Čišćenje i konzervacija predmeta > Konzervacija

Konzervacija keramike

(1/1)

Max:
Konzervacija keramike, odnosno konzervacija-restauracija keramike je delatnost zaštite i očuvanja istorijskih i arheoloških predmeta od keramike ili porcelana.

U konzervaciju su uključena sva delovanja usmerena na prevenciju, odnosno, usporavanje propadanja predmeta, kao i na poboljšanje dostupnosti i razumevanja kulturne baštine. Od značaja za konzervacije keramičkih predmeta je teoretsko i praktično poznavanje uzroka i funkcija propadanja, te najvažnijih tehnika izrade i ukrašavanja keramičkih izrađevina.

Neophodno je i osnovno poznavanje istorijskog razvoja keramike, kao i postavki arheologije i etnologije. Veliku važnost ima i poznavanje savremene konzervatorske prakse i teorije, ali i etike, te poznavanje naučnih metoda istraživanja predmeta od keramike i porcelana.

Razvoj keramike možemo pratiti od gornjeg paleolita u Evropi i Kini, i pojave najstarijih kultura. Iz paleolitskog grnčarstva razvila se današnja savremena keramika.

Danas poznajemo sledeće osnovne vrste keramike:

  -  terakota i obični grnčarski predmeti
  -  Kamenin
  -  porcelan

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Amfora od pečene gline, ukrašena urezanim trakama ispunjenim
ubodima, nakon čišćenja i restauracije — Vinčanska kultura

Osnovne tehnologije

Dva su osnovna načina izrade keramičkih predmeta: na lončarskom kolu i livenjem. Najstariji keramički predmeti oblikovani su od dugih glinenih traka, odnosno valjaka. Nakon oblikovanja predmeti se suše, a zatim peku na manje ili više visokoj temperaturi, najmanje jednom, no češće barem dva ili više puta. Pečeni predmeti mogu biti ukrašeni obojenim ili bezbojnim glazurama, oslikani najrazličitijim podglazurnim ili nadglazurnim bojama, te pozlaćeni. Temperatura pečenja obično je do 1000 C za običnu keramiku, 1100-1.300 C za kamenine, te 1200-1400 C za porcelan.

Gorivo za loženje keramičkih peći nekada je uglavnom bilo drvo, a ređe ugalj, dok su današnje peći većinom na gas ili električnu struju. Keramičke glazure su po sastavu srodne staklu. Nekada su većinom sadržavale otrovne spojeve olova, dok su danas po pravilu bezolovne, barem u razvijenijim delovima sveta.

Razlozi propadanja keramičkih predmeta

Osim čisto mehaničkih uzroka oštećenja, najčešći uzrok oštećenja su ona izazvana topivim solima, pre svega na keramici neostakljenog crepa, i to opet pre svega na arheološkom materijalu. Kod predmeta u upotrebi može doći i do oštećenja nastalih abrazijom, naglim zagrevanje ili hlađenjem, mrljama od raznih vrsta hrane, stvaranja buđi, mrlja od metala nastalih usled njihovog korodiranja. Kod nestručno konzerviranih predmeta može doći i do oštećenja usled neprimereno izvedenog konzervatorskog zahvata.

Osnove konzervacije istorijskih predmeta od keramike

Dokumentovanje zatečenog stanja

Uključuje pisanu i foto dokumentaciju, te eventualna istraživanja sprovedena na samom predmetu. Obavezno se dokumentuju i svi postupci, te materijali koje koristimo pri radu, a sastavni deo dokumentacije mora biti i preporuka za dalje čuvanje predmeta.

Donošenje odluka o potrebi, obimu i posledicama zahvata

Poželjno je da u donošenju ovih odluka učestvuje što veći broj stručnjaka, kao minimum možemo uzeti istoričara umetnosti ili arheologa, naučnika koji se bavi propadanjem keramičkih predmeta, te samog konzervatora-restauratora.

Čišćenje

Osnovno sredstvo za čišćenje je pre svega destilovana voda.

