Pompeja (lat. Pompeii, ital. Pompeï) je antički grad koji se nalazio na jugu Apeninskog poluostrva, jugoistočno od današnjeg Napulja u Italiji. Pompeja je osnovana u 6. veku p. n. e. U svojoj istoriji, koja je trajala oko 700 godina, u Pompeji su živeli Samniti, Grci, Etrurci i Rimljani. Rimljani su kolonizovali Pompeju 80. p. n. e. Grad je potpuno uništen u erupciji vulkana Vezuv 24. avgusta 79. godine. Skupa sa Pompejom uništeni su Herkulaneum i Stabia (danas Kastelmare di Stabija). Grad je prekrio debeli sloj vulkanske prašine.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Arheološka istraživanja su otpočela u 18. veku kada je grad ponovo otkriven. Iskopan je veći deo grada, uključujući forume, hramove, pozorišta, kupatila i veliki broj kuća. Ovo otkriće je u Evropi dovelo do kulturnog šoka. Pronađeni primeri erotske umetnosti preokrenuli su poglede na rimsku umetnost i antičku kulturu. Vulkanski pepeo koji je zatrpao gradove omogućio nam je upoznati izgled starorimskog grada srednje veličine i život njegovih stanovnika. U vezi sa nađenom erotskom umetnošću pojavila su se mišljenja o „Božjoj kazni“ koja je poslana na Pompeju. Na osnovu današnjeg znanja, Pompeja se nikako nije razlikovala od ostalih gradova u Rimskom carstvu.

Grad je osnovalo pleme Oska u 7. veku p. n. e. na ušću reke Sarno koje je u to doba bilo pristanište moreplovaca Grka i Feničana. U početku je grad bio pod grčkim uticajem, a 525. – 474. p. n. e. pod uticajem Etruraca. Cela teritorija je bila u 5. veku p. n. e pod Samitima, da bi od 310. p. n. e. grad bio pod uticajem Rima.

Pompeja se uključila u pobunu gradova Kampanije protiv Rima, ali je Lucije Kornelije Sula 89. p. n. e. ugušio ustanak. Pompeja je postala kolonija i izgubila je prava koja je imala. Ostala je i dalje trgovački grad i važnan saobraćajni čvor.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Poslednji dan Ponpeje

Stanovnici Pompeje su bili u uverenju da je Vezuv ugašen vulkan i nisu pridavali značaja signalima koji su ih upozoravali na njegovu aktivnost. Bili su navikli na sitne potrese i izlazak plinova iz Vezuva. Početkom jula 79. godine usahli su svi bunari u gradu, ali upozorenje još uvek nije bilo dovoljno snažno. Ceo stari Rim je bio zapanjen kada je 24. avgusta došlo do katastrofalne vulkanske erupcije koja je zatrpala grad i zaklonila Sunce u podne. Dogodilo se da je to bio dan posvećen rimskom bogu vatre Vulkanu. Jedan od očevidaca ove erupcije bio je Plinije Mlađi, koji je ovaj događaj opisao u pismu Tacitu. Po njegovim rečima, do erupcije je došlo oko podneva. Iz Vezuva je suknuo visoki plamen, a posle crni i veliki oblak koji je imao oblik šišarke i pokrio je Sunce i dan promenio u noć. Na Pompeju je padalo veliko kamenje koje je rušilo zgrade. Stanovnike je ugušio otrovni plin koji je dolazio sa erupcijom (na osnovu današnjih istraživanja smatra se da se radi o 10.000 osoba). Erupcija je trajala 3 dana i grad je pokrio pepeo u visini od 6 metara. Uništeni su još gradovi Herkulaneum i Stabia.

„Oblak“ o kojem je Plinije Mlađi pisao danas je poznat kao piroklastični oblak koji se sastoji iz pregrejanih plinova, pepela i kamenja koji izviru iz vulkana. On ujedno opisuje da je erupcija bila praćena zemljotresom i da je postojalo veliko talasanje mora, što je danas poznato kao „cunami“.

