оштећења, мрља, прљавштине. Неистањених ивица.

3. Новчаница нормално пресавијена (тако да су влакна хартије напукла) по ширини, али дуж ивица преламања хартија није истањена. Нема других оштећења, мрља, прљавштине. Неистањених ивица.

4. Новчаница јако пресавијена (тако да су влакна хартије попуцала да се по месту пресавијања папир истањио) само по ширини или само по дужини. Нема других оштећења, мрља или прљавштине. Неистањених ивица.

5. Новчаница пресавијена и по ширини и по дужини (влакна хартије попуцала, да се по месту пресавијања папир истањио). Ивице истањене.

6. Новчаници недостаје део ивице поља ван цртежа. Област цртежа мора да је цела и њена површина I до IV квалитета.

7. Новчаница прецепљена на два дела и лепљена по средини. Има у траговима, благих мрља.

8. Новчаница прецепљена на више од два дела и по местима одвајања лепљена. Текст и цртеж су оштећени. Има јаче видљиве мрље и прљавштину.

9. Новчанице које по својим одликама одговарају V до VIII квалитету, али су јако измрљане или упрљане.


Табела по А. Пику; IBNS grading standard for world paper money:

САД/В.Б. UNCAU EF - XF VF FF VG G (Fair) PR
Нем. KFR - II/VZGL III/SS IV/S V/S.g.E VI/G.e. - G.e.s.
Фр. NEUF - SUP TTB - TB TB B TBC - BC
Ит. FdS - SPL BB MB B M - -
Хол. FDC - Pr. Z.F. Fr. Z.g. G - -
Шп. Lujo - SC – IC - EBC MBC BC - RC - MC
Швед. 0 - 01 1+ 1 1? 2 - -
Југосл. Изв. - I II III IV V VI VII-IX

Колекционарски квалитети:

У колекционарске збирке папирне нумизматике, уносе се само новчанице од 1. до 4. квалитета. Само изузетно ретки примерци (``rare``, означава се и са ``R``) уносе се у колекције у лошијој категорији, кад се не може очекивати да ће се набавити новчаница бољег квалитета. Новчаница која није никад била у промету, нити показује траг старења, без обзира на старост, назива се ``изванредном`` или ``скоро изванредном`` (ово друго је ново, на основу угледања на САД).

Несавесност:

У нумизматици се сматра ``несавесним`` сваки покушај да се вештачким средствима ``побољша`` квалитет новчанице, прањем или пеглањем. Приликом штампања, новчанице су обично заштићене танким слојем лепка, који им даје чврстину и због којег шуште кад се трљају једна о другу. Поменути ``несавесни`` покушаји неповратно оштећују овакву површину, мада неискусном оку могу да се учине привлачнијим. У нумизматичким круговима, међутим, сматра се да је поступак, дозвољен ради уклањања непријатних мрља с новчаница лише категорије очуваности (по Славољубу Петровићу, новчаница 9. квалитета). Иначе, сам појам ``несавесности`` у нумизматичкм смислу није довољно одређен, пошто ни разлика у класама стања очуваности (квалитети) нису увек једнако разграничени.
Интерес повољне размене или купопродаје, а и друге побуде често утичу да се квалитет новчанице потцењује или прецењује. Квалитети су, међутим, врло егзактне категорије, али је за њихово познавање потребно познавање чинилаца који одређују припадност новчанице једној од класа према стању квалитета. У стању које представља ``колекционарски квалитет`` (прва четири квалитета), лако је класификовати стање квалитета новчанице, јер је оваквих чинилаца мало. У нижим стањима квалитета, тих чинилаца је знатно мање и квалитет у истом степену може некад да обухвата једна обележја, а некад друга. Отуд можемо рећи да обележја која чине стање квалитета дају већу егзактност што је класа виша и обрнуто. Дешава се да ``несавесна`` лица манипулишу овим критеријумима да би представили припадност одређшене новчанице вишој или нижој класи него што њено стварно стање дозвољава. У овоме и естетски критеријум игра важну улогу, па се уз манипулацију квалитетом често придружују и средства вештачког ``побољшања`` квалитета.
Од несавесности треба разликовати допуштено понашање, када заинтересовано лице ради сопственог интереса наводи да је новчаница више или ниже вредности, али при том не представља битне чиниоце квалитета нити квалитет новчанице вишим или нижим него што стварно јесте (dollus bonus).
Нарочито, од несавесности треба разликовати незнање, услед којег лице погрешно представља квалитет новчанице.

Спорно разграничавање квалитета:
Квалитет 2. и 3. заснива се на степену пресавијености новчанице и често је предмет неслагања колекционара око степена њеног квалитета. Отуд се могу наћи новчанице одређене као 1-2. квалитет, 2-3 квалитет и сл. Некад по својим својствима новчаница припада високом квалитету, али има незнатно оштећење (мању неупадљиву флеку, огреботину, мало је зацепљена, савијен угао, незнатну промену боје) Тада њено стање ваља тумачити у 5. квалитету.

Старење хартије:
Хартија старих новчаница и поред брижљивог чувања стари под спољним утицајима (атмосферска влага, пластични материјали, додир руку, итд), па обично временом тамни. Ако се на новчаници старој више деценија уопште не примећују ови трагови, неки то зову `изванредним` или `екстра` квалитетом, али треба пазити ради ли се заиста о оригиналу.