Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Tim arheologa Univerziteta u Kembridžu pronašao je na Topića brdu kod Prijedora dobro očuvane i netaknute delove kuće iz bakarnog doba stare oko 5.000 godina.

Šef katedre za arheologiju Univerziteta u Kembridžu Čarli Frenč rekao je da su ovakva nalazišta retkost u celom svetu i kada bi se to desilo u Engleskoj vest o tome bila bi udarna u svim medijima.

"U većini delova sveta veoma se retko nalaze nedirnuti podovi i zidovi kuća. U ostatku Evrope nalazimo hramove i grobna mesta, ali je ekstremna retkost naći praistorijsko naselje, dobro sačuvano i neoštećeno zemljoradnjom, a posebno netaknuto kao što je ovo na Topića brdu", rekao je Frenč.

Profesor Frenč već treću godinu sa svojim timom vrši istraživanja u širem slivu reke Save, koja je inicirao Univerzitet u Kembridžu, a potom i podržala EU kroz projekat "Tempus".

"Počeli smo ovaj posao i pre nego što smo dobili podršku EU, te mislim da ćemo ga nastaviti raditi i po okončanju te podrške. Dosta posla možemo raditi bez velikog novca, imamo odličnu lokalnu podršku koja nam olakšava posao, možemo naći lokalitete i možemo prilično jednostavno proceniti njihovu važnost bez mnogo troškova", naveo je Frenč.

Profesor arheologije na Univerzitetu u Kembridžu Tonko Rajkovača rekao je da se multidisciplinarnim pristupom pokušava utvrditi šta se u slivu reke Save dešavalo u neolitu, bakarnom dobu i bronzanom dobu.

"Na Topića brdu, u iskopavanjima koje smo vršili ove sedmice, našli smo praistorijsko nalazište. Reč je o kući iz eneolita, potpuno netaknute podnice sa zidom i očuvanom strukturom do 30 centimetara, a u sredini te kuće nađeno je malo ognjište", naveo je Rajkovača.

On je naglasio da je prvi put u BiH pronađena kuća na dubini od blizu 160 centimetara, i to netaknuta, da je to izuzetan nalaz i da će iduće godine u ove krajeve doći brojnija ekipa sa Univerziteta u Kembridžu i ostati duže radi novih istraživanja.

"Ovo je izuzetan nalaz zbog toga što je u sjevernim krajevima današnje BiH veoma rano počela zemljoradnja, ljudi su vrlo rano počeli da krče šume, zemljište na brdima je gubilo oslonac i strukturu i pri većim padavinama erozije bi odnosile čitave slojeve zemljišta. Tim je čudnije da je na jednom brdu na tolikoj dubini sačuvana ovakva konstrukcija", pojasnio je Rajkovača.

On je podsetio da stručnjaci iz Kembridža vrše istraživanja i iskopavanja u severnim krajevima BiH već treću godinu uz podršku vlastitog Univerziteta, EU, Republičkog zavoda za zaštitu kulturno-istorijskog i prirodnog nasljeđa i Muzeja Kozare u Prijedoru.

"I dalje očekujemo podršku lokalnih struktura i Republike Srpske, a BiH je potpisnik Valeta konvencije iz 2011. godine prema kojoj arheološka nalazišta u BiH jesu i kulturna dobra cele EU. Pošto je BiH do sada nedovoljno istražena i prazna je površina na evropskoj arheološkoj mapi, mi ovim upotpunjujemo kamenčiće tog mozaika da bismo dobili što kompletniju arheološku kartu Evrope", dodao je Rajkovača.

(Srna)