Karte, priče, zapisi, običaji... > Legende

Legenda o zakopanom blagu

(1/1)

Mirke:
Na prostorima bivše Jugoslavije gotovo da nema tragača za zakopanim blagom koji na neki način ne tvrdi da je za sve "zaslužan" pop Martin Himović. Naime, legenda o njemu kaže da se odmetnuo u hajduke nakon što su mu Turci pobili porodicu. Presretao je i robio karavane i trgovce, a blago sakrivao na prostoru nekadašnjeg vidinskog sandžaka, ostavljajući obeležja (znakove) na mestima gde je blago sakriveno.

Navodno, ostavio je gomilu zapisa, a u kojima je detaljno objasnio gde je blago sakriveno i kako se do njega može doći. Ne zna se da li su ti zapisi zaista postojali i da li ih je iko video u originalu, ali je poznato da postoji gomila prepisa, verodostojnih ili lažnih, i da se u tim prepisima pominje da je, bukvalno, dobar deo Srbije "načičkan" skrivenim magazama blaga. Poznato je da se na tržištu, koje nikad nije bilo javno ni legalno, i danas mogu naći mnoge karte, koje je, navodno, nacrtao pop Martin Himović.

Tragači za zakopanim blagom kupuju te karte za velike pare, a nije nikakva tajna da se mnogi od njih nisu ovajdili, naprotiv, posle dugotrajnog, napornog i skupog traganja, a često izloženi i mnogim opasnostima, zaključili bi na kraju sa gorčinom da su debelo prevareni.

Naime, u zapisima popa Martina Himovića, pominju se nebrojene tajne riznice blaga. Najpoznatije su Gargova vodenica, vodenica Korab, Gradište u Miljkovcu, Manastir Sv. Jovan Pust, Jelenova pećina, Smokova rupa, Srebrenica, Šarčev dol, Gogin vrh, Oštra čuka, Suva planina, pećina Zvečara, pećina Zmijovnica, pećina Kapavica, Peštera, Jagličko, Karlov kamen, Kurvin grad, Kurjačka pećina, itd. Navodno, sva ova mesta su obeležena tajnim znacima i za svako od njih postoji mapa. To je, navodno, kako piše u zapisima, samo manji deo blaga koji se krije na prostorima Srbije i Bugarske. Dalje, u zapisima se tvrdi da samo od Čapljinca do Leskovca postoje 64. magaze blaga, a u niškom i pirotskom okrugu 70. manjih ostava sa blagom. Postoji, navodno, i nevelika knjiga, u kojoj su zapisana 889. mesta na kojima je sakriveno, ni manje ni više, nego 12. hiljada tovara zlata.

U tim zapisima, o kojima se samo priča, a pitanje je da li i zaista postoje, po predvidjanju Ljube i Smajla, piše da će svo to blago izaći na svetlost dana u XX i XXI veku. A evo šta piše:

- Doći će vreme kada će našu zakletvu pogaziti i iskazati sva pisma. Mnogo će pisama po narodu proći, ali ona su manje važna. Doći će dan kada će i ovo pismo na beli dan izaći. Blago onome ko dočeka vreme i sačuva ovo pismo, taj će srećan da bude, a ako ovo rasturi po svetu pre vremena, neka proklet bude. Onaj ko prevari brata i uzme mu, nikada paru neće videti. Bolje poštuj brata ili druga, nego pare, jer je sreća svako naše pismo. Doći će vreme kada će zlato biti mnogo skupo i neće ga biti. Kroz Srbiju će mnogo para proći i sila sa istoka će Srbiju da pregazi. Srbi će veru da izgube. Blago onome koji Srbin ostane i blago onome koji pismo sačuva. Taj će posle mnogo da vredi, jer te stvari će se mnogo tražiti... Kada dodje vreme znaj da nastupa carstvo zemaljsko i po svetu će samo zlato da igra. U Srbiju ima mlad kralj da vlada, pa će svaki Srbin slobodan biti i sud neće za njega da postoji. Srbija će golema biti: pet zemalja u jednoj će biti.

