Mohendžo-daro je bio grad civilizacije doline Inda. Nalazi se na 20 kilometara od Larkane i 80 kilometara od Sukura u Sindu, Pakistan. Monendžo-daro je na UNESKOvoj listi svetske baštine.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Sagrađen je oko 2.600. p. n. e.. Grad je napušten oko 1700. p. n. e., verovatno zbog promene smera reke. Otkrio ga je Džon Hubert Maršal 1920ih. Jezik civilizacije doline Inda još nije dešifrovan, tako da se pravo ime grada ne zna. Mohendžo-daro na sindskom znači „grad mrtvih“. Mohendžo-daro je grad, koji je planski građen, sa mrežom ulica. Grad je građen pomoću cigala od pečenog blata, cigala osušenih na suncu i od spaljenog drveta. Grad je imao napredan kanalizacioni sistem i mnoštvo građevina sa do dva sprata i velikim bazenima. Bazeni su bili dobro izgrađeni i imali su sloj prirodnog katrana, koji bi zadržavao vodu. Pošto je Mohendžo-daro bio poljoprivredni grad imao je veliku, centralnu tržnicu. Ima i građevinu sa podzemnim zagrijavanjem, moguće za zagrijavanje vode za kupanje. Grad je razaran i ponovo građen najmanje sedam puta. Svaki put bi se novi grad gradio povrh staroga. Pretpostavlja se da su poplave Inda bile razlog tim razaranjima. Grad je podeljen u dva dela: citadelu i donji grad. Većina donjeg grada još nije otkopana, a za citadelu se zna da je imala javna kupatila, da je predstavljala veliko područje u kome je moglo stanovati oko 5.000 ljudi i da je imala dve velike dvorane.

Bolje je očuvan nego Harapa, koja je pripadala istoj civilizaciji doline Inda. Mohendžo-daro je nakon iskopavanja u lošem stanju, što se tiče održavanja. UNESKO se trudi da se Mohendžo-daro očuva pa ga je uvrstio na listu svetske baštine. Očuvanje Mohendžo-daroa je bio jedan od ključnih razloga stvaranja liste svetske baštine.

(wikipedia)