Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Uruk - Najstariji megalopolis  (Pročitano 2087 puta)

Van mreže Konstantin

  • Opšti urednik
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1532
  • Ugled: +137/-1
  • Pol: Muškarac
Uruk - Najstariji megalopolis
« poslato: 10.08.2013. 13:17 »
Uruk – metropola Gilgamešovog kraljevstva. Senzacionalna izložba u Pergamon muzeju u Berlinu, koja je premašila broj od 250.000 posetilaca.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Kolosalna statua Gilamašu, kraj 8 veka pre nove ere

Hiljadama godina Uruk je bio samo literarni topos. Klinastim pismom na glinenim pločicama ispevani ep o Gilgamešu proslavlja veličinu i sjaj veličanstvene mesopotamske metropole zvane Uruk. Da ovaj opis mitskog teksta nije naprosto hiperbola, već očaravajuća realnost, mogu se uveriti posetioci izložbe „Uruk – 5000 godina megalopolisa“ u Pergamon muzeju. Ova izložba tematizuje mit, ekonomiju, arhitekturu i religiju drevne orijentalne metropole na obali Eufrata. Jedan nemački orijentalist veli da Uruk nije mesto epifanije, već epifanija sama. Mitski kralj-heroj Gilgameš, jednom trećinom bog i dvema trećinama čovek, položio je zidine Uruka. Njegova kolosalna skulptura od pet metara (kopija iz Luvra), prenosi već na samom početku izložbe uzvišenu sliku o ispolinskoj meri ovog mitskog div-junaka. Pramenovi sa loknama njegove kose su simetrično razdeljeni, noge, iako iskošene, sugerišu aktivni pokret sa zagonetnim osmehom na licu. Izgleda da on golim rukama olako sapinje lava, koji je i vizuelni atribut njegove kraljevske majestetičnosti.

Gilgameš – mitski kralj i ratnik - deluje nepobedivo u svom džinovski impozantnom stasu. Ova izložba je koncipirana tako da se njene razvojne linije poklapaju sa narativom epa o Gilgamešu, najstarijim epom čovečanstva. Minijaturni pečati i reljefi od terakote pripovedaju sagu o brutalnom boju Gilgameša sa demonima Humbaba i herojskom otporu od napada nebeskog bika. Epizode u kojima Gilgameš i njegov prijatelj Enkidu u mitološkom narativu vojuju za drveće od kedra kao građevinski materijal za hram u Uruku, pokazaće se kao puka literarna fikcija. U tim geografskim predelima nije bilo kedra, već je on morao biti uvožen. U takvim detaljima je mitološki ep nepouzdan. Pitanja geometrijske topografije Uruka mnogo su preciznija: „Jednom četvrtinom je grad, drugom vrt, trećom rečna dolina i četvrtom hram“, veli se u Epu o Gilgamešu, što je kongruentno sa rekonstruisanom topografijom metropole od nepečene cigle.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Pre sto godina otpočeli su nemački arheolozi u Uruku, današnjem gradu Varka, na jugu Iraka, da ispituju rano doba drevne sumerske kulture. Nakon što je Deutsche Orient-Gesellschaft dobilo licencu od Osmanskog carstva da sme otpočeti sa arheološkim istraživanjima, nemački tim je počeo sa iskopavanjima u novembru 1912. u Uruku. Zbog političkih neprilika i vojnih peripetija ti radovi na arheološkim iskopavanjima su do danas često bivali prekidani i u etapama nastavljani.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Van mreže Konstantin

  • Opšti urednik
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1532
  • Ugled: +137/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Uruk - Najstariji megalopolis
« Odgovor #1 poslato: 10.08.2013. 13:22 »
Arheološka iskopavanja

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Otkriće statue visokog sveštenika

Zahvaljujući tim arheološkim nalazima danas nam je poznato da kompleksne životne forme u urbanom prostoru – politički centar, visoko razvijena administracija, podela rada, masovna proizvodnja, reprezentativna arhitektura i religiozni centri stari pet hiljada godina, potiču iz Uruka. No ne samo razvoj gradskih formi života, već i otkriće jednog od najstarijih pisama, tzv. klinastog pisma, potiče iz tog prvog megalopolisa.

Iako je do danas manje od pet procenata velike površine megalopolisa otkopano, pronađeni eksponati/objekti odražavaju bogatu sliku drevne orijentalne metropole. Shodno ondašnjoj uobičajenoj praksi, pronađeni objekti su se našli ne samo u Pergamon muzeju u Berlinu već i u Uruk-Varka-zbirci, posedu Nemačkog arheološkog instituta pri univerzitetu u Hajdelbergu.

Zahvaljujući kooperaciji nekoliko institucija sada su prvi put izloženi objekti iz različitih zbirki. Reč je o British Museum London, Ashmolean Museum Oxford i Musée du Louvre Paris. Nastanak, razvoj i procvat najstarije metropole u istoriji čovečanstva pre 5000 godina, kao i njeno posebno mesto u svetu drevnog Orijenta, stoji u središtu ove izuzetne izložbe koja je otvorena do 8. septembra u Pergamon muzeju u Berlinu.

Izložba u Berlinu

Berlin je prva etapa ove posebne izložbe koja će, nakon izložbe u Manhajmu ove jeseni, postati deo stalne postavke na južnom krilu Pergamon muzeja. U tom odseku se nalaze, još od njegovog otvaranja 1930, rekonstrukcije preko 5000 godina stare fasade od glinenih ploča, kao i reprezentativna arhitektura koja je u Uruku cvetala. U okviru ove izložbe "Uruk – 5000 godina megalopolisa", izložena je i virtuelna projekcija ovog prvog urbanog megalopolisa. Ovde valja posebno istaći temeljno pripremljeni katalog pod redakcijom četvoro priređivača - Nicola Crüsemann, Margarete van Ess, Markus Hilgert i Beate Salje - objavljen je pod naslovom – „Uruk - 5000 Jahre Megacity“, Michael Imhof Verlag 2013, pod patronatom Curt-Engelhorn-Stiftung pri Reiss-Engelhorn-Museen u Manhajmu, kao i podrškom Deutschen Archäologischen Institut – odeljenja za Orijent-, i Deutschen Orient-Gesellschaft i Vorder­asiatischen Museum – Staatliche Museen zu Berlin. U ovom katalogu su sabrani rezultati višedecenijskog istraživanja ovog drevnog lokaliteta koji se opšteprihvaćeno smatra najstarijim megalopolisom čovečanstva.