Glavne vesti

Među misticima ili pripadnicima škola egipatskih misterija, postojala je predaja koja kaže da je Velika piramida velika po mnogo čemu. Uprkos činjenici da se u nju nije ušlo do 820., tajne škole prethrišćanskog Egipta insistirale su na tome da im je njena unutrašnjost dobro poznata. Neprestano su tvrdile da ona nije grobnica ili grobna komora bilo kakve vrste, osim što je imala jednu komoru za simboličku sahranu kao deo rituala inicijacije.

Prema mističkim predajama, u unutrašnjost se ulazi postepeno i u etapama kroz podzemne prolaze. Navodno su se na kraju svake faze napredovanja nalazile različite odaje, a najvišu i konačnu fazu inicijacije predstavljalo je ono što se danas zove Kraljeva odaja.

Malo po malo, predaje škola misterija bile su potvrđivane arheološkim otkrićima, jer je 1935. utvrđeno da je postojala podzemna veza između Sfinge i Velike piramide, i da je tunel povezivao Sfingu sa drevnim hramom smeštenim južno od nje (kojeg danas zovu Hram Sfinge).

Kad se opsežni jedanaestogodišnji projekat raščišćavanja peska i morskih školjki kojeg je preduzeo Emile Baraize približio završetku 1935., počele su kružiti neobične priče o otkrićima do kojih se došlo tokom projekta. Tema 1 magazinskog članka kojeg je napisao i 1935. objavio Hamilton M. Vright bilo je izuzetno otkriće pod peskom Gize čije postojanje se danas osporava. Članak je bio propraćen izvornim fotografijama dobijenim od dr Selima Hassana, vođe naučnog istraživačkog tima sa Univerziteta u Kairu koji je došao do tog otkrića. U članku je pisalo:

Otkrili smo podzemni prolaz koji su drevni Egipćani koristili pre 5,000 godina. On prolazi ispod nasipa koji se proteže između druge piramide i Sfinge. Njime je moguće proći ispod nasipa od Keopsove do Kefrenove piramide. U tom smo podzemnom prolazu otkrili i očistili seriju vertikalnih otvora koji vode u dubinu više od 40 metara, s prostranim dvoranama i bočnim komorama.

Otprilike u isto vreme, međunarodni mediji objavili su dodatne detalje o otkriću.

Podzemni kompleks izvorno je izgrađen između Velike piramide i Hrama sunčevih ljudi, jer je Kefrenova piramida bila kasnija i samo površinska građevina. Podzemni prolaz i njegove prostorije iskopani su u kompaktnoj, živoj steni – što je zaista izvanredan poduhvat, uzme li se u obzir da je napravljen pre nekoliko hiljada godina.

Ovo nije kraj priče o podzemnim odajama u Gizi, jer su medijski izveštaji opisivali iskopavanje podzemnih prolaza između Hrama Sunčevih ljudi na platou i Hrama Sfinge u dolini. Taj je prolaz bio otkriven par godina pre objavljivanja ranije spomenutog članka.

Otkrića su navela dr Selima Hassana i ostale da poveruju i javno kažu da, dok je u vreme izgradnje Sfinge uvek predstavljalo zagonetku, moguće je da je ona bila deo većeg arhitektonskog plana koji je bio namerno usklađen i proveden zajedno sa izgradnjom Velike piramide.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Arheolozi su u to vreme došli do još jednog velikog otkrića. Otprilike na pola puta između Sfinge i Kefrenove piramide otkrivena su četiri ogromna vertikalna otvora, širine tri puta tri metra svaki, koji vode ravno prema dole kroz kompaktni krečnjak. Na masonskim i rozenkrojcerskim mapama zovu se «Campbellova grobnica», i taj «kompleks otvora» – kaže dr Selim Hassan – «završava prostranom sobom, u središtu koje se nalazi još jedan otvor koji se spušta do velike dvorane na čijim se stranama nalazi sedam odaja ». Neke od tih odaja sadržavale su goleme, zapečaćene sarkofage od bazalta i granita, visoke šest metara.

Istraživanje je išlo dalje i otkrilo se da u jednoj od sedam soba postoji i treći vertikalni otvor, koji se spušta duboko do jedne odaje na puno nižem nivou. U vreme njenog otkrića bila je poplavljena vodom, koja je delimično prekrivala jedan beli sarkofag.

Ta odaja nazvana je «Ozirisova grobnica», i na lažnom televizijskom dokumentarcu u martu 1999. prikazano je kako je «otvorena po prvi put.». Kad je istraživao ovo područje 1935., dr Selim Hassan je rekao:

Nadamo se da ćemo otkriti važne spomenike nakon što ispumpaju ovu vodu. Ukupna dubina ove serije otvora veća je od 40 metara, ili više od 125 stopa … Za vreme čišćenja južnog dela podzemnog prolaza, otkrivena je izvanredno lepa glava statue, koja je vrlo izražajna u svim detaljima lica.

