Ljudi često imamju predrasuda prema ishrani u prirodi i novim načinima i izvorima hrane.

Većina ne zna šta sve može da se jede od onoga što nam priroda pruža i na koji način se može pripremiti za jelo, a s neznanjem je povezan i strah od trovanja kao i strah da se proba nešto novo i egzotičnije od onoga na šta su navikli.

Drugo komfor i hedonizam učinili su čoveka bukvalno rečeno nesposobnim da egzistra u nekim vanrednim okolnostima.

Apsurd je dozvoliti, naći se u prirodi i umreti od gladi samo zbog toga što nismo sigurni šta je to što priroda nudi, a šta se može jesti. Ne moramo znati baš sve biljne i životinjske vrste koje su jestive da bi preživeli. Tačnije lakše i jednostavnije je znati šta nije za jelo pošto takvih biljnih i zivotinjskih vrsta ipak ima manje i lakše je da se tako zapamti.

U prirodi je jestivo puno toga, od oko 300 000 vrsta divljih biljaka, više od polovine može se jesti. Al nisu sve vrste zastupljene tokom cele godine podjednako.

Šta se sve moze koristiti iz prirode po hiararhihiji ishrane ide se od jednostavnijih do složenijih organizama.

Biljna hrana: -zelene, zeljaste biljke (bokvica, maslačak, kopriva..), jestivi cvetovi (bagrem..), korenaste biljke, divlji plodovi, jezgrasti plodovi, (kesten, žir, lešnik), začinsko bilje za čajeve, gljive, divlje voće i bobičasto voće (kupine, jagode, borovnica), kruška, drenjina, alge, lišajevi..

Životinjska hrana : puževi, rečni, potočni i morski rakovi, školjke, mekušci, inskekti, ribe, vodozemci, gmizavci, ptice, sisari…

Prilikom spremanja hrane potrebno je obezbediti vatru, naravno voditi računa o vodi njenom racionalnom korišćneju ako je u deficitiu i prilikom korišćenja kao i naravno obezbediti pribor za pripremu hrane, koji u nekim slučajevima moze biti improvizovan..(alu folije, konzerve, kašike napravljene od drveta isl).

Hrana u prirodi se sprema jednostavno, uz ostranijvanje mehaničkih i ostalih nečistoća pranjem, kuvanjem, a onda pečenjem ili prženjem….

Saveti

Od nekih divljih biljaka za ishranu se može upotrebiti recimo samo jedan deo, a od drugih dva ili više, pa čak i svi. Lišće je po pravilu bogato vitaminima, plodovi šećerima i vitaminima, a korenje i lukovice skrobom i šećerom, a jezgrasti plodovi su izvor masnoća i ugljenih hidrata.
- Neke biljke imaju antiseptička i lekovita dejstva ili su pune vitamina pa se od njih mogu spravljati napitci ili se mogu žvakati…

U prirodi:
- koriste se one vrste koje koristi za ishranu lokalno stanovništvo.
- može se jesti i bilje koje jedu životinje i ptice jer je pouzdan dokaz da ono nije otrovno.
- kada se upotrebljavaju listovi i nadzemni delovi biljke treba ubrati što mlađe.
- brati biljke koje rastu u hladu, izuzev vrsta koje isključivo rastu na mestima izloženim suncu.
- kad god je moguće biljke brati ujutro dok su još sveže.
- izbegavati branje biljaka koje su napadnute parazitima.

- ako biljka kad se prepolovi daje beličastu tečnost poput mleka ima jak miris ili nagriza kožu, ili od nje peku oči nije za jelo, kao ni inače biljke jakog mirisa (tu se ne računaju neke začinske biljke).
- Ukoliko "skupljaju usta" biljke kad se zagrizu ili imaju neprijatan ukus - nisu za jelo.
- pečurka koja brzo pomodri kad se šeširić prelomi je otrivna kao i one jarkih boja
- pečenje (mesa, ribe i sl), može se vršiti kad se meso uvije ili stavi na alu-foliju i peče u vrelom pepelu ili žaru.
- puževi se mogu takođe peći kad se zajedno sa ljuskom ubace u žar (kao školjke ili kesten takođe) ali najbolje je prvo da se skuvaju očiste od iznutrica i peku.
- puževi se skupljaju (beru) kad su mladi i sitniji i posle kiše.
- meso se moze peći i ako se umota u glinu i tako ubaci u žar.
- na improvizovanom ražnju od grana može se peći zec, riba, fazan, ptica i sl…
- hleb se takođe može peći u prirodi i to na vrelom kamenu kao i jaje, ili pored žara.
- meso divljih zivotinja je potrebno dobro termički obraditi, skuvati ili ispeći kako bi se uništili eventulani paraziti.
- bolje je ipak i bezbednije u prirodi koristiti meso mekušaca, i jednostavnijih organizama i biljojeda nego mesoždera i svaštojeda jer je manja mogućnost trovanja i zaraze takvim mesom…

Pozdrav svima.

Pozdravljam ovu temu i mogu reci da je to najbitinija tema koju treba dobro upoznati, pa tek onda krenuti u bilo kakve pustolovine na samom terenu u smislu trazenje znakova, uspona na odredjene tacke (toponime) i td...

Iz licnog iskustva, toplo preporucujem pre polaska u sumu ili teren generalno, treba poneti obavezno:
1. Voda (flasu, flasicu ili cuturicu), sto vise to bolje mada iskusniji znaju sami prema svojim potrebama da doziraju kolicinu i neka cokoladica za povratak energije nakon vise casovnog pesacenja po strmom i kamenitom terenu.
2. Topografska karta i busola (topografska orijentacija) je izuzetno bitna ukoliko ste krenuli da nadjete nesto odredjeno jer vrlo je bitno znati u svakom momentu gde se nalazite i kuda treba ici dalje. Naravno, prednost uvek imaju GPS uredjaji visoke tacnosti uz preduslov da znate sta radite sa tim.
3. Press ili neke tablete za prevenciju alergijskog delovanja usled moguceg ujeda insekata, buba pa cak i za usporenje reakcije organizma na ujed zmije (ali obavezno momentalno krenuti do najblize lekarske ambulante gde se moze pruziti adekvatna pomoc)
4. Adekvatna oprema za kretanje po takvom terenu
5. Noz, upaljac, malo hartije i naravno toalet papir (smesno jeste, ali cesto je potreban, a bas tada niste poneli)


Par saveta:
- Prilikom polaska dobro proceniti potrebnu opremu i njen raspored prilikom nosenja, jer manja tezina opreme znaci manje umaranja prilikom uspona, takodje raspored je vrlo bitan.
- Ukoliko ste primorani da pijete vodu sa nekog potoka ili recice (da zanemarimo cinjenicu o potencijalnoj bakterioloskoj neispravnosti) obavezno preko grlca stavite vasu majcu i pijte. Jer majca sluzi kao filter za sitnu prljavstinu koja nije vidljiva golim okom.