Njegov stric, Plinije Stariji, hteo je da prati događaje iz broda, ali je svoju znatiželju platio životom i nađen je mrtav na plaži u Stabiji. Verovatno se tamo ugušio.

Izgubljena šesnaest vekova

Dubok sloj pepela pokrio je dva grada u podnožju vulkana i njihova imena su bila zaboravljena. Herkulaneum je bio otkriven 1738. godine, Pompeja 1748. godine. Od toga doba izvršeni su veliki arheološki radovi i otkriveno je mnogo zgrada sa zidnim slikama. Za položaj grada se znalo još 1599. godine, ali je trebalo još 150 godina da započnu arheološka istraživanja. Godine 1860. u istraživanje se uključio Đuzepe Fjoreli.

U vreme prvih iskopavanja nađene su šupljine u sloju pepela koje su sadržale ljudske ostatke. Đuzepe Fjoreli je došao na ideju da ove šupljine ispuni gipsom i tako je dobijena verni otisak Pompejaca koji nisu stigli da pobegnu od smrtonosne opasnosti.

Njihovi izrazi svedoče o iznenađenju koje se jasno vidi na licima i pogledi na ove odlivke su jako šokantni.

Spekuliše se da je Fontana otkrio neke od erotskih fresaka i da je ove freske sakrio od javnosti. To su kasnije otkrili i potvrdili arheolozi koji su nastavili istraživanja.

Forum, terme, mnoge kuće i vile otkrivene su u iznenađujuće očuvanom stanju, a u blizini grada je otkriven i hotel. Pompeja je grad čija topografija nije promenjana i ovde možemo videti kako je nekada izgledalo. Ulice su bile ravne i stvarale su ortogonalnu mrežu. Bile su popločane kamenim podovima. Sa obe strane su bile prodavnice.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Jedan od glavnih pravaca savremenog istraživanja je istraživanje zgrada koje su rekonstruisane pre zamljotresa (verovatno posle zemljotresa 62. godine). Neke od starih fresaka bile su pokrivene novim i arheolozi su zahvaljujući savremenim tehnikama nastojali da otkriju detalje o ovim slikama. Razlog zbog kojih su zgrade popravljane bili su učestali potresi pre glavne erupcije. Utvrđeno je da je pre 79. godine oblast bila već pogođena prirodnim kastastrofama. U sloju podnožja lave bila su nađena tri sloja sedimanata u kojima su nađene kosti životinja, delovi keramike i otisci cveća. Pomoću radiokarbonske metode naučnici su prvi sloj datirali u 8. vek p. n. e. približno u doba osnivanja grada. Ostala dva sloja su jasno odeljeni obrađenom zemljom i kamenim ulicama. Njihovo se doba datira u 4. i 2. vek p. n. e. Geolozi su se trudili da pomoću magnetnih karakteristika kamenja odrede toplotu piroklastičnog oblaka koji je zatrpao grad, jer ako je materijal zagrejan na neku određenu toplotu može se promeniti ili poništiti magnetno polje. Pokazalo se da je oblak imao temperaturu od 850°C, na nekim mestima je bilo 240°C ili 180°C.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Svakodnevno nam grad nudi pogled na 1. vek. U to doba je Pompeja bio veoma živ grad i tu možemo naći i najsitnije detalje iz života grada. Na primer, na podu jedne kuće se nalazi natpis Slave lucru („Dobrodošlica novcu“) što je primer duhovitosti. U ovoj kući je stanovao neki „Numian“ i njegovo je ime značilo „novac“. U doba erupcije grad je imao 20.000 stanovnika. Ova oblast je služila Rimljanima za rekreaciju. Ovde se nalaze pijaca, mlin, mali restorani... Godine 2002. godine otkriveno je da je pristanište bilo nastanjeno i da su tu ljudi živeli na kanalima, kao kasnije u Veneciji. Ova istraživanja su na početku i treba još da donesu jasnije rezultate.

Nije bio potres, nisu se urušili zidovi, nije bilo krađe blaga ili optužba za proneveru protiv bivših menadžera. Prošle nedelje, prvi put nakon dugo vremena, novinari su imali priliku da objave dobru vest iz Pompeja.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Dobre vesti po pravilu retko završavaju na naslovnim stranicama. Pompeja, arheološka dragocenost sa popisa Svetske baštine UNESCO-a sa lošim vestima se bori godinama, ali je prošle nedelje napokon bilo razloga za proslavu.

Vila tajni, koja sadrži neke od najraskošnijih fresaka u tom drevnom italijanskom gradu, otvorena je nakon dve godine restauratorskih radova.

„Danas u Pompeji okrećemo novu stranicu“, rekao je italijanski ministar kulture Dario Franceschini presecajući crvenu vrpcu, a restauratori su se ponosno smeškali.

Obnova je počela i zato što je potporni zid koji je podupirao krov 2000 godina stare vile urušio nakon obilne kiše pre tri godine.

Pompeja je uništena 79. godine u erupciji obližnjeg Vezuva. Grad su prekrili metri lave i pepela koji su usmrtili sve njegove stanovnike, ali veći deo vrednih predmeta i građevina održali su se u dobrom stanju.
Vila tajni nije jedino zdanje koje se obnavlja. U sklopu projekta Grande Progetto Pompeii restaurira se 15 objekata od kojih su dva završena.

Evropska unija i Italija zajednički finansiraju obnovu sa 105 miliona evra. Italijansko ministarstvo kulture namerava da aplicira za dodatna sredstva iz Brisela kad se inicijalni projekat privede kraju u decenbru 2015.

„Pompeja je uglavnom povezana sa stvarima koje ne funkcionišu, ali stvari se menjaju“, izjavio je Franceschini.

Privatni sponzori


UNESCO je pohvalio dosad postignut napredak u drevnom gradu podno Vezuva, izjavio je italijanski ministar citirajući nedavni izveštaj UNESCO-ove organizacije o „opipljivim i značajnim poboljšanjima“. Zbog toga je i povučena pretnja da će Pompeja biti uklonjeni sa popisa svetske baštine.

Iako je „drugo uništenje“ Pompeje barem zasad sprečeno, još nije sve u redu, što priznaje i resorni ministar. „Ako neko pita – Je li sve spremno?, mi odgovaramo – ne. Ali ako netko pita radimo li na tome, ponosno odgovaramo – da“, kaže Franceschini.

Italija je šest godina u finansijskoj krizi i kulturni projekti nisu prioritet. Pompeja se kontinuirano povezuju sa lošim upravljanjem.

Nedavno su italijanske vlasti zaplenile 5,8 miliona evra vrednu imovinu Marcella Fiorija, bivšeg direktora Pompeje. On i još devetorica optuženi su za proneveru državnog novca namenjenog očuvanju te baštine.
Drugi problem su atmosferski uslovi koji čine zidove poroznim i dovode do urušavanja, izjavio je arheolog Antonio Verone.

Urušavanje zidova i krovova dugo je vremena „sastavni deo“ Pompeje. „Naravno, možete da potrošite milion evra za obnovu jedne kuće. Ali ostaje vam još 1499 drugih koje treba obnoviti“, nastavlja Verone. „Za to nema novca ni ljudi. Kriza je“.

Italijanska vlada u očaju pokušava da privuče privatne sponzore, poput onih koji su finansirali obnovu Koloseuma. Nedavno je tako i kuća visoke mode Fendi platila obnovu Fontane di Trevi i zauzvrat dobila istaknuto reklamno mesto u Rimu.

„Ima interesa za Pompeju, ali još ništa konkretno“, kaže Franceschini.

Negativni naslovi vezani uz Pompeju barem nisu odvukli turiste. Prošle godine grad je posetilo 2,6 miliona turista, 200 hiljada više nego godinu dana ranije. To Pompeju čini drugom najpopularnijom turističkom atrakcijom u Italiji, zemlji sa najviše lokacija na popisu svetske baštine UNESCO-a.

Prvi i nenadmašan je, naravno, Rim. Večni Grad godišnje privlači od sedam do deset miliona turista.