Izbeljivanje porcelana

Za izbeljivanje se koristi 3-30% rastvor vodonik peroksida, za uklanjanje prljavštine iz pukotina, te tamnih ili masnih mrlja na keramici. Pri ovome je obavezno koristiti zaštitne rukavice i naočare.

Uklanjanje starih restauracija

Stare popravke predmeta se najlakše uklanjaju uronjavanjem u vruću vodu, jer će većina lepka pri ovom postupku barem omekšati. Lepkovi na bazi šelaka i voštano-smolnih mešavina uklanjaju se mešavinom Cikloheksanon i etilendiamina. Epoksidni i na poliesteru zasnovani lepkovi se uklanjaju 15% rastvorom benzolsulfokiseline u dimetilformamidu .

Kako su ovo prilično toksični preparati ovaj posao se mora obaviti u digestoru .

Lepljenje delova

Kod keramike poroznog crepa koriste se polivinil acetatni lepak, ili Lasko742

Kod porculana se može koristiti i lepak za staklo tj. Araldit 2020.

Prema jednom engleskom članku na keramici poroznog crepa može se koristiti i ugušćen rastvor Paraloida B 44.

Retuš oštećenja

Za retuš se koriste pre svega lako uklonivi materijali. Postoje i gotova sredstva za imitiranje glazura. Mogu se koristiti bolje vrste vodenih boja, te eventualno pigmenti vezani odgovarajućim vezivom. U principu bi retuširani delovi morali biti uočljivi barem iz blizine, u savremenom se restauriranju tkz. nevidljivi retuš izvodi isključivo za potrebe tržišta umetninama, i smatra se kao muzealno neprimeren pristup predmetima.

Arheološki predmeti

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Kylix pre i posle konzervacije

Dokumentovanje zatečenog stanja

Uključuje pisanu i foto dokumentaciju te eventualna istraživanja sprovedena na samom predmetu. Obavezno se dokumentuju i svi postupci, te materijali koje koristimo pri radu, a sastavni deo dokumentacije mora biti i preporuka za dalje čuvanje predmeta. Kod arheoloških predmeta bilo bi poželjno i da deo dokumentacije budu i napomene o iskopavanju, tipu tla, odnosno vrsti i dubini vode u kojoj je predmet pronađen.

Donošenje odluka o potrebi, obimu i posledicama zahvata

Poželjno je da u donošenju ovih odluka učestvuje što veći broj stručnjaka. Kao minimum možemo uzeti arheologa upoznatog sa osnovnim principima konzervacije arheoloških predmeta, naučnika koji se bavi propadanjem keramičkih predmeta, te samog konzervatora-restauratora.

Čišćenje

   - Mehaničko
   - Hemijsko

Odsoljavanje

   - Uklanjanje topivih soli
   - Uklanjanje nerastvorljivih soli

Lepljenje delova

U principu bi se na arheološkom materijalu morala koristiti reverzibilna lepila, pre svega ona posebno oblikovana za ovu svrhu, npr Arheokol 2000 N (nemački proizvod) ili Lasko 742

U SAD se pak mogu kupiti gotovi lepkovi na bazi Paraloida B-72 - HMG Acriloid B-72. Lepak na bazi Paraloida B-72 možemo prirediti i sami (što više smole otopimo u što manjoj količini acetona).

Izrada rekonstrukcija i retuš oštećenja

U ove se svrhe još uvek najčešće koristi gips, s napomenom da je bolje koristiti vrste koje se koriste u zubarstvu. Što se tiče retuša, on mora biti jasno uočljiv, te lako ukloniv sa predmeta.

Preventivna konzervacija keramičkih predmeta

Predmete bi trebalo čuvati na temperaturi od 18-25 C. Preporučene vrednosti relativne vlažnosti vazduha najbolje da su između 40 i 65%. Nivo rasvete 50-250 luksa, zavisno o vrsti predmeta, te prisutnosti retuša, odnosno lepka na istom. Predmete čuvati od zagađenog vazduha, prašine i UV zračenja. Pri rukovanju koristi latek rukavice. Što češće kontrolisati stanje predmeta, posebno onih arheoloških!

Navigacija

[0] Indeks poruka