Sakriveno blago, navodno piše u zapisima popa Martina Himovića, ne može svako ni da nadje ni da odnese. U mnogim riznicama postavljene su smrtonosne zamke, a ima blaga koje može odneti samo onaj kome je naredjeno. Onaj ko ga odnese, a njemu nije namenjeno, platiće glavom. Kaže se da najveće šanse imaju oni koji veruju u Boga i koji su delima pokazali da su pravedni i pošteni.

Ima riznica u koje se može ući samo na odredjeni način i u odredjeno doba dana, ili onih u kojima se moraju tačno po redosledu izvesti predvidjene radnje, inače, svaki pogrešan korak može da izazove tragediju. Mnoge riznice sadrže i deo crkvenog blaga, koje je namenjeno za podizanje bogomolja i samo se za to sme koristiti, u suprotnom, one koji to blago upotrebe u neke druge svrhe, prokletstvo će pratiti i njih i njihove porodice.

Po nekim pričama, na brdu Gradište kod Niša, u ekipi koja je trazila zakopano blago bio je i jedan vidovnjak, koji je tačno video šta se sve nalazi ispod zemlje i da su bili nadomak ulaza, kada je jedan od njih postupio neoprezno, i sve je palo u vodu. Naime, pomokrio se u jamu u kojoj su kopali i posle toga više im nije išlo od ruke, nisu mogli da udju u podzemlje, u kome se po nekim predanjima nalazi zakopano blago, kao i crkva od zlata.

Potraga za zakopanim blagom nimalo nije bezazlen posao. Kruže priče da su kod Smokove rupe mnogi platili glavom, ali da se o tome javno ne govori. Ima magaza u koje tragači za zakopanim blagom ne bi ušli ni za živu glavu.  Kažu, mnoge su pare proklete i onome ko ih pronadje donesu samo nesreću...

U Niškom kraju, na brdu Gradište, ljudi već vekovima pokušavaju da pronadju staru podzemnu vizantijsku crkvu ispunjenu blagom (zlato, krune, dijamanti...), ali još niko uspeo do sada da je pronadje. Svi znaju tačnu lokaciju, ali je prava misterija tačno mesto gde se podzemna crkva nalazi, gde tačno treba kopati. Teorija o podzemnoj crkvi punoj blaga je veoma popularna i poznata širom Balkanskog poluostrva. Vodeće dnevne novine u Srbiji (Blic, Politika, Večernje Novosti...) svojevremeno su naširoko pisale o najvećoj potrazi za zakopanim blagom na Balkanu u XX veku,  o pokušaju iz 1993. godine da se pronadje podzemna crkva puna blaga na brdu Gradište. Navodno, celu akciju je vodio izvesni Salvatore, čovek sa Sicilije, a u celu priču se umešala i država, uključujući i vojsku i policiju, gde su korišćena eksplozivna sredstva, pa čak i mehanizacija, a priča se da je, na mestu gde se kopalo, bio vidjen i Željko Raznatović Arkan. Rezultat potrage je ostao tajna do dandanas.

Navodno, u Srbiji postoje ljudi koji tvrde da imaju detaljne mape gde se ova crkva sa blagom nalazi, ipak, niko još do sada nije uspeo da je pronadje, ili da odgonetne misteriju o zakopanom vizantijskom blagu. Inače, na lokaciji od svega nekoliko kvadratnih kilometara, gde se pretpostavlja da se nalazi crkva sa blagom, ali i i druga zakopana blaga, postoje nekoliko zanimljivih istorijskih i turističkih mesta i to ranovizantijsko utvrdjenje Gradište, koje je bilo deo odbrambenog sistema rimskog cara Justinijana Prvog (527-565.), a unutar utvrdjenja se nalaze i ostaci crkve iz tog perioda. Nekoliko stotina metara od Gradišta, nalaze se ostaci utvrdjenja Železnik iz XIV veka, kao i Manastie Železnik (XIV) sa crkvom Sv. Nikole.

Bilo kako bilo, legende o zakopanom blagu su postojale, postoje i postojaće, medjutim, u svemu tome, najveću štetu trpe objekti od istorijske važnosti, jer, u gramzivoj potrazi za zakopanim blagom, kopači zlata nemilosrdno nanose oštećenja na njima.

Navigacija

[0] Indeks poruka

Idi na punu verziju