Sve je počelo 1823. god. u američkoj državi Virdžiniji. Tomas Džeferson Beale je zakopao blago u vrednosti od preko 60 miliona dolara, detaljno opisavši mesto, kao i detalje o blagu i sve lepo zašifrovao i šifrovan tekst zatim predao vlasniku hotela Robertu Morisu u Vašingtonu.
Robert Moris je imao prvi hotel u gradu i smatran je za uglednog i poštenog čoveka, što verovatno i objašnjava zašto je Beale baš njemu ostavio na čuvanje metalnu kutiju u kojoj se nalazio kodirani tekst. Morisa je dao instrukcije da pažljivo čuva i ne otvara kutiju pre juna 1832. god., a zatim će Moris dobiti ključ i saznati šta dalje učiniti sa kutijom. On mu je takođe objasnio da je sadržaj kutije veoma dragocen i nezamenljiv u slučaju njegove smrti. Moris je kutiju verno čuvao u svom trezoru sve do 1845., kada je ipak njegova znatiželja preovladala. Kada je otvorio kutiju, otkrio je da ona sadrži tri lista (svi kodirani) i uvodni tekst, pisan na engleskom jeziku. U uvodnom tekstu je napisano nekoliko sitnih i osnovnih informacija o skrivenom blagu. Pretpostavlja se da prvi kodirani list sadrži podatke o mestu blaga, drugi o vrednosti blaga a treći o naslednicima blaga. Kad je Moris pročitao sadržaj kutije, to je bilo 33 godine otkako je poslednji put video Tomas Džeferson Bealea. On je mislio da je Beale mrtav i osetio je dužnost da dešifruje ovaj kod i podeli blago među naslednicima.
Kad mu je bilo 84 godine stari Moris je poverio tajnu o blagu Bealea svom prijatelju, čije ime nije poznato. Ovo je bilo 1885. god. kada je objavljena brošura pod nazivom "Bealevi dokumenti". Pisac je želeo ostati anoniman, kako bi izbegao poplavu pisama iz svih krajeva zemlje. Ovi dokumenti su kodirani u tzv. "kod knjizi", što znači da je osnovni ključ kodirana priča ili odlomak iz knjige. Ovaj anonimni autor je uspeo da dešifruje drugu stranu na osnovu "Deklaracije o nezavisnosti SAD-a". Ovaj tekst, druge stranice, je govorio o vrednosti samog blaga.
Evo kako izgledaju sve tri strane Bealevih šifrovanih dokumenata:
