Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Egipatska Knjiga mrtvih  (Pročitano 2696 puta)

Van mreže Vasilisa

  • Stariji član
  • ****
  • Poruke: 354
  • Ugled: +28/-0
  • Pol: Žena
Egipatska Knjiga mrtvih
« poslato: 17.10.2015. 22:55 »
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Knjiga mrtvih je uobičajeno ime za drevni egipatski pogrebni tekst poznat kao Knjiga dolaska (ili Odlaska ) kroz dan. Knjiga mrtvih predstavlja opis drevnog egipatskog koncepta zagrobnog života, odnosno zbirku himni, čarolija i uputa pomoću kojih su pokojnici mogli da prolaze kroz poteškoće u zagrobnom životu. Knjiga mrtvih se najčešće pisala na svicima papirusa i smeštala se u mrtvačke sanduke ili grobnice pokojnika.

Naziv "Knjiga mrtvih" je izmislio nemački egiptolog Karl Richard Lepsius kada je izdao zbirku tekstova godine 1842. Kada je prvi put otkrivena, za Knjigu mrtvih je smatrano da predstavljala drevni egipatski ekvivalent Biblije. Međutim, za razliku od Biblije, Knjiga mrtvih ne postavlja verska načela, a drevni Egipćani je nisu smatrali proizvodom božanske objave, pa se zato njen sadržaj menjao vremenom. Knjiga mrtvih bila je proizvod dugog procesa evolucije od Piramidskih tekstova Starog kraljevstva do Srednjeg egipatskog kraljevstva. Knjiga mrtvih je u kasnijem periodu prerađena u Knjigu disanja, ali je ostala popularna sve do rimskog doba.

Egipatska Knjiga mrtvih, čiji se naziv izvorno može prevesti kao Knjiga izlaska duše na svetlo dana ili kao Knjiga izlaska duše na svetlost Ra, nije magijsko - praznoverni pogrebni tekst kako je to navedeno u većini priručnika o drevnom Egiptu. Knjiga mrtvih je deo zbirke tekstova zajednice egipatskih mudraca koji su je čuvali kroz čitavu istoriju Egipta, a služila je kao inspiracija za celokupni obrazovni sistem egipatskog društva. Ima mistično religijski sadržaj namenjen najobrazovanijim sveštenicima i predstavlja inicijalni tekst sastavljen od profinjenih misli i metafizičkih pojmova. Prvenstveno se koristila u misterijskim školama, a najverovatnije se prenosila usmenom predajom hiljadama godina. U njoj se, jezikom simbola, daju odgovori na najdublja filozofska pitanja: o životu i smrti, o večnom i prolaznom, o čoveku i smislu njegovog postojanja.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


 Tajne egipatske 'Knjige mrtvih'

Tekstovi su podeljeni u odvojena poglavlja kojih ima gotovo dvesta. Svako zainteresovan mogao je dati da mu se na papirus napiše vlastiti tekst ili da platiti tekst-obrazac u koji će biti upisano njegovo ime.

Bogatiji naručioci po pravilu su iznajmljivali pisara da za njih obavi posao, naravno, ukoliko ih prerana smrt nije pretekla u toj nameri.

Najranija 'Knjiga mrtvih' datira iz 15. v.pr.n.e., a neki raniji tekstovi potiču iz 5. i 6. dinastije i isklesani su u grobnicama i hiljadama godina ranije.

Iako naslov upućuje na morbidan sadržaj negativnog predznaka, 'Knjiga mrtvih' sve je samo ne to.

Vrlo religiozni, Egipćani su mnogo pažnje posvećivali zagrobnom životu, a tekstovi 'Knjige mrtvih' samo su trebali da pomognu da se do tog života uspešno dođe.

Oni zapravo pomažu pokojniku da pobedi sve opasnosti drugog sveta, prođe kroz iskušenja i testove poslednjeg suda i da se vrati obnovljen u sunčanoj barci boga Ra.

Smrt je neprijatelj, ali je uvek pokorena, zato 'Knjiga mrtvih' zapravo pripoveda o pobedi nad smrću!

Prošlo je mnogo vremena otkad su Evropljani počeli da gledaju veliku egipatsku civilizaciju kao civilizaciju mrtvih u kojoj je jedina svrha života pripremiti se što bolje za smrt.

Ta je moderna obmana prisutna i u modernoj masovnoj kulturi (dovoljno je prisetiti se filma Mumija), a delimično se može objasniti izvorima putem kojih je istraživana egipatska kultura.

Zaista, svakom istraživaču je verovatno bilo teško da zamisli pozitivnu civilizaciju punu života s obzirom na to da 95 posto egipatskih spomenika čine grobnice, a svi artefakti sa kojima se raspolaže također su pronađeni u grobnicama.

Spomenika koji bi svedočili o svakodnevnom životu gotovo uopšte nema jer materijali od kojih su ti spomenici i predmeti rađeni nisu odoleli zubu vremena.

Egipćani nisu bili ljudi koji se nisu smejali. Upravo suprotno, mnogi tekstovi 'Knjige mrtvih' koji potiču iz Novog Carstva nose naglašeno humorističnu notu.

Primer, Bitka Horusa i Setha je priča koja o najznačajnijim bogovima govori vrlo ponižavajuće, a prate je i slike naglašeno erotskog karaktera. U svakom slučaju, bogovi nisu bili toliko velika dogma kako se uglavnom čini, a 'Knjiga mrtvih', uprkos naslovu, nije imala nikakve veze sa pogrebnim običajima, niti je bila molitvenik ili zbirka mitova.

Zato je teško naći pravi naziv za ovo čudesno remek-delo jer literatura koja se povezuje sa hršćanstvom, budizmom ili islamom nema u svom katalogu nijedan tekst koji bi se mogao uporediti sa onim što je pronađeno u egipatskoj knjizi.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


 EVO I PAR ZANIMLJIVOSTI VEZANIH UZ EGIPAT:

- U Egiptu je strogo zabranjeno ljubljenje u javnosti.
- Nakon što je otkrivena Tutankhamonova grobnica, umrlo je nekoliko ljudi koji su u njoj boravili, pa se raširila priča o »Tutankhamonovom prokletstvu«.
- Nil je najveća reka na svetu, a stari su Egipćani su verovali da faraoni mogu naterati Nil da krajem svakoga leta naplavi široka područja plodnim muljem.
-90% stanovništva živi na obalama reke Nila koja im daje plodno tlo i hranu. Bez reke ovde ne bi bilo života. Zato se i kaže: 'Egipat je dar Nila'.
- Napoleon je izračunao da tri glavne piramide sadrže dovoljno kamenja za izradu zida, visokog 3 metra i debelog 30 cm, oko cele Francuske
-Egipatska Knjiga mrtvih je kolekcija posmrtnih tekstova - molitvi, himni, tajnih formula - namenjenih vođenju duše na putu u drugi život. Napisano je nekoliko verzija i ilustrovano različitim stilovima. Slike su naslikane na papirusu i predstavljaju Anubisa, boga mrtvih, sa mumijom ispred piramide.
-Sfinga je muškog roda. Divovska skulptura lava sa Božjim licem oblikovana je po uzoru na boga-kralja Kefrena. Sfinga je nekad bila prekrivena gipsom i obojena jarkim bojama. Visoka je 20 m, a isklesana od jednog komada kamena oko 2.500 g. pre Hrista, u vreme Kefrenove vladavine. Nos i brada su otpali (ostaci se čuvaju u Britanskom muzeju u Londonu), ali deo ukrasa u obliku kobre još je uvek vidljiv na čelu.