Poštenje Brutovo

U doba Rane Republike Rimljani su se odlikovali skromnošću i poštenjem. Jedan od uzora takvog ponašanja bio je konzul Lucije Junije Brut:
Lucije Junije Brut pripadao je uglednoj porodici rimskih patricija. On je predvodio Rimljane kad su isterali  kralja  Tarkvinija  Oholog  i stvorili  Republiku.

Tarkvinije je  pripremao  svoj  povratak  uz  pomoć  izdajnika  u  Rimu,  koje  je  novcem potkupio. Uz izdajnike su pristala i dva Brutova sina. Izdajnici su odlučili da se zakunu i pritom su bogovima žrtvovali čoveka. Sastali su se u velikoj i mračnoj prostoriji, da ih niko ne bi video. U toj sobi je bio rob Vindicije, koji se sakrio od straha da ga ne otkriju. Tako je Vindicije čuo da su izdajnici odlučili da ubiju konzule, dakle i Bruta.

Vindicije  je  izdajnike  prijavio  uglednom  Rimljaninu  Valeriju  Publikuli,  koji  je robu poverovao i naredio da se zarobe izdajnici. Kod njih su pronašli pisma upućena Tarkviniju, koja su jasno pokazivala njihovu krivicu. Izdajnici su dovedeni na suđenje na
Forum.

Konzul Junije Brut saslušao je optužbe, pa se obratio sinovima: Hajde, Tite! Hajde,  Tiberije!  Zašto  se  ne  branite  od  optužbe? 

A  kad  njegovi  sinovi  nisu  ništa odgovorili, Junije Brut reče liktorima (izvršiteljima kazne): Ostalo je sad vaš posao.

Liktori su udarcima štapova srušili mladiće i odrubili im glave, jer je za izdaju bila takva kazna. Sve je to gledao njihov otac bez reči, izvršavajući zakon.

Rimski junak Mucije Scevola (Levoruki).

Rimljani su tokom cele svoje istorije rado pripovedali legende o davnim junacima. Takav je bio i Mucije koji se suprotstavio Etrurcima.

Tarkvinije  Oholi,  poslednji  rimski  kralj,  koji  je  zbog  svoje  okrutnosti  bio proteran iz grada, našao je utočište kod etrurskog  kralja  Porsene. Porsena ga je primio i odlučio da mu pomogne i vrati mu rimski presto. Zato podigne vojsku i zarati protiv Rimljana.

Borba je bila teška i Rimljani su se morali povući unutar gradskih zidina. Mladić Mucije odlučio je da ubije Porsenu i tako spasi svoj grad. Ušunjao se u neprijateljski tabor, ali  umesto  kralja, koga nije poznavao, ubio je pisara.

Straža uhvati Mucija, a Porsena mu zapreti strašnim mukama ako mu ne otkrije tajni ulaz u Rim. Ali neustrašivi Mucije sam stavi desnu ruku u vatru koja je gorela na žrtveniku i bez  ijednog  jecaja pusti  da  mu  ruka  bude sasvim spaljena.

Porsena, zadivljen tolikom hrabraošću, pokloni život Muciju i dopusti mu da se vrati u grad.

Mucije, koji je bio više žalostan što nije uspeo u svojoj nameri nego veseo što je ostao živ, dovikne na odlasku Porseni:
„Još je trista mladića poput mene spremno u Rimu učiniti ovo što sam ja učinio.“

Videći kolika je ljubav i odlučnost Rimljana da brane svoj grad, Porsena prekine opsadu i sklopi sa njima mir. A Mucije u slavu svog junaštva dobije nadimak Scevola, što znači levoruki.

Kako su guske spasile Rim

Simpatična priča o ratovanju protiv Gala govori kako su svete guske boginje  Here spasile grad Rim od osvajača.

U počecima rimske istorije grad su jednom napali ratoborni Gali sa severa. Rim još nije imao gradske zidine pa su Gali upali u grad i strašno ga opustošili. Stanovnici koji su uspeli da umaknu sklonili su se na brežuljak Kapitol koji je jedini bio utvrđen i zbog strmih padina teže dostupan.

Ali jedne vedre noći prišunjaju se Gali pod tvrđavu i sasvim tiho krenu da se uspinju preko kamenja, podupirući naizmenično jedni druge. To su radili tako vešto da ih straža na bedemima nije primetila. I kad su se Gali već nadali da će uspjeti dođe do preokreta.

Naime, na Kapitolu se nalazio hram bogine Here u kojem su boravile svete guske. Čim su osetile prisustvo nepoznatih ljudi, i to usred noći, stadoše glasno gakati i lepetati krilima tako da su začas probudile usnule Rimljane.

Oni skoče i pograbe oružje baš u času kad su se prvi Gali uspeli na tvrđavu. Rimljani ih stadoše gađati kopjima, strelicama i kamenjem pa ih strmoglaviše niz liticu.

Tako su, po priči, guske spasile Rim.