Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Sveti Nikola rođen je u gradu Patari u Likiji u Maloj Aziji, u drugoj polovinu trećeg veka, u vreme kada je tom oblasti vladao rimski car Valerijan. Roditelji Teofan i Nona bili su veoma imućni, pa kad je dečak stasao, dali su ga da uči kod episkopa patarskog Nikolaja, Nikolinog strica.

Sveti Nikola se kao mladić zamonašio u manastiru Novi Sion.

Kao sveštenik radio je u rodnoj Patari i bio je izuzetno omiljen i poštovan. Posle smrti roditelja, svu njihovu imovinu razdeli je siromasima i ništa nije zadržao za sebe.

Posle stričeve smrti svi su očekivali da će on da ga nasledi, ati je sveti Nikola pobegao u Palestinu gde je provodio samački život. Vratio se u Pataru kada je umro stričev naslednik. Zbog vrednoće i pobožnosti likijski sveštenici izabrali su ga za arhiepiskopa.

Kao arhiepiskop, svetl Nikola se brinuo o svojoj pastvi. Obilazio je sela i gradove, posećivao bolesne i nesrećne i otkupljivao i oslobađao zatvorenike koji su tada prodavani kao robovi.

U to vreme Rim je proganjao hrišćane, pa je i sveti Nikola zatvoren. U tamnici je proveo mnogo godina sve dok na rimski presto nije došao car Konstantin koji je hrišćanstvo proglasio zvaničnom religijom carstva.

Kada je carica Jelena pronašla časni krst na kome je Hristos bio razapet, sveti Nikola odlučio je da obiđe sveta mesta. Njegovo putovanje bilo je vezano za mnoga čudesa.

Strašna oluja zahvatila je brod i pretila da ga potopi. Sveti Nikola je klekao i pomotio se Bogu. Nevreme je odmah prestalo i brod je srećno stigao u Svetu zemlju.

Pri povratku s obilaska svetih mesta, sveti Nikola je unajmio brodara da ga vrati u rodnu Likiju. Međutirm, brodar je novac primio, ali se predomislio i zaplovio u drugom pravcu. Jak vetar okrenuo je brod prema Likiji iako su svi mornari po kapetanovom naređenju brod usmerili u suprotnom pravcu. Brod ništa nije moglo da zaustavi i on je stigao u Likiju gde se sveti Nikola iskrcao.

Kasnije jedan brod koji je plovio iz Egipta upao je u oluju. Nemoćni, mornari su u pomoć prizivali svetog Nikolu. On se iznenada pojavio, uzeo kormilo i brod izveo iz nevremena. Kada su stigli u luku, mornari su mu se zahvaljivali i Ijubili ga u ruku. Saznavši da je to bio gusarski brod, sveti Nikola ih je posavetovao da se više ne bave prepadanjem tuđih brodova i pljačkom da ih ne bi stigla druga božja kazna, što su oni prihvatili. Posle ovih događaja mornari smatraju svetog Nikolu svojim zaštitnikom.

Sveti Nikola umro je 345. godine. Sahranjen je u Sabornoj crkvi Mirtikijske mitropolije. Kada su ovaj kraj zauzeli Turci, sveti Nikola javio se u san jednom svešteniku iz Barija i rekao mu da želi da njegovo telo bude prebačeno u Bari. Sveštenik je poštovao želju svetog Nikole i njegove mošti 1096. prebacio u Bari, gde one sada leže u hramu koji je njemu posvećen.
     
ZAŠTITNIK DECE I DEVOJAKA
     
Deca i mlade devojke smatraju svetog Nikolu svojim zaštitnikom. U susedstvu svetog Nikole živeo je siromašan čovek sa tri kćerke i patio što ne može da ih uda jer nema novca za miraz. Kad niko nije gledao, sveti Nikola je u čarapu koju je jedna od kćeri okačila da se suši stavio novac za miraz. Ona se srećno udala, ne znajući ko je njen dobročinitelj. I kad su druga i treća kćerka stasale za udaju, sveti Nikola učinio je to isto. Od tada je nastao običaj da deca za Dan svetog Nikole stavljaju čarape ili cipelice u prozor u koje im roditelji ostavljaju poklone, a ona veruju da je to od svetog Nikole. Deda Mraz je nastao po uzoru na svetog Nikolu, pa i običaj darivanja preuzet je od ovog sveca.