Prema nekoliko različitih novinskih članaka iz tog vremena, statua je bila izuzetno lepo izrađena bista kraljice Nefertiti, opisivana kao «predivan primer onog retkog tipa umetnosti inaugurisanog za vreme vladavine Amenhotepa.» Nepoznato je gde se danas nalazi ta statua.

U izveštaju su takođe bile opisane druge odaje i sobe ispod peska, sve međusobno povezane tajnim i ukrašenim prolazima. Dr Selim Hassan otkrio je da ne samo da tamo postoje spoljne i unutrašnje prostorije, već su takođe pronašli sobu koju su nazvali «žrtvena kapela», koja je bila usečena u veliki kameni breg između Kempbelove grobnice i Velike piramide. U središtu kapele nalaze se tri ukrašena vertikalna stuba koja međusobno čine trougao.

Ti stubovi su vrlo važan detalj u ovoj studiji, jer se njihovo postojanje spominje u Bibliji. Može se zaključiti da je Ezra, pisac Tore (oko 397. pr. Kr.), znao raspored podzemnih prolaza i odaja u Gizi pre nego što je napisao Toru. Taj podzemni izgled je verovatno bio izvor trouglastog rasporeda oko centralnog oltara u masonskim ložama. U delu Jevrejski spomenici, Josephus je u prvom veku napisao da je Enoh koji se spominje u Starom zavetu sagradio podzemni hram koji se sastoji od devet odaja.

U dubokom skloništu unutar jedne odaje sa tri vertikalna stuba, postavio je trouglastu zlatnu ploču na kojoj je pisalo savršeno ime Božanstva (Boga). Opis Enohovih odaja bio je sličan opisu žrtvene kapele pod peskom istočno od Velike piramide.

Jedno predvorje je vrlo nalik grobnoj komori, ali «nesumnjivo prostorija koja je služila za inicijaciju i primanje», pronađena je nešto dalje na platou bliže Velikoj piramidi i na gornjem kraju nagnutog prolaza, usečena duboko u stenu na severozapadnoj stani žrtvene odaje (između žrtvene odaje i Velike piramide).

U središtu komore nalazi se četiri metra dug sarkofag od belog krečnjaka iz Turaha i zbirka lepih alabastrenih posuda. Zidovi su ukrašeni prekrasno prizorima, natpisima i amblemima s obiljem lotosovih cvetova. Opisi alabastrenih činija i amblema s lotosovim cvetovima zapanjujuće podsećaju na ono što je ser Villiam Petrie 1904. otkrio u hramu-radionici na vrhu brda Sinaja / Horiva.

Otkriveno je još podzemnih prostorija, odaja, hramova i hodnika, od kojih su neki imali vertikalne potporne stubove kružnog preseka, a drugi prefinjene reljefe sa likovima boginja odevenih u prekrasnu odeću. Izveštaj dr Selima Hasana opisivao je druge veličanstveno izvajane figure i mnoge prekrasno obojene frizove. Snimljene su fotografije, i jedan autor i istraživač koji ih je video, rozenkrojceri H. Spencer Luis, zabeležio je da je bio «duboko zadivljen» tim slikama. Nije poznato gde se danas nalaze ti retki primerci umetnosti i relikata, ali postoje glasine da su ih privatni kolekcionari prokrijumčarili van Egipta.


Navedeni detalji samo su deo onoga što se može pročitati u opširnom izveštaju dr Selima Hasana kojeg je 1944. objavio Government Press iz Kaira pod naslovom Iskopavanja u Gizi (10 svezaka). Ipak, to je tek delić cele istine o onome što se nalazi ispod piramida. U poslednjim godinama raščišćavanja peska, radnici su došli do najneverovatnijeg otkrića koje je zapanjilo svet i privuklo pažnju medija iz celog sveta.

Arheolozi na čelu istraživanja bili su «zbunjeni» onim što su iskopali, i izjavili su da je to najlepše uređeni grad koji su ikada videli. Pun je hramova, seljačkih kuća pastelnih boja, radionica, staja i drugih građevina, uključujući i palatu. Opremljen je hidrauličnim podzemnim vodovodnim sistemom, i imao je savršen sistem za odvodnjavanje, kao i druge udobnosti modernog grada. Intrigantno pitanje koje proizlazi iz ovog otkrića je: gde je taj grad danas?

Njegova tajna lokacija nedavno je otkrivena grupi odabranih ljudi, kojima je dana dozvola za istraživanje i snimanje grada. On se nalazi u džinovskom prirodnom sistemu pećina pod platoom Gize koji se proteže prema istoku ispod Kaira. Njegov glavni ulaz je u unutrašnjosti Sfinge, sa stepenicama uklesanim u kamenje koje se spuštaju do pećine ispod korita Nila.

