У кориту реке Нишаве, подно брега Бановог брда у селу Крупац, недалеко од Пирота, сахрањен је, заједно са својим благом, Атила Бич Божји, један од највећих хунских вођа, који је у периоду од 440. до 450. године ујединио хунска племена и створио једну од највећих војних сила у историји. Ова прича, међутим, у бл-ском је сусрету са легендом и маштовитим авантуристима, ловцима на скривено благо. Постојање археолошких налазишта бројних култура указује на то да су људска насеља у Пироту постојала врло рано. На питање зашто је човек у то време посећивао Крупац (име изведено од латинске речи crupeellarii -оклопници- пр. аутора), одговор је да је било много оправданих разлога.
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se
registrujete ili
ulogujeteПрво, овуда је пролазио пут „Виа Милитарис“(касније Цариградски друм , оп. аутора). Ту, непосредно уз десну обалу Нишаве, наспрам Бановог брда, човек је нашао најсувље место у пиротској равници. Овде је нашао сигурност. Брег и реке су га храниле. Река је имала више рибе него воде (бележе путописци), шуме дивљачи и дрва, житарица. И најважнији разлог посети и задржавању у овом месту, била је лековита бања, названа још из тог периода Римском, у којој су лечени римски војници. Легенда каже да је и сам Атила, исцрпљен од ратовања, лек потражио у бањи у Крупцу, чија се и данас топла
вода излива у реку Нишаву.
Мештанин села Крупац и угледни приватни предузетник Небојша Костић, открива неоткривено:
-По легенди, Атила је дошао у бању у Крупцу на лечење, јер су се у њој лечиле разне војске које су пролазиле овим крајем, и уједно је хтео да освежи крв. Иако је имао велики број жена, Атила је одлучио да се у Крупцу венча са младом Германком по имену Илдико, која се по легенди заклела да ће осветити хиљаде њених сународника које је Атила убио. Било како било, велики хунски вођа завршио је свој живот неславно у постељи у Римској бањи у Крупњу. Претпоставља се да га је убила Германка, мада постоје спекулације да је умро од превелике дозе алкохола и пуцања артерије, тако да се угушио у сопственој крви. Према једној од многобројних легенди, непосредно после смрти његово тело је спаљено по старом хунском обичају и положено у три велика ковчега – златни, сребрни и гвоздени. Поред пепела, каже предање, похрањено је огромно богатство, небројено благо и драгоцености које је Атила са својом војском опљачкао – каже Костић.
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se
registrujete ili
ulogujeteСело Крупац -Нишава
Чудна је била Атилина смрт, а још чуднији ритуал његове сахране. – Учињено је нешто крајње неуобичајено и за то време скоро невероватно. Нишава је на том месту преграђена и њене воде су кренуле другим током. На дну осушеног речног корита ископан је гроб, у њега је спуштен велики ковчег а затим је уклоњена брана. Река је наставила својим уобичајеним током, а тајна је остала под водом. И док се данас скоро поуздано може тврдити да је реч о Нишави, све друго се вероватно никада неће сазнати.Тим пре што су сви они који су учествовали у овом грандиозном подухвату убрзо ликвидирани. Да се никада не прочује, да се никада не сазна. Сазнавши за смрт свога вође Атиле, сви ратници, укијучујући и српске, посекли су косе и искрварили лице, како би га на достојан, ратнички начин ожалили.