Ekspedicija je sa sobom ponela generatore i gumene čamce na naduvavanje, i otputovala niz podzemnu reku koja vodi do jezera širokog jedan kilometar. Na obalama jezera smestio se grad, a trajno osvetljenje pružaju mu velike kristalne kugle ugrađene u zidove i svod pećine. Drugi ulaz u grad otkriven je na kraju stepenica koje vode do jedne koptske crkve u starom Kairu (Vavilonu). Kako se može zaključiti iz priča Jashera i Enoha, ljudi „koji žive u Zemlji“, iznesenih u Knjizi Postanka, moguće je da je izvorno ime grada bilo Gigal.

Ekspedicija je obavila snimanja i napravljen je dokumentarni film nazvan Odaje u dubinama (Chambers of the Deep), koji je nakon toga prikazan privatnoj publici. Početni plan je bio da se film prikaže pred širom javnosti, ali se zbog nekog razloga od toga odustalo.

Iz grada je donesen sferični kristalni predmet veličine loptice za bejzbol sa velikim brojem izbrušenih površina, i njegova mistična priroda demonstrirana je na nedavnoj konferenciji u Australiji. Duboko unutar ovog čvrstog predmeta nalaze se razni hijeroglifi koji se polako okreću poput stranica knjige na mentalni zahtev lica koje drži taj predmet. Taj zadivljujući objekat otkriva nepoznatu vrstu tehnologije, i nedavno je poslat na analizu NASA-i u SAD.

U istorijskim dokumentima zabeleženo je da je tokom 20. veka kod Gize i na brdu Sinaj došlo do neverovatnih otkrića o kojima se danas ne govori, a u Egiptu postoje brojne glasine o otkriću još jednog podzemnog grada u krugu od 45 kilometara od Velike piramide. 1964. je na području stare turske kraljevine Kapadokije otkriveno više od 30 ogromnih podzemnih gradova na više nivoa. Samo u jednom gradu nalaze se goleme pećine, sobe i hodnici, koji su, prema procenama arheologa, bili boravište za više od 2.000 domaćinstava, i koji su pružali uslove za život između 8.000 i 10.000 ljudi. Samo njihovo postojanje predstavlja dokaz da ispod površine Zemlje mnogi takvi podzemni svetovi čekaju da budu otkriveni.

Iskopavanja kod Gize otkrila su podzemne prolaze, hramove, sarkofage i jedan podzemni grad koji je s njima povezan, i potvrda da podzemni prolazi povezuju Sfingu sa piramidama predstavlja još jedan korak prema dokazivanju da je ceo kompleks bio pažljivo i detaljno osmišljen.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Službena poricanja

Zahvaljujući iskopavanjima dr Selima Hasana i modernim tehnikama pretraživanja iz svemira, tekstovi i predaje drevnih škola egipatskih misterija koje tvrde da čuvaju tajna znanja o platou Gize postali su vrlo prihvatljivi. Ipak, jedan od najzagonetnijih aspekata otkrića podzemnih objekata kod Gize je to što egipatske vlasti i akademske institucije neprekidno poriču njihovo postojanje.

Njihova opovrgavanja su tako uporna da je javnost počela sumnjati u tvrdnje škola misterija i verovati da se radi o mistifikacijama čiji je cilj da privuče posetioce u Egipat. Tipičan primer stava akademske zajednice je saopštenje za javnost Harvardskog univerziteta iz 1972:

„Niko ne bi trebao obratiti imalo pažnje na besmislene tvrdnje u vezi s unutrašnjošću Velike piramide ili navodnim prolazima i hodnicima i dvoranama neotkopane pod peskom u okolini piramida što se mogu čuti od onih koji su navodno povezani sa takozvanim tajnim kultovima i misterijskim zajednicama Egipta i Orijenta.

Te stvari postoje samo u umovima onih koji nastoje privući tragaoce za misterijama, i što mi više poričemo postojanje tih stvari, to se javnost više navodi da poveruje kako namerno pokušavamo sakriti ono što predstavlja jednu od velikih tajni Egipta. Za nas će biti bolje da jednostavno ignorišemo sve te tvrdnje, umesto da ih opovrgavamo. Sva naša iskopavanja na području piramida nisu uspela da otkriju bilo kakve podzemne prolaze ili dvorane, hramove, pećine, ili bilo što takve vrste, osim jednog hrama povezanog sa Sfingom.“

Akademska zajednica smatrala je da je ovo prikladna izjava o ovoj temi, ali prethodnih godina davane su zvanične izjave u kojima se tvrdilo da ne postoji nikakav hram koji je povezan sa Sfingom. Tvrdnja da je svaki centimetar površine oko Sfinge i piramida bio ispitan temeljno i u dubinu bila je opovrgnuta kad je u pesku otkriven hram povezan sa Sfingom, koji je kasnije i otvoren za javnost. Čini se da u vezi s pitanjima koja su izvan službene politike postoji skrivena cenzura čiji je cilj da zaštite istočne i zapadne religije.